Марку Рубију стигао захтев за санкције четворици бизнисмена из Србије

"Четворица бизнисмена означена су као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење."

само Аутономија

Четворица бизнисмена из Србије, блиских актуелној власти, нашла су се на листи захтева за увођење америчких санкција, који је републикански конгресмен Џо Вилсон (Јое Wилсон) упутио државном секретару Марку (Марцо) Рубију.

На листи предлога за санкционисање су Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум тим (Милленниум Теам), Давор Мацура из Алта банке и Жељко Митровић са телевизије Пинк.

Захтев да им се забрани путовање у САД и коришћење америчког финансијског система, како се види у писму у које Радио Слободна Европа (РСЕ) има увид, упућен је 14. октобра.

Вилсон се обратио америчком државном секретару као копредседник Комисије за безбедност и сарадњу у Европи, познате као Хелсиншке комисије САД.

У том захтеву су четворица бизнисмена означена као сарадници доскорашњег председника Србије Александра Вучића, који користе јавне ресурсе за лично богаћење.

"Они одржавају његов корумпирани режим, радили су на подривању интереса САД у земљи и региону, а такође су активно укључени у намештање избора 25. октобра", наведено је у захтеву.

Миленијум Тим и Алта банка су на упит РСЕ одбацили ове наводе називајући их неистинитим, док Жељко Митровић није конкретно одговорио на оцене изнете у захтеву.

Ниједна од ове три компаније тренутно није, нити је икада раније била, под било каквим међународним санкцијама.

Такође, ни Иван Бошњак, Стојан Вујко и Давор Мацура никада нису били под санкцијама.

Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, био је под америчким и европским санкцијама крајем деведестих, у време власти Слободана Милошевића.

Српска напредна странка Александра Вучића није одговорила на упит РСЕ.

Ванредни парламентарни избори 25. октобра сматрају се најнеизвеснијим за Александра Вучића, који се кандидовао за премијера.

Доскорашњи председник Србије и његова Српска напредна странка (СНС) на власти су у Србији у претходних 14 година.

Шта кажу у Стејт департменту?

Стејт департмент је у одговору за РСЕ на упит о Вилсононовом захтеву навео да не коментарише своју преписку са Конгресом, нити поступање у конкретним случајевима, због поверљивости података из визне евиденције.

"Трампова администрација штити нашу земљу и наше грађане тако што кроз визни процес примењује највише стандарде националне и јавне безбедности", стоји у одговору.

САД уводе санкције када процене да одређена држава, компанија, организација или појединац угрожавају њихову националну безбедност, спољну политику или економију.

Међутим, санкције су инструмент спољне политике и не значе нужно да је неко осуђен за кривично дело.

Како се образлаже захтев за санкције?

У захтеву са санкције се наводи да Иван Бошњак и Стојан Вујко из компаније Миленијум добијају бројне коруптивне уговоре са државом и кинеским компанијама.

Оцењује се да се тиме западне компаније, укључујући америчке, потискују из земље у корист система заснованог на привилеговању пословних партнера блиских власти.

За Алта банку се наводи да је умешана у послове који укључују прање новца, док за Пинк ТВ да консолидује медије и служи као пропагандно гласило.

Конгресмен Вилсон је оценио да је Вучић обесмислио владавину права и покушао да уништи демократску конкуренцију у Србији.

"Дао је бројна обећања Сједињеним Државама, али ниједно није испунио.

Уместо тога, његов клептократски режим отворио је врата руском и кинеском утицају", наведено је.

Вилсон је позвао Рубија да предузме предложене мере како би "осигурао да Вучићев режим не може да украде изборе."

Хелсиншка комисија САД, чији је Вилсон копредседник, представља независну комисију савезне владе САД.

На њеном сајту се наводи да унапређује безбедност путем промовисања људских права, демократије, као и економске, еколошке и војне сарадње у региону ОЕБС-а, који обухвата 57 држава.

Неколико дана уочи избора, и двостраначка група америчких сенатора позвала је власти у Србији да обезбеде равноправне услове за све учеснике, наводећи да примећују "забрињавајуће знакове" уочи гласања 25. октобра.

