ПравосуђеПрви објавио Insajder, 4. нов, 07:00

Лустрација или ветирање, како до реформе институција без политичке освете?

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

У емисији „Свет и ми“ о лустрацији и ветирању говорила је Синтија Хорн, професорка политичких наука на Универзитету Западни Вашингтон и стручњакиња за транзициону правду.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Лустрација је реч која се дуго помиње у јавном простору Србије, у нади да ће решити дугогодишње, заправо, вишедеценијске неправде. Још једна реч која је постала популарна док се састављала Студентска листа јесте – ветирање, односно провера подобности кандидата. Креће ли Србија у темељну обнову институција и друштва током обећане транзиционе правде? Шта може да се научи из примера других држава, зашто је ветирање важније од лустрације и како га легитимно спровести? О томе је у емисији “Свет и ми” говорила Синтија Хорн, једна од водећих стручњака за транзициону правду и професорка политичких наука на Универзитету Западни Вашингтон.
Професорка Хорн сматра да би у Србији, с обзиром на историјска искуства из протекле три деценије, пре свега била потребна провера подобности (ветирање).
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Када је реч о Србији, професорка Синтија Хорн сматра да би, имајући у виду историјска искуства из протекле три деценије и злоупотребе након комунизма и социјализма, пре свега била потребна провера подобности, односно ветирање. То је један од механизама транзиционе правде, чији је циљ да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се обновило поверење грађана и вратила легитимност институцијама.
Циљ провере подобности је да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се обновило поверење грађана и вратила легитимност институцијама.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Када је реч о Србији, професорка Синтија Хорн сматра да би, имајући у виду историјска искуства из протекле три деценије и злоупотребе након комунизма и социјализма, пре свега била потребна провера подобности, односно ветирање. То је један од механизама транзиционе правде, чији је циљ да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се обновило поверење грађана и вратила легитимност институцијама. „ Смернице Уједињених нација за проверу подобности кажу да је циљ тих процеса да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се поново успоставило поверење грађана, вратила легитимност јавним институцијама и уклониле структуре у оквиру којих су појединци спроводили озбиљне злоупотребе. Овде говоримо о корупцији, кршењу владавине права, гушењу медија, кршењу људских права и тако даље. Дакле, циљ је да се такве особе искључе из јавне службе“, објашњава професорка Хорн.
Хорн наводи да смернице Уједињених нација за проверу подобности помињу корупцију, кршење владавине права, гушење медија и кршење људских права као разлоге за искључење из јавне службе.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„ Смернице Уједињених нација за проверу подобности кажу да је циљ тих процеса да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се поново успоставило поверење грађана, вратила легитимност јавним институцијама и уклониле структуре у оквиру којих су појединци спроводили озбиљне злоупотребе. Овде говоримо о корупцији, кршењу владавине права, гушењу медија, кршењу људских права и тако даље. Дакле, циљ је да се такве особе искључе из јавне службе“, објашњава професорка Хорн.
Као пример је наведена Албанија, која је спровела историјску проверу подобности у правосуђу, завршену у децембру 2024. године, иако се поједини поступци и даље настављају.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Као пример наводи Албанију, која је спровела историјску проверу подобности у правосуђу, завршену у децембру 2024. године, иако се поједини поступци и даље настављају. Судије су морале да прођу процену стручности, али и провере које су обухватале њихову имовину, порекло, везе са мафијом и коруптивним мрежама.
