Komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos čestitala je pobedu nosiocu Studentske liste Iliji Srdanoviću i tom prilikom pružila podršku novoj srpskoj vlasti i poručila da će vrednosti koje promoviše SL približiti Srbiju Evropi.
“Razgovarala sam sa Ilijom Srdanovićem kako bih čestitala Studentskoj listi na impresivnoj pobedi na izborima. Razgovarali smo o tome koliko je važno graditi poverenje. Građani Srbije dali su snažan mandat za promene. Njihovi zahtevi za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodnim medijima predstavljaju reforme koje mogu približiti Srbiju Evropskoj uniji. Spremni smo da podržimo novu Vladu Srbije u napretku na njenom evropskom putu”, poručila je Kos u objavi na svom Instagram nalogu.
View this post on Instagram
Ona je u drugoj objavi istakla da su, nakon gotovo dve godine protesta za demokratiju, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, građani Srbije izašli u istorijski velikom broju i da su tokom protesta i masovnom izlaznošću na izbore oslikali vrednosti koje se nalaze u srcu EU. Poručila je da novo poglavlje evrointegracija može da počne za Srbiju i da su joj vrata EU otvorena za dalju saradnju i napredovanje.
View this post on Instagram
Tokom izborne kampanje imali smo prilike da čujemo da će izbor Studentske liste udaljiti Srbiju od EU, imajući u vidu ovakvu poruku komesarke za proširenje postavlja se pitanje koliko su takva predviđanja bila utemeljena i šta poruke Evropske komisije zapravo znače za dalji evropski put zemlje. Naši sagovornici ukazuju na to da su ove poruke iz Brisela ohrabrujuće, ali da dalji tok evrointegracija zavisi od rešavanja ključnih sistemskih i geopolitičkih pitanja.
Analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da vrednosti koje zastupa Studentska lista u pogledu borbe protiv korupcije, kriminala i raznih drugih sistemskih devijacija, svakako će u tim sferama približiti Srbiju EU i da u vezi sa tim Marta Kos ne greši. Međutim, prema njegovim rečima, stvari su, ipak, kompleksnije.
Studentska lista je u svom programu eksplicitno zauzela stav da će se protiviti kosovskom secesionizmu i da neće dozvoliti ulazak Kosova u međunarodne organizacije. Takav stav je sa patriotskog stanovništa ohrabrujući, ali je u suprotnosti sa Francusko-nemačkim planom koji je zahvaljući Vučićevoj protivustavnoj saglasnosti postao deo Pregovaračkog poglavlja 35.
On podseća da pomenuti plan predviđa da se odnosi Beograda i Prištine regulišu na osnovu Povelje UN, što bi značilo da Srbija de fakto priznaje Kosovo, i uz to se od Srbije traži da se složimo da Kosovo uđe u sve međunarodne organizacije.
Kada se to uzme u obzir, Anđelković ističe da bi došlo do ubrzavanja evropskih integracija Srbije sa realnom mogućnošću ulaska naše zemlje u EU, Brisel bi morao da se vrati na pozicije koje je imao pre 2023, tako da se od Beograda ponovo traži samo normalizacija odnosa sa Prištinom bez prihvatanja njene lažne nezavisnosti. Prema njegovim rečima, druga mogućnost je da Studentska lista pogazi svoje principe, ali to bi onda porušilo uverenje građana da će ona preporoditi Srbiju na temelju poštovanja programskih obećanja koje je dala.
“To ne bi pogodovalo obnovi pravnog poretka i demokratije u Srbiji. Marta Kos i drugi EU čelnici bi morali to da shvate i da ako stvarno žele progres Srbije na evropskom putu, ohrabruju pozitivne sistemske promene kod nas, a ne da nam zatvaraju vrata nametanjem neprihvatljivih antisrpskih kombinacija”, zaključuje.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da izjava evropske komesarke Marte Kos od 26. oktobra predstavlja značajan politički signal da Evropska komisija o pobedi Studentske liste prepoznaje mogućnost za obnovu odnosa sa Srbijom, ali i za izlazak iz višegodišnje stagnacije evropskih integracija.
Prema njegovim rečima, posebno je značajno što Kos nije insistirala na ideološkom opredeljenju nove većine, već je studentske zahteve za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodom medija prepoznala kao reforme koje Srbiju približavaju Evropskoj uniji. Time je Brisel praktično potvrdio da demokratizacija Srbije i njena evropska integracija nisu dva odvojena politička procesa.
“To je važno i zbog pokušaja da se tokom kampanje Studentska lista predstavi kao politička snaga koja će Srbiju udaljiti od Evrope. Takva ocena zanemarivala je razliku između ideološke heterogenosti kandidata, njihovih spoljnopolitičkih stavova i vrednosnog opredeljenja ljudi koji su ih podržavali. Prema istraživanju CRTA i Univerziteta Stanford iz juna 2026. godine, 75 odsto birača Studentske liste podržavalo je bliže odnose sa Evropskom unijom, dok je svega 10 odsto prednost davalo Rusiji. Među biračima SNS odnos je bio gotovo obrnut: svega 15 odsto opredeljivalo se za približavanje EU, a čak 60 odsto za Rusiju”, navodi naš sagovornik, dodajući da ovi podaci ne predstavljaju direktnu meru podrške članstvu u EU, ali jasno pokazuju da je evropski orijentisano biračko telo bilo daleko zastupljenije među pristalicama političke promene nego među pristalicama dotadašnje vlasti“, kaže.
