Спољна политикаПрви објавио NIN, 31. окт, 10:37 · последњи 31. окт, 12:34

Лавров: ЕУ жели да се угура у преговоре о решавању сукоба у Украјини

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: НИН

Преглед вести

Хронологија

10:37
NIN (отвара се у новом прозору) први објавио
Лавров: ЕУ жели да се угура у преговоре о решавању сукоба у Украјини
16.10. 2026. НАТО нема везе са Евроазијом, иако сада тврди да цела евроазијска територија спада у његову зону одговорности, оценио је Лавров. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да европске земље… Цео текст
16.10.
2026.
НАТО нема везе са Евроазијом, иако сада тврди да цела евроазијска територија спада у његову зону одговорности, оценио је Лавров.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да европске земље покушавају да се "угурају" у преговоре о решавању сукоба у Украјини, али да је кључно питање шта оне конкретно могу да допринесу преговарачком процесу.
16.10.
2026.
НАТО нема везе са Евроазијом, иако сада тврди да цела евроазијска територија спада у његову зону одговорности, оценио је Лавров.
6.10.
2026.
Лавров је подсетио да је Путин јасно ставио до знања какав би био одговор Москве у случају напада на Калињинградску област.
"Јасно је да Европљани желе да се по сваку цену укључе у преговоре и да их не препусте само Русији и САД, које планирају трилатерални састанак са украјинским стручњацима у Абу Дабију", рекао је Сергеј Лавров на конференцији за новинаре синоћ након првог дана састанка министара спољних послова Г20 у Атланти, преноси ТАСС.
Он је истакао да ће Русија узети у обзир репутацију земаља ЕУ уколико буду желеле да учествују у будућим преговорима или да буду гаранти евентуалних договора. Лавров је као разлог навео, како је рекао, искуства из фебруара 2014. године, када су Француска, Немачка и Пољска гарантовале споразум између тадашњег украјинског председника Виктора Јануковича и опозиције, који је, према његовим речима, опозиција наредног дана прекршила, док европске земље нису реаговале.
Он је подсетио и на споразуме из Минска, чији су гаранти биле Француска и Немачка, наводећи да су представници обе земље касније признали да нису намеравали да их спроведу. Лавров је као трећи пример навео састанак "нормандијске четворке" у Јелисејској палати у децембру 2019. године, када је, према његовим речима, потврђена потреба спровођења споразума из Минска, укључујући уношење посебног статуса Донбаса у украјински устав. "И поново су исти гаранти били Француска и Немачка, тако да су у последњих 12 година имали довољно прилика да покажу своју поузданост", закључио је Лавров.
28.10.
2026.
Број домаћих компанија које послују у области пољопривреде и прерађивачке индустрије на листи „Сто нај“ предузећа у 2025. је свега пет.
31.10.
2026.
Породице жртава окупљене су у Толеду, где им је Цивилна гарда саопштила да се "припреме за најгоре", пренео је Паис.
31.10.
2026.
Очување статуса и овлашћења високог представника подржали су шеф делегације Европске уније при УН и представници Британије и Француске.
31.10.
2026.
"Уколико желите да протестујете у Холандији, можете то да чините на свим местима и на све начине, али немојте се лоше понашати."
12:34
Euronews (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 1 сат 57 мин после првог
СБ УН о БиХ: Русија тражи укидање ОХР-а, САД поручују да је време да домаћи лидери преузму одговорност
СБ УН о БиХ: Русија тражи укидање ОХР-а, САД поручују да је време да домаћи лидери преузму одговорност Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) расправљао је синоћ на редовној седници о стању у БиХ у последњих… Цео текст
СБ УН о БиХ: Русија тражи укидање ОХР-а, САД поручују да је време да домаћи лидери преузму одговорност
Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) расправљао је синоћ на редовној седници о стању у БиХ у последњих шест месеци, на основу Извештаја који је доставила сарајевска Канцеларија високог представника, а на седници је Русија изнела став да је Канцеларија Високог представника (ОХР) непотребна, док су САД оцениле да је време да домаћи лидери преузму одговорност.
Судећи по дискусијама представника САД, Русије и Кине у Савету безбедности Уједињених нација, тренутак окончања међународне супервизије у БиХ све је ближи, а против тога поново је било тек неколико западно-европских земаља и преседавајући председништва БиХ Денис Бећировић, који се у свом говору пожалио на промену америчке политике према БиХ, оптужујући за то Републику Српску, преноси РТРС.
Захваљујући представнику Русије, на седници су се поново могли чути и најважнији ставови из извештаја Републике Српске, који је Савету безбедности упућен 36. пут.
Извештај вршиоца дужности високог представника Луиса Кришока, који није био присутан на седници, представница његове матичне земље протумачила је као припрему да БиХ преузме пуну одговорност за унутрашња питања.
Сједињене Државе ће у томе, каже, наставити да је подржавају, како је то и зацртано у Дејтону.
"Успех за високог представника значи подстицање стабилне, безбедне и суверене Босне и Херцеговине, чак и ако то значи да ради на укидању сопственог радног места. Ближи смо него икада испуњењу обећања из Дејтонског споразума, према којем БиХ преузима одговорност за сопствене изазове, а њени лидери предводе локална решења", рекла је Тами Брус, заменица представника САД у СБ УН.
Представник Русије, Василиј Небензја, био је много директнији – функцију високог представника потребно је, каже, укинути без икаквих додатних услова.
"Лакше је кривити Србе и њихове лидере за било шта и све, када они покушавају да воде независну политику усмерену на заштиту интереса грађана, него тражити решења за све проблеме који су се нагомилали. Република Српска је непоколебљиво настојала да заштити Дејтонски споразум, који гарантује децентрализоване темеље земље", навео је Небензја.
Зато Дејтон остаје основа за постконфликтно решење у БиХ и за њега нема алтернативе, нагласио је Небензја.
Сличан став стигао је и из Кине.
"И систем високог представника и бонска овлашћења били су посебни аранжмани, успостављени за посебан период. Не треба их продужавати, а посебно их не треба учинити трајним", истакао је Фу Цонг, стални представник Кине при УН.
Бошњачки члан и председавајући Председништва БиХ Денис Бећировић је у свом обраћању рекао да је став Сједињених Држава последица лобирања Републике Српске.
"Њихов циљ је променити америчку спољну политику према БиХ и обезбедити међународну подршку за сецесију", казао је Бећировић.
Осим Бећировића, очување статуса и овлашћења високог представника подржали су шеф делегације Европске уније при УН, као и представници Велике Британије и Француске, који се на том месту надају држављанину Европске уније.
Седницу Савета безбједности Бећировић је поново искористио и да настави са оптужбама на рачун Републике Српске и Србије, за величање ратних злочинаца и притиске на Меморијални центар у Сребреници.
Представник Србије Радомир Илић присутне је подсетио да је реч о његовим личним ставовима.
"Говорити у име БиХ захтева усаглашен став унутар њеног колективног Председништва. У одсуству такве сагласности, као што је данас случај, требало би јасно навести чији се ставови износе", рекао је Илић.
Готово сви говорници нагласили су да је изборни процес у БиХ протекао без проблема, али је представник Хрватске упозорио да питање легитимног представљања конституивних народа мора бити трајно решено.
Осим тога, једногласно је подржан и наставак ЕУФОР-ове мисије Алтеа за још 12 месеци.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Хронологија

