Spoljna politikaPrvi objavio NIN, 31. okt, 10:37 · poslednji 31. okt, 12:34

Lavrov: EU želi da se ugura u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini

2 medija · 2 teksta · 1 izvorni Istraži mrežu

Foto iz članka: NIN

Pregled vesti

Hronologija

10:37
NIN (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Lavrov: EU želi da se ugura u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini
16.10. 2026. NATO nema veze sa Evroazijom, iako sada tvrdi da cela evroazijska teritorija spada u njegovu zonu odgovornosti, ocenio je Lavrov. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da evropske zemlje… Ceo tekst
16.10.
2026.
NATO nema veze sa Evroazijom, iako sada tvrdi da cela evroazijska teritorija spada u njegovu zonu odgovornosti, ocenio je Lavrov.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da evropske zemlje pokušavaju da se "uguraju" u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini, ali da je ključno pitanje šta one konkretno mogu da doprinesu pregovaračkom procesu.
16.10.
2026.
NATO nema veze sa Evroazijom, iako sada tvrdi da cela evroazijska teritorija spada u njegovu zonu odgovornosti, ocenio je Lavrov.
6.10.
2026.
Lavrov je podsetio da je Putin jasno stavio do znanja kakav bi bio odgovor Moskve u slučaju napada na Kalinjingradsku oblast.
"Jasno je da Evropljani žele da se po svaku cenu uključe u pregovore i da ih ne prepuste samo Rusiji i SAD, koje planiraju trilateralni sastanak sa ukrajinskim stručnjacima u Abu Dabiju", rekao je Sergej Lavrov na konferenciji za novinare sinoć nakon prvog dana sastanka ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti, prenosi TASS.
On je istakao da će Rusija uzeti u obzir reputaciju zemalja EU ukoliko budu želele da učestvuju u budućim pregovorima ili da budu garanti eventualnih dogovora. Lavrov je kao razlog naveo, kako je rekao, iskustva iz februara 2014. godine, kada su Francuska, Nemačka i Poljska garantovale sporazum između tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i opozicije, koji je, prema njegovim rečima, opozicija narednog dana prekršila, dok evropske zemlje nisu reagovale.
On je podsetio i na sporazume iz Minska, čiji su garanti bile Francuska i Nemačka, navodeći da su predstavnici obe zemlje kasnije priznali da nisu nameravali da ih sprovedu. Lavrov je kao treći primer naveo sastanak "normandijske četvorke" u Jelisejskoj palati u decembru 2019. godine, kada je, prema njegovim rečima, potvrđena potreba sprovođenja sporazuma iz Minska, uključujući unošenje posebnog statusa Donbasa u ukrajinski ustav. "I ponovo su isti garanti bili Francuska i Nemačka, tako da su u poslednjih 12 godina imali dovoljno prilika da pokažu svoju pouzdanost", zaključio je Lavrov.
28.10.
2026.
Broj domaćih kompanija koje posluju u oblasti poljoprivrede i prerađivačke industrije na listi „Sto naj“ preduzeća u 2025. je svega pet.
31.10.
2026.
Porodice žrtava okupljene su u Toledu, gde im je Civilna garda saopštila da se "pripreme za najgore", preneo je Pais.
31.10.
2026.
Očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN i predstavnici Britanije i Francuske.
31.10.
2026.
"Ukoliko želite da protestujete u Holandiji, možete to da činite na svim mestima i na sve načine, ali nemojte se loše ponašati."
12:34
Euronews (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 1 sat 57 min posle prvog
SB UN o BiH: Rusija traži ukidanje OHR-a, SAD poručuju da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost
SB UN o BiH: Rusija traži ukidanje OHR-a, SAD poručuju da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljao je sinoć na redovnoj sednici o stanju u BiH u poslednjih… Ceo tekst