У Албанији су процењивани стручност судија, њихова имовина, порекло и везе са мафијом и коруптивним мрежама, а интегритет на основу рада у садашњости и током претходних 20 година, а не досијеа тајне полиције.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Као пример наводи Албанију, која је спровела историјску проверу подобности у правосуђу, завршену у децембру 2024. године, иако се поједини поступци и даље настављају. Судије су морале да прођу процену стручности, али и провере које су обухватале њихову имовину, порекло, везе са мафијом и коруптивним мрежама. „Да ли сте квалификовани да будете судија или вас је неко поставио на то место зато што сте део мреже партијских и личних веза из некадашње номенклатуре? Какво је ваше порекло? Да ли сте повезани са мафијом? Да ли имате везе са корумпираним мрежама? Да ли ваша имовина, куће и банковни рачуни одговарају плати коју би требало да примате или указују на то да је било корупције или незаконитих исплата током обављања јавне функције? Способност и интегритет судија процењивани су пре свега на основу њиховог рада у садашњости и током претходних 20 година, а не на основу досијеа тајне полиције. Иако су и ти досијеи могли да буду један од извора информација, нису били главни критеријум. У централној и источној Европи постоје бројни примери новијих облика провере подобности које би Србија могла да проучи“, каже професорка Хорн.
Хорн објашњава да лустрација и провера подобности не морају нужно да буду везани за отварање архива тајних служби.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Једно од питања које се намеће у Србији јесте да ли је могуће спровести лустрацију и проверу подобности без отварања архива тајних служби. Професорка Хорн објашњава да та два процеса не морају нужно да буду везана један за други.
Према Хорн, лустрација није увек подразумевала уклањање појединаца са позиција моћи, већ је могла бити усмерена и на утврђивање чињеница о њиховој прошлости.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„Лустрација у посткомунистичком смислу није била замена за комисије за утврђивање истине. Лустрација је подразумевала проверу подобности, али и утврђивање истине. Дакле, лустрација није увек подразумевала уклањање појединаца са позиција моћи, већ је могла да буде усмерена и на утврђивање чињеница о њиховој прошлости. Када би се, на пример, открило да су поједини лидери у земљама региона сарађивали са тајном полицијом, било је важно да јавност сазна истину о томе. Чврсто верујем да откривање истине и суочавање са њом доприносе већем поверењу грађана у будућу власт. То је такође важан начин да се изгради историјски приказ прошлости, на којем касније може да се заснива добро управљање“, каже професорка Хорн.
Хорн упозорава да отварање досијеа у нестабилном институционалном окружењу, без јасног руководства и плана, може да прерасте у чистку.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Ипак, отварање досијеа може да донесе и озбиљне проблеме уколико се спроводи у нестабилном институционалном окружењу, без јасног руководства и плана. „Процес провере подобности може да буде повезан са откривањем досијеа тајне полиције, али не мора нужно да се заснива на њима. Из посткомунистичког искуства знамо неколико ствари. На пример, када смо као глобална заједница сазнали за досијее Леха Валенсе у тајној полицији, то је изузетно нашкодило угледу одличног рада Покрета Солидарност. То је навело људе да почну да преиспитују практично све. Таква преиспитивања можда могу да се догоде тек када се нови режим учврсти. Међутим, ако се у институционалном окружењу – које је и даље нестабилно, без јасног руководства и плана – објави велики број таквих открића, знамо да то често може да прерасте у чистку. А управо су чистке оно што не желимо у овом региону“, упозорава саговорница Инсајдера.
Хорн наводи пример Хрватске, где је, према њеним речима, у правосуђу разрешено 2.200 људи без могућности поновног именовања, на основу националности, што је више личило на чистку него на легитимну реформу.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Као пример наводи Хрватску, где је, према њеним речима, у правосуђу разрешено 2.200 људи, без могућности да поново буду именовани - на основу националности. Такав поступак, сматра, више је личио на чистку него на легитимну реформу. Зато истиче да отварање архива и провера подобности треба да буду део ширег процеса транзиционе правде, који укључује више међусобно повезаних механизама.
Хорн сматра да је потребан пакет међусобно допуњујућих реформи, укључујући објављивање досијеа, историјске комисије по узору на балтичке земље или комисију за утврђивање истине каква је постојала у Румунији.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„Оно што желимо јесте легитиман процес, чак и ако је тежак и изазива потресе. Једна од ствари које истичу Уједињене нације, а у шта и ја заиста верујем, јесте да један облик транзиционе правде није довољан. Потребан је пакет реформи које се међусобно допуњују и подржавају. Могу да замислим јавно објављивање садржаја досијеа тајне полиције, историјске комисије по узору на оне у балтичким земљама или комисију за утврђивање истине, каква је постојала у Румунији. Постоје, дакле, различити начини да се важан посао откривања прошлости тајних служби обави упоредо са кључним процесом провере подобности у институцијама које су темељ владавине права“, истиче професорка Хорн.
