
Приходи су у 2023. износили 10,72 милијарде динара, број запослених је у две године пао 24,3 одсто, а Министарство пољопривреде је 2024. евидентирало око 339.000 млечних говеда у Србији.
Реченице које преносе сви медији.
Предузећа из ове делатности остварила су укупне приходе од 10,49 милијарди динара, што је за 12,3 одсто мање него 2024. године, када су приходи износили 11,96 милијарди динара. У 2023. години укупни приходи достигли су 10,72 милијарде динара, показују подаци бонитетне куће ЦомпанyWалл.
Укупан губитак смањен је са 3,40 милијарди динара у 2023. на 1,95 милијарди динара у 2024. години, да би у 2025. износио 362,8 милиона динара. То представља смањење губитка од око 81,4 одсто у односу на претходну годину.
У 2023. години било их је 1.142, годину дана касније 873, док је у 2025. број запослених пао на 864. То је за 24,3 одсто мање него 2023. године, док је у односу на 2024. забележен пад од око један одсто. Међу предузећима која су остварила добит издваја се ПК Златибор, чија је добит у 2025. години износила 94,6 милиона динара, према 60,8 милиона динара годину раније.
Пословни систем Глобал Сеед из Чуруга прешао је из губитка од 2,8 милиона динара у 2024. у добит од 26,7 милиона динара у 2025. години. Насупрот томе, Пољопривредно добро ДМН остварило је добит од 22,2 милиона динара, што је знатно мање од 41,2 милиона динара из 2024. године.
Текст из 2 чланка. 11 реченица преносе сви, у 11 се разликују.
Мањи губици не значе опоравак: Приходи узгајивача музних крава пали на 10,5 милијарди динара
Музне краве у Србији су током протеклих година у све већем дефициту, а негативан тренд показују и резултати њихових узгајивача.
Наиме, делатност узгоја музних крава у Србији је у 2025. години забележила значајно смањење укупног губитка, али уз истовремени пад прихода и наставак снижавања броја запослених.
Иако су предузећа која се баве узгојем музних крава у Србији током 2025. године значајно смањила губитке, њихови укупни приходи наставили су да падају, а смањен је и број запослених.
Подаци указују да побољшање финансијског резултата још не значи и опоравак домаћег млекарства.
Предузећа из ове делатности остварила су укупне приходе од 10,49 милијарди динара, што је за 12,3 одсто мање него 2024. године, када су приходи износили 11,96 милијарди динара.
У 2023. години укупни приходи достигли су 10,72 милијарде динара, показују подаци бонитетне куће ЦомпанyWалл.
И поред смањења прихода, финансијски резултат делатности знатно је побољшан.
Укупан губитак смањен је са 3,40 милијарди динара у 2023. на 1,95 милијарди динара у 2024. години, да би у 2025. износио 362,8 милиона динара.
То представља смањење губитка од око 81,4 одсто у односу на претходну годину.
Овакво кретање указује на знатно побољшање укупног финансијског резултата, мада је губитак још увек присутан.
То је и логично, јер су протеклих година многи мањи фармери били принуђени да продају своја грла пошто нису могли да им обезбеде храну.
О томе је више пута писао и Бизнис.рс, па је, упркос побољшању, очигледно да је овај сектор и даље у проблему.
Истовремено, фармери се суочавају са смањењем броја запослених.
Међутим, и поред бољег финансијског резултата, сектор се и даље суочава са озбиљним проблемима, међу којима су високи трошкови производње, смањење сточног фонда и гашење мањих фарми.
Све мање радника на фармама
Негативан тренд посебно је уочљив када је реч о запослености.
У 2023. години било их је 1.142, годину дана касније 873, док је у 2025. број запослених пао на 864. То је за 24,3 одсто мање него 2023. године, док је у односу на 2024. забележен пад од око један одсто.
Међу предузећима која су остварила добит издваја се ПК Златибор, чија је добит у 2025. години износила 94,6 милиона динара, према 60,8 милиона динара годину раније.
Пословни систем Глобал Сеед из Чуруга прешао је из губитка од 2,8 милиона динара у 2024. у добит од 26,7 милиона динара у 2025. години.
Насупрот томе, Пољопривредно добро ДМН остварило је добит од 22,2 милиона динара, што је знатно мање од 41,2 милиона динара из 2024. године.
Подаци за период од 2023. до 2025. показују да се финансијски положај делатности узгоја музних крава значајно поправио када је реч о укупном резултату, али да тај помак није праћен растом прихода нити повећањем броја запослених.
У 600 села нема више ниједне краве
У Србији је, према подацима Министарства пољопривреде, 2024. године евидентирано око 339.000 грла млечних говеда, уз 1,31 милијарду литара помуженог крављег млека.
Просечна количина млека по грлу порасла је са 3.788 литара у 2023. на 3.860 литара у 2024. години.
У Европској унији је током 2024. било око 19,2 милиона музних крава, а просечна производња достизала је приближно 7.929 килограма млека по крави годишње.
Укупна производња сировог млека износила је 161,8 милиона тона, што је за 0,6 одсто више него претходне године.
Ови показатељи указују на значај продуктивности, али и на потребу да се, поред броја грла, прате улагања у производњу, трошкови и економска одрживост фарми.
Ипак, домаће млекарство суочава се са дугорочним падом сточног фонда.
У 600 села у Србији ниједне краве
Подаци Републичког завода за статистику су забрињавајући јер показују да је од око 4.720 села, колико их има у Србији, у фази нестајања 1.200 оних који имају мање од 100 становника, рекао је почетком године за Бизнис.рс агроекономски аналитичар Бранислав Гулан.
“И министра и све остале који креирају агроекономску политику земље мора да забрине што у земљи где тренутно постоји око 4.720 села, чак у 600 њих нема више ниједне краве.
У последњих десет година угашено је 62.000 фарми, а пад сточног фонда на најнижи ниво у последњих 100 година – са свега 698.871 грла говеда – последица је дугогодишњих лоших агроекономских политика”, закључује Гулан.
Према његовим наводима, укупан број говеда у Србији пао је на 698.871 грло, што је оценио као најнижи ниво у последњих сто година.
За поређење, у Европској унији је 2024. године било око 19,2 милиона музних крава, а просечна производња по грлу износила је приближно 7.929 килограма млека годишње.
Ови показатељи указују да смањење финансијских губитака само по себи није довољно за опоравак домаћег млекарства, без повећања производње, улагања и обезбеђивања економске одрживости фарми.