SB UN o BiH: Rusija traži ukidanje OHR-a, SAD poručuju da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljao je sinoć na redovnoj sednici o stanju u BiH u poslednjih šest meseci, na osnovu Izveštaja koji je dostavila sarajevska Kancelarija visokog predstavnika, a na sednici je Rusija iznela stav da je Kancelarija Visokog predstavnika (OHR) nepotrebna, dok su SAD ocenile da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost.
Sudeći po diskusijama predstavnika SAD, Rusije i Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, trenutak okončanja međunarodne supervizije u BiH sve je bliži, a protiv toga ponovo je bilo tek nekoliko zapadno-evropskih zemalja i presedavajući predsedništva BiH Denis Bećirović, koji se u svom govoru požalio na promenu američke politike prema BiH, optužujući za to Republiku Srpsku, prenosi RTRS.
Zahvaljujući predstavniku Rusije, na sednici su se ponovo mogli čuti i najvažniji stavovi iz izveštaja Republike Srpske, koji je Savetu bezbednosti upućen 36. put.
Izveštaj vršioca dužnosti visokog predstavnika Luisa Krišoka, koji nije bio prisutan na sednici, predstavnica njegove matične zemlje protumačila je kao pripremu da BiH preuzme punu odgovornost za unutrašnja pitanja.
Sjedinjene Države će u tome, kaže, nastaviti da je podržavaju, kako je to i zacrtano u Dejtonu.
"Uspeh za visokog predstavnika znači podsticanje stabilne, bezbedne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da radi na ukidanju sopstvenog radnog mesta. Bliži smo nego ikada ispunjenju obećanja iz Dejtonskog sporazuma, prema kojem BiH preuzima odgovornost za sopstvene izazove, a njeni lideri predvode lokalna rešenja", rekla je Tami Brus, zamenica predstavnika SAD u SB UN.
Predstavnik Rusije, Vasilij Nebenzja, bio je mnogo direktniji – funkciju visokog predstavnika potrebno je, kaže, ukinuti bez ikakvih dodatnih uslova.
"Lakše je kriviti Srbe i njihove lidere za bilo šta i sve, kada oni pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve probleme koji su se nagomilali. Republika Srpska je nepokolebljivo nastojala da zaštiti Dejtonski sporazum, koji garantuje decentralizovane temelje zemlje", naveo je Nebenzja.
Zato Dejton ostaje osnova za postkonfliktno rešenje u BiH i za njega nema alternative, naglasio je Nebenzja.
Sličan stav stigao je i iz Kine.
"I sistem visokog predstavnika i bonska ovlašćenja bili su posebni aranžmani, uspostavljeni za poseban period. Ne treba ih produžavati, a posebno ih ne treba učiniti trajnim", istakao je Fu Cong, stalni predstavnik Kine pri UN.
Bošnjački član i predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović je u svom obraćanju rekao da je stav Sjedinjenih Država posledica lobiranja Republike Srpske.
"Njihov cilj je promeniti američku spoljnu politiku prema BiH i obezbediti međunarodnu podršku za secesiju", kazao je Bećirović.
Osim Bećirovića, očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN, kao i predstavnici Velike Britanije i Francuske, koji se na tom mestu nadaju državljaninu Evropske unije.
Sednicu Saveta bezbjednosti Bećirović je ponovo iskoristio i da nastavi sa optužbama na račun Republike Srpske i Srbije, za veličanje ratnih zločinaca i pritiske na Memorijalni centar u Srebrenici.
Predstavnik Srbije Radomir Ilić prisutne je podsetio da je reč o njegovim ličnim stavovima.
"Govoriti u ime BiH zahteva usaglašen stav unutar njenog kolektivnog Predsedništva. U odsustvu takve saglasnosti, kao što je danas slučaj, trebalo bi jasno navesti čiji se stavovi iznose", rekao je Ilić.
Gotovo svi govornici naglasili su da je izborni proces u BiH protekao bez problema, ali je predstavnik Hrvatske upozorio da pitanje legitimnog predstavljanja konstituivnih naroda mora biti trajno rešeno.
Osim toga, jednoglasno je podržan i nastavak EUFOR-ove misije Altea za još 12 meseci.