Према Хорн, лустрација и провера подобности морају бити законски уређени кроз парламентарне акте, са процедуралним гаранцијама, унапред дефинисаним обухватом и прецизно одређеним трајањем.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„Најпре, лустрација и провера подобности морају да буду законски уређене кроз парламентарне акте. Не може да их једнострано уведе нова власт која долази на функцију – не могу да буду декрет новог премијера. Морају да буду легитимни закони, ограничени законским оквиром. Требало би да имају датум почетка и, надам се, датум завршетка. Такође, морају да имају јасно дефинисане оквире које ће функције бити обухваћене провером подобности. Морају да постоје процедуралне гаранције. Да ли особа може да се брани од оптужби? Лажне оптужбе и коришћење проблематичних информација из досијеа подривају легитимитет таквих програма. Дакле, законско утемељење, процедуралне гаранције, унапред дефинисан обухват и прецизно одређено трајање – неки су елементи доброг система“, објашњава професорка Хорн.
Хорн описује моделе провере подобности који не подразумевају аутоматско уклањање свих са функција, попут поновног конкурисања свих или примене нових критеријума само на оне који тек долазе на функције.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Она наводи и да постоје различити модели провере подобности који не подразумевају аутоматско уклањање свих људи са функција. „Постоји модел свеобухватне провере подобности, који подразумева да се сви уклоне са својих положаја, а затим поново конкуришу за исте функције. То није чистка, јер им је омогућено да се поново пријаве. Друга могућност је да неки задрже положаје, а да се нови критеријуми примењују само на оне који тек долазе на те функције. То може да помогне људима да прихвате процес. Постоји много начина да се спроведе ветирање или лустрација, а да се притом не уклоне сви који су на позицијама моћи. Сваки програм који подразумева аутоматско и масовно уклањање свих са функција – сматраће се чистком. А то треба избећи, јер би у супротном све изгледало као чин освете“, упозорава професорка Хорн.
Хорн каже да би лустрација и ветирање могли да допринесу добром управљању и владавини права, али да саме по себи не могу да реше све проблеме, наводећи Мађарску као пример земље са опсежном лустрацијом у којој је Орбан остао на власти.
Ово наводи један извор
- Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)На питање да ли би спровођење лустрације и ветирања након пада Слободана Милошевића спречило да се Србија данас суочава са институцијама које не обављају свој посао, професорка Хорн каже да такве мере могу да допринесу успостављању доброг управљања, владавине права и унапређењу демократије, али да саме по себи не могу да реше све проблеме. „Оно што знамо јесте да провера подобности и лустрација могу да помогну у успостављању доброг управљања, владавине права и унапређењу демократије, али не могу да реше све проблеме. Оне су осмишљене да се баве прошлошћу и спрече будуће злоупотребе, али без институција надзора и система владавине права немогуће је да било која од тих ретроспективних мера заиста спречи злоупотребу власти. Нисам сигурна да би лустрација или ветирање, који су урађени стихијски, спречили неке ствари. Ако погледамо земље које су спровеле лустрацију, пада ми на памет Мађарска која је имала један од првих таквих програма, али је Орбан остао на власти упркос опсежној лустрацији. Знамо, међутим, да земље које спроводе мере транзиционе правде имају веће шансе да успоставе добро управљање и владавину права. Дакле, иако те мере не могу да спрече све будуће злоупотребе, свакако повећавају изгледе за стабилно окружење у којем се поштује владавина права. Без обзира на то ко је на власти, поштовање владавине права, грађанских слобода и људских права ствара повољније услове за спровођење мера транзиционе правде“, закључила је професорка Синтија Хорн, стручњак за транзициону правду.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Правосуђе4. нов, 20:38

