Sve vesti
Foto iz članka: Radio Slobodna EvropaMarku Rubiju stigao zahtev za sankcije četvorici biznismena iz Srbije
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
Četvorica biznismena iz Srbije, bliskih aktuelnoj vlasti, našla su se na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koji je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju. Na listi predloga za sankcionisanje su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum tim (Millennium Team), Davor Macura iz Alta banke i Željko Mitrović sa televizije Pink.
Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se vidi u pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, upućen je 14. oktobra. U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje.
"Oni održavaju njegov korumpirani režim, radili su na podrivanju interesa SAD u zemlji i regionu, a takođe su aktivno uključeni u nameštanje izbora 25. oktobra", navedeno je u zahtevu. U zahtevu sa sankcije se navodi da Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum dobijaju brojne koruptivne ugovore sa državom i kineskim kompanijama.
Kongresmen Vilson je ocenio da je Vučić obesmislio vladavinu prava i pokušao da uništi demokratsku konkurenciju u Srbiji. Vilson je pozvao Rubija da preduzme predložene mere kako bi "osigurao da Vučićev režim ne može da ukrade izbore."
Ceo uporedni tekst74 rečenice u više medija, 50 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 11 se razlikuju.
"Četvorica biznismena označena su kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje."
Četvorica biznismena iz Srbije, bliskih aktuelnoj vlasti, našla su se na listi zahteva za uvođenje američkih sankcija, koji je republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) uputio državnom sekretaru Marku (Marco) Rubiju.
Na listi predloga za sankcionisanje su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum tim (Millennium Team), Davor Macura iz Alta banke i Željko Mitrović sa televizije Pink.
Zahtev da im se zabrani putovanje u SAD i korišćenje američkog finansijskog sistema, kako se vidi u pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, upućen je 14. oktobra.
Vilson se obratio američkom državnom sekretaru kao kopredsednik Komisije za bezbednost i saradnju u Evropi, poznate kao Helsinške komisije SAD.
U tom zahtevu su četvorica biznismena označena kao saradnici doskorašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji koriste javne resurse za lično bogaćenje.
"Oni održavaju njegov korumpirani režim, radili su na podrivanju interesa SAD u zemlji i regionu, a takođe su aktivno uključeni u nameštanje izbora 25. oktobra", navedeno je u zahtevu.
Milenijum Tim i Alta banka su na upit RSE odbacili ove navode nazivajući ih neistinitim, dok Željko Mitrović nije konkretno odgovorio na ocene iznete u zahtevu.
Nijedna od ove tri kompanije trenutno nije, niti je ikada ranije bila, pod bilo kakvim međunarodnim sankcijama.
Takođe, ni Ivan Bošnjak, Stojan Vujko i Davor Macura nikada nisu bili pod sankcijama.
Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, bio je pod američkim i evropskim sankcijama krajem devedestih, u vreme vlasti Slobodana Miloševića.
Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića nije odgovorila na upit RSE.
Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra smatraju se najneizvesnijim za Aleksandra Vučića, koji se kandidovao za premijera.
Doskorašnji predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti su u Srbiji u prethodnih 14 godina.
Šta kažu u Stejt departmentu?
Stejt department je u odgovoru za RSE na upit o Vilsononovom zahtevu naveo da ne komentariše svoju prepisku sa Kongresom, niti postupanje u konkretnim slučajevima, zbog poverljivosti podataka iz vizne evidencije.
"Trampova administracija štiti našu zemlju i naše građane tako što kroz vizni proces primenjuje najviše standarde nacionalne i javne bezbednosti", stoji u odgovoru.
SAD uvode sankcije kada procene da određena država, kompanija, organizacija ili pojedinac ugrožavaju njihovu nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku ili ekonomiju.
Međutim, sankcije su instrument spoljne politike i ne znače nužno da je neko osuđen za krivično delo.
Kako se obrazlaže zahtev za sankcije?
U zahtevu sa sankcije se navodi da Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum dobijaju brojne koruptivne ugovore sa državom i kineskim kompanijama.
Ocenjuje se da se time zapadne kompanije, uključujući američke, potiskuju iz zemlje u korist sistema zasnovanog na privilegovanju poslovnih partnera bliskih vlasti.
Za Alta banku se navodi da je umešana u poslove koji uključuju pranje novca, dok za Pink TV da konsoliduje medije i služi kao propagandno glasilo.
Kongresmen Vilson je ocenio da je Vučić obesmislio vladavinu prava i pokušao da uništi demokratsku konkurenciju u Srbiji.