10:37

NIN (отвара се у новом прозору) први објавио

Лавров: ЕУ жели да се угура у преговоре о решавању сукоба у Украјини

16.10. 2026. НАТО нема везе са Евроазијом, иако сада тврди да цела евроазијска територија спада у његову зону одговорности, оценио је Лавров. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да европске земље… Цео текст

16.10.

2026.

НАТО нема везе са Евроазијом, иако сада тврди да цела евроазијска територија спада у његову зону одговорности, оценио је Лавров.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да европске земље покушавају да се "угурају" у преговоре о решавању сукоба у Украјини, али да је кључно питање шта оне конкретно могу да допринесу преговарачком процесу.

16.10.

2026.

6.10.

2026.

Лавров је подсетио да је Путин јасно ставио до знања какав би био одговор Москве у случају напада на Калињинградску област.

"Јасно је да Европљани желе да се по сваку цену укључе у преговоре и да их не препусте само Русији и САД, које планирају трилатерални састанак са украјинским стручњацима у Абу Дабију", рекао је Сергеј Лавров на конференцији за новинаре синоћ након првог дана састанка министара спољних послова Г20 у Атланти, преноси ТАСС.

Он је истакао да ће Русија узети у обзир репутацију земаља ЕУ уколико буду желеле да учествују у будућим преговорима или да буду гаранти евентуалних договора. Лавров је као разлог навео, како је рекао, искуства из фебруара 2014. године, када су Француска, Немачка и Пољска гарантовале споразум између тадашњег украјинског председника Виктора Јануковича и опозиције, који је, према његовим речима, опозиција наредног дана прекршила, док европске земље нису реаговале.

Он је подсетио и на споразуме из Минска, чији су гаранти биле Француска и Немачка, наводећи да су представници обе земље касније признали да нису намеравали да их спроведу. Лавров је као трећи пример навео састанак "нормандијске четворке" у Јелисејској палати у децембру 2019. године, када је, према његовим речима, потврђена потреба спровођења споразума из Минска, укључујући уношење посебног статуса Донбаса у украјински устав. "И поново су исти гаранти били Француска и Немачка, тако да су у последњих 12 година имали довољно прилика да покажу своју поузданост", закључио је Лавров.