Приведено девет особа, међу њима командант САЈ Игор Жмирић, због сумње за мучење у гаражи Владе Србије

6 медијаИнсајдер, Интермагазин, 021 …

Шта наводе медији

У емисији „Свет и ми“ о лустрацији и ветирању говорила је Синтија Хорн, професорка политичких наука на Универзитету Западни Вашингтон и стручњакиња за транзициону правду.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Лустрација је реч која се дуго помиње у јавном простору Србије, у нади да ће решити дугогодишње, заправо, вишедеценијске неправде. Још једна реч која је постала популарна док се састављала Студентска листа јесте – ветирање, односно провера подобности кандидата. Креће ли Србија у темељну обнову институција и друштва током обећане транзиционе правде? Шта може да се научи из примера других држава, зашто је ветирање важније од лустрације и како га легитимно спровести? О томе је у емисији “Свет и ми” говорила Синтија Хорн, једна од водећих стручњака за транзициону правду и професорка политичких наука на Универзитету Западни Вашингтон.

Професорка Хорн сматра да би у Србији, с обзиром на историјска искуства из протекле три деценије, пре свега била потребна провера подобности (ветирање).

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Када је реч о Србији, професорка Синтија Хорн сматра да би, имајући у виду историјска искуства из протекле три деценије и злоупотребе након комунизма и социјализма, пре свега била потребна провера подобности, односно ветирање. То је један од механизама транзиционе правде, чији је циљ да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се обновило поверење грађана и вратила легитимност институцијама.

Циљ провере подобности је да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се обновило поверење грађана и вратила легитимност институцијама.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Када је реч о Србији, професорка Синтија Хорн сматра да би, имајући у виду историјска искуства из протекле три деценије и злоупотребе након комунизма и социјализма, пре свега била потребна провера подобности, односно ветирање. То је један од механизама транзиционе правде, чији је циљ да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се обновило поверење грађана и вратила легитимност институцијама. „ Смернице Уједињених нација за проверу подобности кажу да је циљ тих процеса да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се поново успоставило поверење грађана, вратила легитимност јавним институцијама и уклониле структуре у оквиру којих су појединци спроводили озбиљне злоупотребе. Овде говоримо о корупцији, кршењу владавине права, гушењу медија, кршењу људских права и тако даље. Дакле, циљ је да се такве особе искључе из јавне службе“, објашњава професорка Хорн.

Хорн наводи да смернице Уједињених нација за проверу подобности помињу корупцију, кршење владавине права, гушење медија и кршење људских права као разлоге за искључење из јавне службе.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„ Смернице Уједињених нација за проверу подобности кажу да је циљ тих процеса да се из јавне службе искључе особе са озбиљним недостацима у погледу интегритета, како би се поново успоставило поверење грађана, вратила легитимност јавним институцијама и уклониле структуре у оквиру којих су појединци спроводили озбиљне злоупотребе. Овде говоримо о корупцији, кршењу владавине права, гушењу медија, кршењу људских права и тако даље. Дакле, циљ је да се такве особе искључе из јавне службе“, објашњава професорка Хорн.

Као пример је наведена Албанија, која је спровела историјску проверу подобности у правосуђу, завршену у децембру 2024. године, иако се поједини поступци и даље настављају.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Као пример наводи Албанију, која је спровела историјску проверу подобности у правосуђу, завршену у децембру 2024. године, иако се поједини поступци и даље настављају. Судије су морале да прођу процену стручности, али и провере које су обухватале њихову имовину, порекло, везе са мафијом и коруптивним мрежама.