"Dao je brojna obećanja Sjedinjenim Državama, ali nijedno nije ispunio.
Umesto toga, njegov kleptokratski režim otvorio je vrata ruskom i kineskom uticaju", navedeno je.
Vilson je pozvao Rubija da preduzme predložene mere kako bi "osigurao da Vučićev režim ne može da ukrade izbore."
Helsinška komisija SAD, čiji je Vilson kopredsednik, predstavlja nezavisnu komisiju savezne vlade SAD.
Na njenom sajtu se navodi da unapređuje bezbednost putem promovisanja ljudskih prava, demokratije, kao i ekonomske, ekološke i vojne saradnje u regionu OEBS-a, koji obuhvata 57 država.
Nekoliko dana uoči izbora, i dvostranačka grupa američkih senatora pozvala je vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra.
Oni su ocenili da su "izveštaji o nezakonitom prisluškivanju članova opozicije i pokušajima da se diskredituju i podrivaju misije za posmatranje izbora duboko zabrinjavajući".
Komentari iz Alta banke, Milenijum grupe i Pinka
Alta banka je u odgovoru za RSE kategorički odbacila svaku tvrdnju da su Alta Grupa, Alta banka ili Davor Macura umešani u pranje novca, korupciju, zloupotrebu javnih resursa ili mešanje u izborni proces.
"Nijedan nadležni organ ni u jednoj jurisdikciji nije doneo nalaz niti odluku kakva se u navodima pripisuje Alta banci, Alta Pay Grupi ili gospodinu Macuri", navedeno je u odgovoru portparola Alta banke.
Navodi se da Davor Macura nije političar, već biznismen čiji poslovni interesi obuhvataju bankarstvo, platne usluge i druge sektore.
U odgovoru se dodaje da Alta banka posluje pod nadzorom Narodne banke Srbije i da primenjuje najviše standarde kontrole sprečavanja pranja novca i usklađenosti poslovanja sa propisima.
"Efikasnost ovih kontrola i sistem usklađenosti poslovanja više puta je potvrđena internim i eksternim revizijama", naveo je portparol Alta banke.
Navodi se i da ostaju posvećeni saradnji sa nadležnim regulatornim organima i organima za sprovođenje zakona u cilju suzbijanja nezakonitih finansijskih tokova.
U odgovoru se napominje i da nisu videli nikakve dokaze da je zahtev za sankcije upućen Stejt departmentu, te da će od nadležnih organa zatražiti pojašnjenje u vezi sa iznetim navodima.
U odgovoru Milenijum tima za RSE navodi se da kompanija posluje "transparentno i u skladu sa zakonom".
Sjedinjene Američke Države žele da nastave i dodatno unaprede partnerstvo sa Srbijom posle vanrednih parlamentarnih izbora, saopštio je portparol američkog Stejt departmenta, pozdravljajući učešće građana na izborima.
"Netačne i neosnovane tvrdnje ne komentarišemo, a u slučaju njihovog objavljivanja, zaštitu svojih prava tražimo i ostvarujemo raspoloživim pravnim sredstvima", kaže se.
Željko Mitrović, vlanik Pink Media Group je na upit RSE za komentar poslao svoju objavu na Instagramu od 2. jula, kojom je Amerikancima čestitao Dan nezavisnosti.
"Lično sam mnogo srećan što su Srbija i Amerika ušle u novu eru brzog razvoja pozitivnih i prijateljskih odnosa", naveo je u toj objavi.
Vlasnik Pinka se osvrnuo tada na to da su Srbija i SAD imale i "kraći zastoj u odnosima" krajem devedesetih godina, ocenjujući da su bili obojeni "nesporazumima i nerazumevanjem".
Mitrović se krajem devedesetih našao na listi američkih sankcija kao osoba bliska režimu, čije aktivnosti podržavaju Slobodana Miloševića.
Milošević je nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije, koji je umro u pritvoru Haškog tribunala dok mu se sudilo pod optužbama za ratne zločine.
Te sankcije podrazumevale su zabranu ulaska u SAD, kao i zabranu poslovnih i finansijskih veza sa američkim kompanijama i pojedincima.
U to vreme Mitrovića je sankcionisala i Evropska unija.
Ko su pojedinci za koje se predlažu sankcije?
Ivan Bošnjak i Stojan Vujko su vlasnici "Milenijum tima", jednog od većih igrača na ključnim infrastrukturnim projektima u Srbiji.
Osnovana početkom 2003. kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom, dve godine kasnije započinje sa građevinskim poslovima.