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Hronologija

10:37

NIN (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Lavrov: EU želi da se ugura u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini

16.10. 2026. NATO nema veze sa Evroazijom, iako sada tvrdi da cela evroazijska teritorija spada u njegovu zonu odgovornosti, ocenio je Lavrov. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da evropske zemlje… Ceo tekst

16.10.

2026.

NATO nema veze sa Evroazijom, iako sada tvrdi da cela evroazijska teritorija spada u njegovu zonu odgovornosti, ocenio je Lavrov.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da evropske zemlje pokušavaju da se "uguraju" u pregovore o rešavanju sukoba u Ukrajini, ali da je ključno pitanje šta one konkretno mogu da doprinesu pregovaračkom procesu.

16.10.

2026.

NATO nema veze sa Evroazijom, iako sada tvrdi da cela evroazijska teritorija spada u njegovu zonu odgovornosti, ocenio je Lavrov.

6.10.

2026.

Lavrov je podsetio da je Putin jasno stavio do znanja kakav bi bio odgovor Moskve u slučaju napada na Kalinjingradsku oblast.

"Jasno je da Evropljani žele da se po svaku cenu uključe u pregovore i da ih ne prepuste samo Rusiji i SAD, koje planiraju trilateralni sastanak sa ukrajinskim stručnjacima u Abu Dabiju", rekao je Sergej Lavrov na konferenciji za novinare sinoć nakon prvog dana sastanka ministara spoljnih poslova G20 u Atlanti, prenosi TASS.

On je istakao da će Rusija uzeti u obzir reputaciju zemalja EU ukoliko budu želele da učestvuju u budućim pregovorima ili da budu garanti eventualnih dogovora. Lavrov je kao razlog naveo, kako je rekao, iskustva iz februara 2014. godine, kada su Francuska, Nemačka i Poljska garantovale sporazum između tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i opozicije, koji je, prema njegovim rečima, opozicija narednog dana prekršila, dok evropske zemlje nisu reagovale.

On je podsetio i na sporazume iz Minska, čiji su garanti bile Francuska i Nemačka, navodeći da su predstavnici obe zemlje kasnije priznali da nisu nameravali da ih sprovedu. Lavrov je kao treći primer naveo sastanak "normandijske četvorke" u Jelisejskoj palati u decembru 2019. godine, kada je, prema njegovim rečima, potvrđena potreba sprovođenja sporazuma iz Minska, uključujući unošenje posebnog statusa Donbasa u ukrajinski ustav. "I ponovo su isti garanti bili Francuska i Nemačka, tako da su u poslednjih 12 godina imali dovoljno prilika da pokažu svoju pouzdanost", zaključio je Lavrov.

28.10.

2026.

Broj domaćih kompanija koje posluju u oblasti poljoprivrede i prerađivačke industrije na listi „Sto naj“ preduzeća u 2025. je svega pet.

31.10.

2026.

Porodice žrtava okupljene su u Toledu, gde im je Civilna garda saopštila da se "pripreme za najgore", preneo je Pais.

31.10.

2026.

Očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN i predstavnici Britanije i Francuske.

31.10.

2026.

"Ukoliko želite da protestujete u Holandiji, možete to da činite na svim mestima i na sve načine, ali nemojte se loše ponašati."

12:34

Euronews (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 1 sat 57 min posle prvog

SB UN o BiH: Rusija traži ukidanje OHR-a, SAD poručuju da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost

SB UN o BiH: Rusija traži ukidanje OHR-a, SAD poručuju da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljao je sinoć na redovnoj sednici o stanju u BiH u poslednjih… Ceo tekst

SB UN o BiH: Rusija traži ukidanje OHR-a, SAD poručuju da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljao je sinoć na redovnoj sednici o stanju u BiH u poslednjih šest meseci, na osnovu Izveštaja koji je dostavila sarajevska Kancelarija visokog predstavnika, a na sednici je Rusija iznela stav da je Kancelarija Visokog predstavnika (OHR) nepotrebna, dok su SAD ocenile da je vreme da domaći lideri preuzmu odgovornost.