Beširi ističe da je još značajnija vrednosna struktura tog biračkog tela. Prema istom istraživanju, kako kaže, 85 odsto pristalica Studentske liste smatralo je demokratiju najboljim oblikom političkog uređenja, naspram 38 odsto birača SNS.
“Sistemska korupcija bila je jedan od tri najvažnija problema za 46 odsto studentskih birača, obrazovanje za 45 odsto, sloboda medija za 27 odsto, a evropske integracije za 21 odsto. Drugim rečima, prioritet ovih birača nije bio geopolitički zaokret, već promena načina na koji država funkcioniše. Upravo tu se nalazi najveći potencijal budućih evropskih integracija: reformska agenda nove vlasti u velikoj meri se podudara sa suštinskim uslovima koje Evropska unija godinama postavlja Srbiji”, objašnjava.
On poručuje da iz tog razloga očekujem da će se nova parlamentarna većina u prvoj fazi koncentrisati na unutrašnju konsolidaciju države: reformu izbornog zakonodavstva, sređivanje biračkog spiska, uspostavljanje nezavisnog regulatornog nadzora nad medijima, depolitizaciju policije i javne uprave, jačanje tužilačke samostalnosti i otvaranje pitanja odgovornosti za korupciju. Ocenjuje da to odgovara i objavljenom programu Studentske liste, u kojem su borba protiv organizovanog kriminala, formiranje posebne tužilačke policije i oslobađanje institucija od partijskog uticaja među ključnim prioritetima.
Takve reforme, kako kaže, mogle bi da pokrenu pristupne pregovore mnogo uspešnije od prethodne politike u kojoj se evropska retorika održavala, dok su institucije sistematski slabile. Ipak, Beširi ističe da ne treba idealizovati Studentsku listu niti pretpostaviti da će promena vlasti automatski značiti ubrzano članstvo u EU.
“Njena politička heterogenost, protivljenje sankcijama Rusiji, insistiranje na referendumu o članstvu i nedovoljno razrađena politika prema Kosovu predstavljaju ozbiljne izazove”, ističe dodajući da je Evropski parlament u julu 2026. ponovio zahtev za usklađivanjem Srbije sa sankcijama Rusiji, dok Evropska komisija napredak u pregovorima vezuje i za normalizaciju odnosa sa Kosovom. To su pitanja koja buduća vlada neće moći trajno da odlaže. Međutim, činjenica da postoji nesaglasnost o spoljnopolitičkim prioritetima ne znači da ne postoji saglasnost o demokratskim reformama. Upravo bi rezultati tih reformi mogli postepeno da izgrade i širi društveni konsenzus o evropskoj budućnosti Srbije”, poručuje
Poruka Marte Kos, prema njegodim rečima, ima i drugu, jednako važnu dimenziju: Evropska unija sada mora da pokaže da zaista podržava demokratske institucije, a ne samo političke lidere koji deklarativno prihvataju evropsku agendu. Beširi kaže da Brisel dobija priliku da obnovi poverenje građana Srbije u proces proširenja, ali će morati da ponudi konkretnu političku, stručnu i finansijsku podršku reformama, uz jednako stroge kriterijume za novu vlast, dodajući da to podrazumeva i spremnost da se napredak prepozna i nagradi kada bude ostvaren, bez novih političkih izgovora ili proizvoljnog odlaganja.
“Najveći paradoks ove političke promene jeste mogućnost da Srbija dobije najznačajniji evropski reformski zamah upravo od političkog pokreta koji članstvo u Evropskoj uniji nije postavio u središte svoje kampanje. Za razliku od prethodne vlasti, koja je o Evropi često govorila, ali je svojim delovanjem udaljavala Srbiju od evropskih standarda, Studentska lista dobila je mandat da menja upravo one stvari bez kojih članstvo nije moguće. Zato verujem da će se evropske integracije nastaviti, potencijalno i punom parom, ali će njihov tempo zavisiti od rezultata unutrašnjih reformi i spremnosti nove vlasti da rešava teška spoljnopolitička pitanja. Pravi test neće biti koliko će puta budući premijer izgovoriti da Srbija pripada Evropi, već koliko će brzo građani moći da osete da žive u državi u kojoj zakon važi jednako za sve, institucije odgovaraju građanima, a vlast je smenjiva na slobodnim i poštenim izborima. U kom će smeru sve to ići, znaćemo već i izborom premijera ili premijerke i kandidata studenata za predsednika Srbije, a onda ćemo znati da li smo zaista dobili potencijal za reforme ili je rđava vlast zamenjena novim licima s suštinski starim ubeđenjima”, zaključuje Beširi.