Od tada do danas angažovani su na nekim od najvećih poslova u zemlji, uključujući projekat naselja "Beograd na vodi" i izgradnju objekata za međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Beograd biti domaćin 2027.
Zarada na kraju prošle godine premašila je 21 milion evra, pokazuju javno dostupna finansijska dokumenta kompanije, koja je ranije analizirao RSE.
Bošnjak i Vujko vlasnici su još petnaestak firmi u zemlji i regionu.
"Milenijum tim" ima ugovor o lobiranju u SAD sa advokatskom kancelarijom "Steptoe LLP" iz Vašingtona, pokazuje baza "stranih agenata" američkog Ministarstva pravde.
Kancelarija "Steptoe" je u prijavi američkim vlastima, navela da saradnja sa srpskom firmom "Milennium Tim" obuhvata usluge odnosa sa medijima, ali i sa institucijama i zvaničnicima u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji.
"Rad u SAD uključuje zagovaranje pred Kongresom i izvršnim odeljenjima i agencijama", dodaje se u dokumentima.
Vlasnik Alta grupe Davor Macura bio je u žiži pažnje javnosti sredinom oktobra kada je vraćen sa podgoričkog aerodroma nakon što mu nije dozvoljen ulazak u susednu Crnu Goru.
Kompanija je tada navela da mu nije saopšten razlog zabrane ulaska, a da je u zapisniku granične policije bila navedena "zaštita nacionalne, odnosno unutrašnje bezbednosti ili javnog zdravlja".
Prema saopštenju kompanije u zapisniku nije bilo "obrazloženja, činjeničnog osnova i ikakvog dokaza".
Davor Macura je poslovanje započeo 2008. kada je otvorio menjačnicu Alta u Zemunu, a 2014. je posao prebacio na firmu Alta d.o.o.
Firma je vremenom proširila delatnost sa menjačkih poslova na platne usluge, 2019. promenila je ime u Alta Pay Group, a 2025. u Alta Group.
Alta Pay se 2024. našao pod lupom Evropske centralne banke zbog načina na koji je, zajedno sa kompanijom Diplomat Pay, stekao udeo u austrijskoj Addiko banci.
Financal Times je tada pisao da je Evropska centralna banka mesecima proveravala Alta Pay zbog sumnji u adekvatnost kontrola protiv pranja novca i pitanja o poreklu kapitala Davora Macure.
Alta Pay je tada odgovorio da nema saznanja o takvoj istrazi, da je regulatorima već dostavio dokumentaciju o poreklu sredstava i internim kontrolama i da su navodi o mogućim nepravilnostima neosnovani i netačni.
Neki od poslova Davora Macure i njegovih kompanija koji su izazvali pažnju javnosti jesu i saradnja Alta Paya sa EPS-om.
Firma Alta Pay Group od novembra 2023. posreduje u elektronskom plaćanju računa za struju na sajtu i u aplikaciji EPS-a "Uvid u račun", a od juna 2025. građani Beograda račune za struju više ne uplaćuju na račun EPS-a kod Uprave za trezor, već na račun kod Alta banke.
EPS je saopštio da je Alta samo jedna od poslovnih banaka sa kojima ima uspešnu saradnju, a ugovori o detaljima te saradnje nisu javno dostupni.
Macura je od menjačnice otvorene 2008. poslovanje proširio na bankarstvo kupovinom JUBMES banke, platne usluge, nekretnine i građevinarstvo.
A 2026. je preko Alta Retaila preuzeo trgovinske lance u Srbiji Idea, Roda i Mercator.
Željko Mitrović se nalazi na čelu Pink Media Group, čija je osnovna delatnost proizvodnja televizijskog programa.
Počeo je krajem 90-ih godina, u vreme režima Slobodana Miloševića, tako što je osnovao radio i TV Pink, a potom i diskografsku kuću City records.
U to vreme bio je član rukovodstva JUL-a (Jugoslovenske levice), koju je vodila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića.
Mitrović je trenutno vlasnik ili suvlasnik u 18 kompanija registrovanih za različite proizvodne delatnosti od medijskih i kinematografskih, preko čokalada i žvaka do bespilotnih letelica.
Odnosi Srbije i SAD
Srbija je poslednjih meseci sve više u fokusu članova američkog Kongresa.
Tako su republikanac Džo Vilson i demokrata Bil Kiting (Bill Keating) uputili u avgustu Predstavničkom domu predlog zakona kojim se traže mere za Srbiju zbog nazadovanja demokratije, Rusije i Kine.
Potom je u Senat stigao dvostranački predlog zakona o Srbiji, koji su podneli republikanac Čak Grejsli (Chuch Grassely) i demokrata Ričard Blumental (Richard Blumental).