У Албанији су процењивани стручност судија, њихова имовина, порекло и везе са мафијом и коруптивним мрежама, а интегритет на основу рада у садашњости и током претходних 20 година, а не досијеа тајне полиције.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Као пример наводи Албанију, која је спровела историјску проверу подобности у правосуђу, завршену у децембру 2024. године, иако се поједини поступци и даље настављају. Судије су морале да прођу процену стручности, али и провере које су обухватале њихову имовину, порекло, везе са мафијом и коруптивним мрежама. „Да ли сте квалификовани да будете судија или вас је неко поставио на то место зато што сте део мреже партијских и личних веза из некадашње номенклатуре? Какво је ваше порекло? Да ли сте повезани са мафијом? Да ли имате везе са корумпираним мрежама? Да ли ваша имовина, куће и банковни рачуни одговарају плати коју би требало да примате или указују на то да је било корупције или незаконитих исплата током обављања јавне функције? Способност и интегритет судија процењивани су пре свега на основу њиховог рада у садашњости и током претходних 20 година, а не на основу досијеа тајне полиције. Иако су и ти досијеи могли да буду један од извора информација, нису били главни критеријум. У централној и источној Европи постоје бројни примери новијих облика провере подобности које би Србија могла да проучи“, каже професорка Хорн.

Хорн објашњава да лустрација и провера подобности не морају нужно да буду везани за отварање архива тајних служби.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Једно од питања које се намеће у Србији јесте да ли је могуће спровести лустрацију и проверу подобности без отварања архива тајних служби. Професорка Хорн објашњава да та два процеса не морају нужно да буду везана један за други.

Према Хорн, лустрација није увек подразумевала уклањање појединаца са позиција моћи, већ је могла бити усмерена и на утврђивање чињеница о њиховој прошлости.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„Лустрација у посткомунистичком смислу није била замена за комисије за утврђивање истине. Лустрација је подразумевала проверу подобности, али и утврђивање истине. Дакле, лустрација није увек подразумевала уклањање појединаца са позиција моћи, већ је могла да буде усмерена и на утврђивање чињеница о њиховој прошлости. Када би се, на пример, открило да су поједини лидери у земљама региона сарађивали са тајном полицијом, било је важно да јавност сазна истину о томе. Чврсто верујем да откривање истине и суочавање са њом доприносе већем поверењу грађана у будућу власт. То је такође важан начин да се изгради историјски приказ прошлости, на којем касније може да се заснива добро управљање“, каже професорка Хорн.

Хорн упозорава да отварање досијеа у нестабилном институционалном окружењу, без јасног руководства и плана, може да прерасте у чистку.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Ипак, отварање досијеа може да донесе и озбиљне проблеме уколико се спроводи у нестабилном институционалном окружењу, без јасног руководства и плана. „Процес провере подобности може да буде повезан са откривањем досијеа тајне полиције, али не мора нужно да се заснива на њима. Из посткомунистичког искуства знамо неколико ствари. На пример, када смо као глобална заједница сазнали за досијее Леха Валенсе у тајној полицији, то је изузетно нашкодило угледу одличног рада Покрета Солидарност. То је навело људе да почну да преиспитују практично све. Таква преиспитивања можда могу да се догоде тек када се нови режим учврсти. Међутим, ако се у институционалном окружењу – које је и даље нестабилно, без јасног руководства и плана – објави велики број таквих открића, знамо да то често може да прерасте у чистку. А управо су чистке оно што не желимо у овом региону“, упозорава саговорница Инсајдера.

Хорн наводи пример Хрватске, где је, према њеним речима, у правосуђу разрешено 2.200 људи без могућности поновног именовања, на основу националности, што је више личило на чистку него на легитимну реформу.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Као пример наводи Хрватску, где је, према њеним речима, у правосуђу разрешено 2.200 људи, без могућности да поново буду именовани - на основу националности. Такав поступак, сматра, више је личио на чистку него на легитимну реформу. Зато истиче да отварање архива и провера подобности треба да буду део ширег процеса транзиционе правде, који укључује више међусобно повезаних механизама.

Хорн сматра да је потребан пакет међусобно допуњујућих реформи, укључујући објављивање досијеа, историјске комисије по узору на балтичке земље или комисију за утврђивање истине каква је постојала у Румунији.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„Оно што желимо јесте легитиман процес, чак и ако је тежак и изазива потресе. Једна од ствари које истичу Уједињене нације, а у шта и ја заиста верујем, јесте да један облик транзиционе правде није довољан. Потребан је пакет реформи које се међусобно допуњују и подржавају. Могу да замислим јавно објављивање садржаја досијеа тајне полиције, историјске комисије по узору на оне у балтичким земљама или комисију за утврђивање истине, каква је постојала у Румунији. Постоје, дакле, различити начини да се важан посао откривања прошлости тајних служби обави упоредо са кључним процесом провере подобности у институцијама које су темељ владавине права“, истиче професорка Хорн.