Они су оценили да су "извештаји о незаконитом прислушкивању чланова опозиције и покушајима да се дискредитују и подривају мисије за посматрање избора дубоко забрињавајући".

Коментари из Алта банке, Миленијум групе и Пинка

Алта банка је у одговору за РСЕ категорички одбацила сваку тврдњу да су Алта Група, Алта банка или Давор Мацура умешани у прање новца, корупцију, злоупотребу јавних ресурса или мешање у изборни процес.

"Ниједан надлежни орган ни у једној јурисдикцији није донео налаз нити одлуку каква се у наводима приписује Алта банци, Алта Паy Групи или господину Мацури", наведено је у одговору портпарола Алта банке.

Наводи се да Давор Мацура није политичар, већ бизнисмен чији пословни интереси обухватају банкарство, платне услуге и друге секторе.

У одговору се додаје да Алта банка послује под надзором Народне банке Србије и да примењује највише стандарде контроле спречавања прања новца и усклађености пословања са прописима.

"Ефикасност ових контрола и систем усклађености пословања више пута је потврђена интерним и екстерним ревизијама", навео је портпарол Алта банке.

Наводи се и да остају посвећени сарадњи са надлежним регулаторним органима и органима за спровођење закона у циљу сузбијања незаконитих финансијских токова.

У одговору се напомиње и да нису видели никакве доказе да је захтев за санкције упућен Стејт департменту, те да ће од надлежних органа затражити појашњење у вези са изнетим наводима.

У одговору Миленијум тима за РСЕ наводи се да компанија послује "транспарентно и у складу са законом".

Сједињене Америчке Државе желе да наставе и додатно унапреде партнерство са Србијом после ванредних парламентарних избора, саопштио је портпарол америчког Стејт департмента, поздрављајући учешће грађана на изборима.

само Политика

"Нетачне и неосноване тврдње не коментаришемо, а у случају њиховог објављивања, заштиту својих права тражимо и остварујемо расположивим правним средствима", каже се.

Жељко Митровић, вланик Пинк Медиа Гроуп је на упит РСЕ за коментар послао своју објаву на Инстаграму од 2. јула, којом је Американцима честитао Дан независности.

"Лично сам много срећан што су Србија и Америка ушле у нову еру брзог развоја позитивних и пријатељских односа", навео је у тој објави.

Власник Пинка се осврнуо тада на то да су Србија и САД имале и "краћи застој у односима" крајем деведесетих година, оцењујући да су били обојени "неспоразумима и неразумевањем".

Митровић се крајем деведесетих нашао на листи америчких санкција као особа блиска режиму, чије активности подржавају Слободана Милошевиц́а.

Милошевић је некадашњи председник Србије и СР Југославије, који је умро у притвору Хашког трибунала док му се судило под оптужбама за ратне злочине.

Те санкције подразумевале су забрану уласка у САД, као и забрану пословних и финансијских веза са америчким компанијама и појединцима.

У то време Митровића је санкционисала и Европска унија.

Ко су појединци за које се предлажу санкције?

Иван Бошњак и Стојан Вујко су власници "Миленијум тима", једног од већих играча на кључним инфраструктурним пројектима у Србији.

Основана почетком 2003. као фирма за трговину прехрамбеним производима и отпадом, две године касније започиње са грађевинским пословима.

Од тада до данас ангажовани су на неким од највећих послова у земљи, укључујући пројекат насеља "Београд на води" и изградњу објеката за међународну изложбу ЕXПО, чији ће Београд бити домаћин 2027.

Зарада на крају прошле године премашила је 21 милион евра, показују јавно доступна финансијска документа компаније, која је раније анализирао РСЕ.

Бошњак и Вујко власници су још петнаестак фирми у земљи и региону.

"Миленијум тим" има уговор о лобирању у САД са адвокатском канцеларијом "Стептое ЛЛП" из Вашингтона, показује база "страних агената" америчког Министарства правде.