Tim predlozima se pored viznih i finansijskih sankcija za zvaničnike u Srbiji, predviđa i zaustavljanje ili uslovljavanje Strateškog dijaloga.
Vlasti Srbije nisu komentarisale te zakonske predloge.
Sjedinjene Države i Srbija pokrenule su sredinom jula Strateški dijalog, kako bi produbile saradnju.
Još 4 rečenice, samo Politika
Prema navodima portparola, Vašington je upoznat sa preliminarnim izbornim rezultatima, uključujući i priznanje izbornog poraza Aleksandra Vučića, prenosi „Kosovo onlajn”.
„Radujemo se nastavku i daljem unapređenju našeg partnerstva sa novoizabranim članovima Narodne skupštine Srbije i građanima Srbije, nadovezujući se na zamah ostvaren tokom protekle godine, između ostalog i pokretanjem strateškog dijaloga”, naveo je portparol.
Strateški dijalog pokrenut u julu
Srbija i SAD pokrenule su sredinom jula strateški dijalog sa ciljem produbljivanja saradnje u oblastima od zajedničkog interesa.
Dve zemlje su tada, u okviru Strateškog dijaloga, potpisale Memorandum o razumevanju o energetskoj infrastrukturi i regionalnoj energetskoj bezbednosti.
Susret američkih i srpskih zvaničnika otvorio je 17. jula državni sekretar SAD Marko Rubio.
Još 44 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Ko je Džo Vilson?
Džo Vilson je, takođe, jedan od potpisnika „Predlog zakona“ o Srbiji, koji su sačinili senatori iz obe velike američke stranke, i koji je početkom oktobra predat Senatu Kongresa SAD na razmatranje a usmeren je, pored ostalog, na podršku vladavini prava i nezavisno delovanje institucija.
Vilson je zajedno sa demokratom Bilom Kitingom u avgustu podneo predlog zakona u Predstavničkom domu Kongresa kojim se poziva na sankcije i zabrane izdavanja viza pojedincima koji potkopavaju demokratske procese, mir, stabilnost i teritorijalni integritet na Zapadnom Balkanu.
Grateful to introduce the bipartisan SRBIJA Act!
Under President Vucic, Serbia has deliberately drifted further from Rule of Law and nearer to enemies of freedom like War Criminal Putin, the Chinese Communist Party, and the terrorist regime in Tehran.
Despite widespread protest of corruption, the Vucic government threatens to destabilize the region and beyond.
The people of Serbia deserve better.
https://t.co/f8zKTHm2En
— Joe Wilson (@RepJoeWilson) August 27, 2026
U predlogu se konstatuje „ozbiljno nazadovanje u oblasti demokratije“, što je, naglašava se, navedeno i u izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji za 2025. godinu.
Predlaže se da SAD zamrznu strateški dijalog sa Srbijom ako u tim razgovorima ne budu adresirana pitanja slobodnih i poštenih izbora, kao i veza Beograda, sa Pekingom i Moskvom.
Ako Stejt department to ne uradi, dodaje se, Kongres – koji je nadležan za državnu kasu – ne bi trebalo da mu odobori budžet za rad.
Republikanac Vilson je u septembru zatražio od Evropske narodne partije (EPP) da prekine sve veze sa Srpskom naprednom strankom (SNS), ocenjujući da je ta stranka „postala sredstvo za korupciju“.
Kongresmen je izneo niz teških optužbi na račun SNS i donedavnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vilson je naveo da su „Vučić i njegova korumpirana autoritarna stranka suprotstavljeni zapadnoj civilizaciji i ne bi trebalo da imaju bilo kakvu povezanost sa EPP-om“ i dodao da Evropa mora da se suoči sa „izbornim manipulacijama Vučića“ i da zahteva slobodne i poštene izbore u Srbiji.
Džo Vilson je u julu predložio rezoluciju u Kongresu kojom se traži da se godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS-a 2027. godine održi u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, umesto u Beogradu.
Izjavio je da mu je glavni cilj da se skup održi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je kao dodatne razloge za protivljenje Beogradu kao domaćinu naveo uticaj Rusije, Kine i Irana u Srbiji.
Tekst naglašava američki interes u organizaciji važnih međunarodnih sastanaka i navodi da Beograd ne bi trebao biti domaćin.
„Ono što bi me zabrinjavalo kada je reč o održavanju skupa u Beogradu, u Srbiji, jeste, da upotrebim izraz koji često koristim – prekomeran uticaj ratnog zločinca Putina u Srbiji, što, nažalost, moram da kažem.