28.10.

2026.

Број домаћих компанија које послују у области пољопривреде и прерађивачке индустрије на листи „Сто нај“ предузећа у 2025. је свега пет.

31.10.

2026.

Породице жртава окупљене су у Толеду, где им је Цивилна гарда саопштила да се "припреме за најгоре", пренео је Паис.

31.10.

2026.

Очување статуса и овлашћења високог представника подржали су шеф делегације Европске уније при УН и представници Британије и Француске.

31.10.

2026.

"Уколико желите да протестујете у Холандији, можете то да чините на свим местима и на све начине, али немојте се лоше понашати."

12:34

Euronews (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 1 сат 57 мин после првог

СБ УН о БиХ: Русија тражи укидање ОХР-а, САД поручују да је време да домаћи лидери преузму одговорност

СБ УН о БиХ: Русија тражи укидање ОХР-а, САД поручују да је време да домаћи лидери преузму одговорност Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) расправљао је синоћ на редовној седници о стању у БиХ у последњих… Цео текст

СБ УН о БиХ: Русија тражи укидање ОХР-а, САД поручују да је време да домаћи лидери преузму одговорност

Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН) расправљао је синоћ на редовној седници о стању у БиХ у последњих шест месеци, на основу Извештаја који је доставила сарајевска Канцеларија високог представника, а на седници је Русија изнела став да је Канцеларија Високог представника (ОХР) непотребна, док су САД оцениле да је време да домаћи лидери преузму одговорност.

Судећи по дискусијама представника САД, Русије и Кине у Савету безбедности Уједињених нација, тренутак окончања међународне супервизије у БиХ све је ближи, а против тога поново је било тек неколико западно-европских земаља и преседавајући председништва БиХ Денис Бећировић, који се у свом говору пожалио на промену америчке политике према БиХ, оптужујући за то Републику Српску, преноси РТРС.

Захваљујући представнику Русије, на седници су се поново могли чути и најважнији ставови из извештаја Републике Српске, који је Савету безбедности упућен 36. пут.

Извештај вршиоца дужности високог представника Луиса Кришока, који није био присутан на седници, представница његове матичне земље протумачила је као припрему да БиХ преузме пуну одговорност за унутрашња питања.

Сједињене Државе ће у томе, каже, наставити да је подржавају, како је то и зацртано у Дејтону.

"Успех за високог представника значи подстицање стабилне, безбедне и суверене Босне и Херцеговине, чак и ако то значи да ради на укидању сопственог радног места. Ближи смо него икада испуњењу обећања из Дејтонског споразума, према којем БиХ преузима одговорност за сопствене изазове, а њени лидери предводе локална решења", рекла је Тами Брус, заменица представника САД у СБ УН.

Представник Русије, Василиј Небензја, био је много директнији – функцију високог представника потребно је, каже, укинути без икаквих додатних услова.

"Лакше је кривити Србе и њихове лидере за било шта и све, када они покушавају да воде независну политику усмерену на заштиту интереса грађана, него тражити решења за све проблеме који су се нагомилали. Република Српска је непоколебљиво настојала да заштити Дејтонски споразум, који гарантује децентрализоване темеље земље", навео је Небензја.

Зато Дејтон остаје основа за постконфликтно решење у БиХ и за њега нема алтернативе, нагласио је Небензја.

Сличан став стигао је и из Кине.

"И систем високог представника и бонска овлашћења били су посебни аранжмани, успостављени за посебан период. Не треба их продужавати, а посебно их не треба учинити трајним", истакао је Фу Цонг, стални представник Кине при УН.

Бошњачки члан и председавајући Председништва БиХ Денис Бећировић је у свом обраћању рекао да је став Сједињених Држава последица лобирања Републике Српске.

"Њихов циљ је променити америчку спољну политику према БиХ и обезбедити међународну подршку за сецесију", казао је Бећировић.

Осим Бећировића, очување статуса и овлашћења високог представника подржали су шеф делегације Европске уније при УН, као и представници Велике Британије и Француске, који се на том месту надају држављанину Европске уније.

Седницу Савета безбједности Бећировић је поново искористио и да настави са оптужбама на рачун Републике Српске и Србије, за величање ратних злочинаца и притиске на Меморијални центар у Сребреници.

Представник Србије Радомир Илић присутне је подсетио да је реч о његовим личним ставовима.

"Говорити у име БиХ захтева усаглашен став унутар њеног колективног Председништва. У одсуству такве сагласности, као што је данас случај, требало би јасно навести чији се ставови износе", рекао је Илић.

Готово сви говорници нагласили су да је изборни процес у БиХ протекао без проблема, али је представник Хрватске упозорио да питање легитимног представљања конституивних народа мора бити трајно решено.

Осим тога, једногласно је подржан и наставак ЕУФОР-ове мисије Алтеа за још 12 месеци.