Комесарка за проширење Европске уније Марта Кос честитала је победу носиоцу Студентске листе Илији Срдановићу и том приликом пружила подршку новој српској власти и поручила да ће вредности које промовише СЛ приближити Србију Европи.
“Разговарала сам са Илијом Срдановићем како бих честитала Студентској листи на импресивној победи на изборима. Разговарали смо о томе колико је важно градити поверење. Грађани Србије дали су снажан мандат за промене. Њихови захтеви за владавином права, борбом против корупције и слободним медијима представљају реформе које могу приближити Србију Европској унији. Спремни смо да подржимо нову Владу Србије у напретку на њеном европском путу”, поручила је Кос у објави на свом Инстаграм налогу.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Она је у другој објави истакла да су, након готово две године протеста за демократију, владавину права и борбу против корупције, грађани Србије изашли у историјски великом броју и да су током протеста и масовном излазношћу на изборе осликали вредности које се налазе у срцу ЕУ. Поручила је да ново поглавље евроинтеграција може да почне за Србију и да су јој врата ЕУ отворена за даљу сарадњу и напредовање.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Током изборне кампање имали смо прилике да чујемо да ће избор Студентске листе удаљити Србију од ЕУ, имајући у виду овакву поруку комесарке за проширење поставља се питање колико су таква предвиђања била утемељена и шта поруке Европске комисије заправо значе за даљи европски пут земље. Наши саговорници указују на то да су ове поруке из Брисела охрабрујуће, али да даљи ток евроинтеграција зависи од решавања кључних системских и геополитичких питања.
Аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Данас да вредности које заступа Студентска листа у погледу борбе против корупције, криминала и разних других системских девијација, свакако ће у тим сферама приближити Србију ЕУ и да у вези са тим Марта Кос не греши. Међутим, према његовим речима, ствари су, ипак, комплексније.
Студентска листа је у свом програму експлицитно заузела став да ће се противити косовском сецесионизму и да неће дозволити улазак Косова у међународне организације. Такав став је са патриотског становништа охрабрујући, али је у супротности са Француско-немачким планом који је захваљући Вучићевој противуставној сагласности постао део Преговарачког поглавља 35.
Он подсећа да поменути план предвиђа да се односи Београда и Приштине регулишу на основу Повеље УН, што би значило да Србија де факто признаје Косово, и уз то се од Србије тражи да се сложимо да Косово уђе у све међународне организације.
Када се то узме у обзир, Анђелковић истиче да би дошло до убрзавања европских интеграција Србије са реалном могућношћу уласка наше земље у ЕУ, Брисел би морао да се врати на позиције које је имао пре 2023, тако да се од Београда поново тражи само нормализација односа са Приштином без прихватања њене лажне независности. Према његовим речима, друга могућност је да Студентска листа погази своје принципе, али то би онда порушило уверење грађана да ће она препородити Србију на темељу поштовања програмских обећања које је дала.
“То не би погодовало обнови правног поретка и демократије у Србији. Марта Кос и други ЕУ челници би морали то да схвате и да ако стварно желе прогрес Србије на европском путу, охрабрују позитивне системске промене код нас, а не да нам затварају врата наметањем неприхватљивих антисрпских комбинација”, закључује.
Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове, каже за Данас да изјава европске комесарке Марте Кос од 26. октобра представља значајан политички сигнал да Европска комисија о победи Студентске листе препознаје могућност за обнову односа са Србијом, али и за излазак из вишегодишње стагнације европских интеграција.
Према његовим речима, посебно је значајно што Кос није инсистирала на идеолошком опредељењу нове већине, већ је студентске захтеве за владавином права, борбом против корупције и слободом медија препознала као реформе које Србију приближавају Европској унији. Тиме је Брисел практично потврдио да демократизација Србије и њена европска интеграција нису два одвојена политичка процеса.
“То је важно и због покушаја да се током кампање Студентска листа представи као политичка снага која ће Србију удаљити од Европе. Таква оцена занемаривала је разлику између идеолошке хетерогености кандидата, њихових спољнополитичких ставова и вредносног опредељења људи који су их подржавали. Према истраживању ЦРТА и Универзитета Станфорд из јуна 2026. године, 75 одсто бирача Студентске листе подржавало је ближе односе са Европском унијом, док је свега 10 одсто предност давало Русији. Међу бирачима СНС однос је био готово обрнут: свега 15 одсто опредељивало се за приближавање ЕУ, а чак 60 одсто за Русију”, наводи наш саговорник, додајући да ови подаци не представљају директну меру подршке чланству у ЕУ, али јасно показују да је европски оријентисано бирачко тело било далеко заступљеније међу присталицама политичке промене него међу присталицама дотадашње власти“, каже.