Nije mi drago zbog toga, ali Srbija i dalje kupuje naftu i gas od ratnog zločinca Putina.
Nažalost, i tamošnja nacionalna naftna kompanija, NIS, dospela je u rusko vlasništvo povezano s ratnim zločincem Putinom.
Pored toga, postoji prekomeran uticaj Komunističke partije Kine, naročito u oblasti komunikacija i kroz druge investicije.
A da stvar bude još neprihvatljivija, tu je i povezanost sa diktaturom u Teheranu.
Srbija već godinama pokazuje povezanost sa diktaturom sada pokojnog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija i razumevanje za nju.
Smatram da je Srbija, u kontekstu delovanja neprijatelja slobode u svetu, posebno zemlja koja bi mogla da bude veoma uspešna i koja bi trebalo da postane članica Evropske unije, a zapravo bi trebalo da bude i deo NATO-a“, kazao je Vilson u intervjuu za RSE.
Adison „Džo“ Grejvs Vilson rođen je u Čarlstonu, u Južnoj Karolini.
Nakon završetka srednje škole u Čarlstonu, diplomirao je na Univerzitetu Vašington i Li u Leksingtonu, u Virdžiniji, a potom je završio studije prava na Univerzitetu Južne Karoline.
Po profesiji je advokat specijalizovan za nekretnine, a bio je i jedan od osnivača advokatske kancelarije Kirkland, Wilson, Moore, Taylor & Thomas u Vest Kolumbiji, stoji u zvaničnoj biografiji na sajtu Predstavničkog doma Kongresa SAD.
Njegova karijera u javnoj službi zvanično je počela radom u kabinetima senatora Stroma Tarmonda i kongresmena Flojda Spensa, istaknutih političkih ličnosti Južne Karoline.
U administraciji Ronalda Regana, koju smatraju vizionarskom, Džo je obavljao funkciju zamenika glavnog pravnog savetnika ministra energetike Sjedinjenih Američkih Država, Džima Edvardsa, bivšeg guvernera Južne Karoline.
Ukupno 31 godinu je proveo u Oružanim snagama Sjedinjenih Američkih Država.
Nakon službe u rezervnom sastavu Kopnene vojske SAD od 1972. do 1975. godine, služio je i u Nacionalnoj gardi Kopnene vojske Južne Karoline.
U leto 2003. godine penzionisao se u činu pukovnika, nakon što je obavljao dužnost pravnog savetnika u 218. mehanizovanoj pešadijskoj brigadi.
U to vreme bio je jedini aktivni pripadnik Nacionalne garde koji je istovremeno bio član Kongresa.
Pre nego što je 2001. godine izabran u Kongres Sjedinjenih Američkih Država, Vilson je 17 godina proveo u Senatu savezne države Južne Karoline.
Izabran je za predsednika Senatskog odbora za saobraćaj i postao prvi republikanac na toj funkciji još od perioda Rekonstrukcije nakon Američkog građanskog rata.
Vilson je dugogodišnji član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, gde učestvuje u radu Potkomiteta za Bliski istok i Severnu Afriku, kao i Potkomiteta za Evropu.
Takođe je član sa najdužim stažom u Odboru za oružane snage Predstavničkog doma, u okviru kojeg radi u potkomitetima za borbenu spremnost i strateške snage.
Pored toga, član je Odbora Predstavničkog doma za obrazovanje i radnu snagu, kao i njegovih potkomiteta za zdravstvo, zapošljavanje, rad i penzije, te za visoko obrazovanje i razvoj radne snage.
Vilson je predsednik američke Helsinške komisije, poznate i kao Komisija za bezbednost i saradnju u Evropi.
Obavlja funkciju kopredsedavajućeg poslaničkih grupa za Bugarsku, Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Koreju, Etiopiju, Tursku, Belorusiju, Bangladeš, Avganistan, Katar, Izrael u okviru Republikanske stranke, kompozitne materijale, Lihtenštajn, Tajland, Jemen, zajednice povezane s odbranom i borbu protiv kleptokratije.
Takođe je jedan od osnivača i kopredsedavajući poslaničke grupe za Evropsku uniju.
Oženjen je Roksanom sa kojom ima četiri sina, od kojih su svi služili u američkoj vojsci.
Najnovija poruka Stejt departmenta ukazuje na spremnost Vašingtona da saradnju sa Srbijom nastavi i sa novim sazivom parlamenta, oslanjajući se na već pokrenute mehanizme političkog i ekonomskog dijaloga.