Канцеларија "Стептое" је у пријави америчким властима, навела да сарадња са српском фирмом "Миленниум Тим" обухвата услуге односа са медијима, али и са институцијама и званичницима у САД, Уједињеном Краљевству и Европској унији.

"Рад у САД укључује заговарање пред Конгресом и извршним одељењима и агенцијама", додаје се у документима.

Власник Алта групе Давор Мацура био је у жижи пажње јавности средином октобра када је враћен са подгоричког аеродрома након што му није дозвољен улазак у суседну Црну Гору.

Компанија је тада навела да му није саопштен разлог забране уласка, а да је у записнику граничне полиције била наведена "заштита националне, односно унутрашње безбедности или јавног здравља".

Према саопштењу компаније у записнику није било "образложења, чињеничног основа и икаквог доказа".

Давор Мацура је пословање започео 2008. када је отворио мењачницу Алта у Земуну, а 2014. је посао пребацио на фирму Алта д.о.о.

Фирма је временом проширила делатност са мењачких послова на платне услуге, 2019. променила је име у Алта Паy Гроуп, а 2025. у Алта Гроуп.

Алта Паy се 2024. нашао под лупом Европске централне банке због начина на који је, заједно са компанијом Дипломат Паy, стекао удео у аустријској Аддико банци.

Финанцал Тимес је тада писао да је Европска централна банка месецима проверавала Алта Паy због сумњи у адекватност контрола против прања новца и питања о пореклу капитала Давора Мацуре.

Алта Паy је тада одговорио да нема сазнања о таквој истрази, да је регулаторима већ доставио документацију о пореклу средстава и интерним контролама и да су наводи о могућим неправилностима неосновани и нетачни.

Неки од послова Давора Мацуре и његових компанија који су изазвали пажњу јавности јесу и сарадња Алта Паyа са ЕПС-ом.

Фирма Алта Паy Гроуп од новембра 2023. посредује у електронском плаћању рачуна за струју на сајту и у апликацији ЕПС-а "Увид у рачун", а од јуна 2025. грађани Београда рачуне за струју више не уплаћују на рачун ЕПС-а код Управе за трезор, већ на рачун код Алта банке.

ЕПС је саопштио да је Алта само једна од пословних банака са којима има успешну сарадњу, а уговори о детаљима те сарадње нису јавно доступни.

Мацура је од мењачнице отворене 2008. пословање проширио на банкарство куповином ЈУБМЕС банке, платне услуге, некретнине и грађевинарство.

А 2026. је преко Алта Ретаила преузео трговинске ланце у Србији Идеа, Рода и Мерцатор.

Жељко Митровић се налази на челу Пинк Медиа Гроуп, чија је основна делатност производња телевизијског програма.

Почео је крајем 90-их година, у време режима Слободана Милошевића, тако што је основао радио и ТВ Пинк, а потом и дискографску кућу Цитy рецордс.

У то време био је члан руководства ЈУЛ-а (Југословенске левице), коју је водила Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића.

Митровић је тренутно власник или сувласник у 18 компанија регистрованих за различите производне делатности од медијских и кинематографских, преко чокалада и жвака до беспилотних летелица.

Односи Србије и САД

Србија је последњих месеци све више у фокусу чланова америчког Конгреса.

Тако су републиканац Џо Вилсон и демократа Бил Китинг (Билл Кеатинг) упутили у августу Представничком дому предлог закона којим се траже мере за Србију због назадовања демократије, Русије и Кине.

Потом је у Сенат стигао двостраначки предлог закона о Србији, који су поднели републиканац Чак Грејсли (Цхуцх Грасселy) и демократа Ричард Блументал (Рицхард Блументал).

Тим предлозима се поред визних и финансијских санкција за званичнике у Србији, предвиђа и заустављање или условљавање Стратешког дијалога.

Власти Србије нису коментарисале те законске предлоге.

Сједињене Државе и Србија покренуле су средином јула Стратешки дијалог, како би продубиле сарадњу.

Две земље су тада, у оквиру Стратешког дијалога, потписале Меморандум о разумевању о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности.

Сусрет америчких и српских званичника отворио је 17. јула државни секретар САД Марко Рубио.