Бешири истиче да је још значајнија вредносна структура тог бирачког тела. Према истом истраживању, како каже, 85 одсто присталица Студентске листе сматрало је демократију најбољим обликом политичког уређења, наспрам 38 одсто бирача СНС.
“Системска корупција била је један од три најважнија проблема за 46 одсто студентских бирача, образовање за 45 одсто, слобода медија за 27 одсто, а европске интеграције за 21 одсто. Другим речима, приоритет ових бирача није био геополитички заокрет, већ промена начина на који држава функционише. Управо ту се налази највећи потенцијал будућих европских интеграција: реформска агенда нове власти у великој мери се подудара са суштинским условима које Европска унија годинама поставља Србији”, објашњава.
Он поручује да из тог разлога очекујем да ће се нова парламентарна већина у првој фази концентрисати на унутрашњу консолидацију државе: реформу изборног законодавства, сређивање бирачког списка, успостављање независног регулаторног надзора над медијима, деполитизацију полиције и јавне управе, јачање тужилачке самосталности и отварање питања одговорности за корупцију. Оцењује да то одговара и објављеном програму Студентске листе, у којем су борба против организованог криминала, формирање посебне тужилачке полиције и ослобађање институција од партијског утицаја међу кључним приоритетима.
Такве реформе, како каже, могле би да покрену приступне преговоре много успешније од претходне политике у којој се европска реторика одржавала, док су институције систематски слабиле. Ипак, Бешири истиче да не треба идеализовати Студентску листу нити претпоставити да ће промена власти аутоматски значити убрзано чланство у ЕУ.
“Њена политичка хетерогеност, противљење санкцијама Русији, инсистирање на референдуму о чланству и недовољно разрађена политика према Косову представљају озбиљне изазове”, истиче додајући да је Европски парламент у јулу 2026. поновио захтев за усклађивањем Србије са санкцијама Русији, док Европска комисија напредак у преговорима везује и за нормализацију односа са Косовом. То су питања која будућа влада неће моћи трајно да одлаже. Међутим, чињеница да постоји несагласност о спољнополитичким приоритетима не значи да не постоји сагласност о демократским реформама. Управо би резултати тих реформи могли постепено да изграде и шири друштвени консензус о европској будућности Србије”, поручује
Порука Марте Кос, према његодим речима, има и другу, једнако важну димензију: Европска унија сада мора да покаже да заиста подржава демократске институције, а не само политичке лидере који декларативно прихватају европску агенду. Бешири каже да Брисел добија прилику да обнови поверење грађана Србије у процес проширења, али ће морати да понуди конкретну политичку, стручну и финансијску подршку реформама, уз једнако строге критеријуме за нову власт, додајући да то подразумева и спремност да се напредак препозна и награди када буде остварен, без нових политичких изговора или произвољног одлагања.
“Највећи парадокс ове политичке промене јесте могућност да Србија добије најзначајнији европски реформски замах управо од политичког покрета који чланство у Европској унији није поставио у средиште своје кампање. За разлику од претходне власти, која је о Европи често говорила, али је својим деловањем удаљавала Србију од европских стандарда, Студентска листа добила је мандат да мења управо оне ствари без којих чланство није могуће. Зато верујем да ће се европске интеграције наставити, потенцијално и пуном паром, али ће њихов темпо зависити од резултата унутрашњих реформи и спремности нове власти да решава тешка спољнополитичка питања. Прави тест неће бити колико ће пута будући премијер изговорити да Србија припада Европи, већ колико ће брзо грађани моћи да осете да живе у држави у којој закон важи једнако за све, институције одговарају грађанима, а власт је смењива на слободним и поштеним изборима. У ком ће смеру све то ићи, знаћемо већ и избором премијера или премијерке и кандидата студената за председника Србије, а онда ћемо знати да ли смо заиста добили потенцијал за реформе или је рђава власт замењена новим лицима с суштински старим убеђењима”, закључује Бешири.