Према Хорн, лустрација и провера подобности морају бити законски уређени кроз парламентарне акте, са процедуралним гаранцијама, унапред дефинисаним обухватом и прецизно одређеним трајањем.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)„Најпре, лустрација и провера подобности морају да буду законски уређене кроз парламентарне акте. Не може да их једнострано уведе нова власт која долази на функцију – не могу да буду декрет новог премијера. Морају да буду легитимни закони, ограничени законским оквиром. Требало би да имају датум почетка и, надам се, датум завршетка. Такође, морају да имају јасно дефинисане оквире које ће функције бити обухваћене провером подобности. Морају да постоје процедуралне гаранције. Да ли особа може да се брани од оптужби? Лажне оптужбе и коришћење проблематичних информација из досијеа подривају легитимитет таквих програма. Дакле, законско утемељење, процедуралне гаранције, унапред дефинисан обухват и прецизно одређено трајање – неки су елементи доброг система“, објашњава професорка Хорн.

Хорн описује моделе провере подобности који не подразумевају аутоматско уклањање свих са функција, попут поновног конкурисања свих или примене нових критеријума само на оне који тек долазе на функције.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)Она наводи и да постоје различити модели провере подобности који не подразумевају аутоматско уклањање свих људи са функција. „Постоји модел свеобухватне провере подобности, који подразумева да се сви уклоне са својих положаја, а затим поново конкуришу за исте функције. То није чистка, јер им је омогућено да се поново пријаве. Друга могућност је да неки задрже положаје, а да се нови критеријуми примењују само на оне који тек долазе на те функције. То може да помогне људима да прихвате процес. Постоји много начина да се спроведе ветирање или лустрација, а да се притом не уклоне сви који су на позицијама моћи. Сваки програм који подразумева аутоматско и масовно уклањање свих са функција – сматраће се чистком. А то треба избећи, јер би у супротном све изгледало као чин освете“, упозорава професорка Хорн.

Хорн каже да би лустрација и ветирање могли да допринесу добром управљању и владавини права, али да саме по себи не могу да реше све проблеме, наводећи Мађарску као пример земље са опсежном лустрацијом у којој је Орбан остао на власти.

Ово наводи један извор

Инсајдер, 4. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)На питање да ли би спровођење лустрације и ветирања након пада Слободана Милошевића спречило да се Србија данас суочава са институцијама које не обављају свој посао, професорка Хорн каже да такве мере могу да допринесу успостављању доброг управљања, владавине права и унапређењу демократије, али да саме по себи не могу да реше све проблеме. „Оно што знамо јесте да провера подобности и лустрација могу да помогну у успостављању доброг управљања, владавине права и унапређењу демократије, али не могу да реше све проблеме. Оне су осмишљене да се баве прошлошћу и спрече будуће злоупотребе, али без институција надзора и система владавине права немогуће је да било која од тих ретроспективних мера заиста спречи злоупотребу власти. Нисам сигурна да би лустрација или ветирање, који су урађени стихијски, спречили неке ствари. Ако погледамо земље које су спровеле лустрацију, пада ми на памет Мађарска која је имала један од првих таквих програма, али је Орбан остао на власти упркос опсежној лустрацији. Знамо, међутим, да земље које спроводе мере транзиционе правде имају веће шансе да успоставе добро управљање и владавину права. Дакле, иако те мере не могу да спрече све будуће злоупотребе, свакако повећавају изгледе за стабилно окружење у којем се поштује владавина права. Без обзира на то ко је на власти, поштовање владавине права, грађанских слобода и људских права ствара повољније услове за спровођење мера транзиционе правде“, закључила је професорка Синтија Хорн, стручњак за транзициону правду.