Sudeći po diskusijama predstavnika SAD, Rusije i Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, trenutak okončanja međunarodne supervizije u BiH sve je bliži, a protiv toga ponovo je bilo tek nekoliko zapadno-evropskih zemalja i presedavajući predsedništva BiH Denis Bećirović, koji se u svom govoru požalio na promenu američke politike prema BiH, optužujući za to Republiku Srpsku, prenosi RTRS.

Zahvaljujući predstavniku Rusije, na sednici su se ponovo mogli čuti i najvažniji stavovi iz izveštaja Republike Srpske, koji je Savetu bezbednosti upućen 36. put.

Izveštaj vršioca dužnosti visokog predstavnika Luisa Krišoka, koji nije bio prisutan na sednici, predstavnica njegove matične zemlje protumačila je kao pripremu da BiH preuzme punu odgovornost za unutrašnja pitanja.

Sjedinjene Države će u tome, kaže, nastaviti da je podržavaju, kako je to i zacrtano u Dejtonu.

"Uspeh za visokog predstavnika znači podsticanje stabilne, bezbedne i suverene Bosne i Hercegovine, čak i ako to znači da radi na ukidanju sopstvenog radnog mesta. Bliži smo nego ikada ispunjenju obećanja iz Dejtonskog sporazuma, prema kojem BiH preuzima odgovornost za sopstvene izazove, a njeni lideri predvode lokalna rešenja", rekla je Tami Brus, zamenica predstavnika SAD u SB UN.

Predstavnik Rusije, Vasilij Nebenzja, bio je mnogo direktniji – funkciju visokog predstavnika potrebno je, kaže, ukinuti bez ikakvih dodatnih uslova.

"Lakše je kriviti Srbe i njihove lidere za bilo šta i sve, kada oni pokušavaju da vode nezavisnu politiku usmerenu na zaštitu interesa građana, nego tražiti rešenja za sve probleme koji su se nagomilali. Republika Srpska je nepokolebljivo nastojala da zaštiti Dejtonski sporazum, koji garantuje decentralizovane temelje zemlje", naveo je Nebenzja.

Zato Dejton ostaje osnova za postkonfliktno rešenje u BiH i za njega nema alternative, naglasio je Nebenzja.

Sličan stav stigao je i iz Kine.

"I sistem visokog predstavnika i bonska ovlašćenja bili su posebni aranžmani, uspostavljeni za poseban period. Ne treba ih produžavati, a posebno ih ne treba učiniti trajnim", istakao je Fu Cong, stalni predstavnik Kine pri UN.

Bošnjački član i predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović je u svom obraćanju rekao da je stav Sjedinjenih Država posledica lobiranja Republike Srpske.

"Njihov cilj je promeniti američku spoljnu politiku prema BiH i obezbediti međunarodnu podršku za secesiju", kazao je Bećirović.

Osim Bećirovića, očuvanje statusa i ovlašćenja visokog predstavnika podržali su šef delegacije Evropske unije pri UN, kao i predstavnici Velike Britanije i Francuske, koji se na tom mestu nadaju državljaninu Evropske unije.

Sednicu Saveta bezbjednosti Bećirović je ponovo iskoristio i da nastavi sa optužbama na račun Republike Srpske i Srbije, za veličanje ratnih zločinaca i pritiske na Memorijalni centar u Srebrenici.

Predstavnik Srbije Radomir Ilić prisutne je podsetio da je reč o njegovim ličnim stavovima.

"Govoriti u ime BiH zahteva usaglašen stav unutar njenog kolektivnog Predsedništva. U odsustvu takve saglasnosti, kao što je danas slučaj, trebalo bi jasno navesti čiji se stavovi iznose", rekao je Ilić.

Gotovo svi govornici naglasili su da je izborni proces u BiH protekao bez problema, ali je predstavnik Hrvatske upozorio da pitanje legitimnog predstavljanja konstituivnih naroda mora biti trajno rešeno.

Osim toga, jednoglasno je podržan i nastavak EUFOR-ove misije Altea za još 12 meseci.