Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст46 само у једном
Текст из 3 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 3 се разликују.
Још 46 реченица које преноси само по један медиј
Лагард најавила одлазак са места председнице ЕЦБ
ЕЦБ не мења кључне каматне стопе
Управни савет Европске централне банке (ЕЦБ) одлучио је данас да задржи три кључне каматне стопе ЕЦБ-а непромењене.
Цене енергије настављају да расту, из чега проистичу позитивни ризици за инфлациона очекивања и негативни ризици за изгледе за раст.
Ефекти енергетског шока још се нису показали у потпуности, али је базна инфлација још увек углавном стабилна и за сада нема значајнијег одговора плата.
Због повећаног обима и дужег трајања енергетског шока, као и последица по индиректне ефекте и ефекте другог круга, инфлација ће вероватно бити виша, а раст мањи, наводи се у саопштењу ЕЦБ.
Услови финансирања су се пооштрили од претходног састанка Управног савета, што ће вероватно негативно утицати на инфлацију и раст.
ЕЦБ је одлучна у спровођењу монетарне политике којом ће се постићи стабилизација инфлације на циљаном нивоу од два одсто у средњорочном периоду.
„Управни савет је и даље у добром положају да превазиђе тренутну повећану неизвесност.
Приликом одређивања одговарајућег става монетарне политике на сваком састанку ће примењивати приступ заснован на подацима.
Наиме, одлуке Управног савета о каматним стопама зависиће од његове процене инфлационих изгледа и повезаних ризика, и то на основу нових економских и финансијских података, као и динамике базне инфлације и јачине трансмисије монетарне политике“, напомињу из централне банке еврозоне.
Подсећају и да се Управни савет не опредељује унапред за одређену динамику промене стопа.
Након одлуке ЕЦБ да не мења три кључне каматне стопе, камате на новчани депозит, главне операције рефинансирања и граничну кредитну линију остаће исте – 2,5 одсто, 2,65 одсто и 2,90 одсто, респективно.
Кристин Лагард (Цхристине Лагарде) најавила је да ће у фебруару напустити место председнице Европске централне банке (ЕЦБ), чиме ће скратити осмогодишњи мандат који је требало да траје до октобра 2027. године.
Њену одлуку пратиле су спекулације о могућем ранијем одласку, између осталог због политичких промена које би могли да донесу предстојећи избори у Европи.
Један од разлога за убрзавање смене јесте могућност да на пролећним председничким изборима у Француској победи кандидаткиња крајње деснице, што би могло да утиче на политичке договоре о избору новог челника ЕЦБ.
Француски председник Емануел Макрон (Еммануел Мацрон) могао би да учествује у том процесу док је још на функцији, мада поједини аналитичари сматрају да ће наследник бити изабран компромисом европских лидера, преноси Неw Yорк Тимес.
Лагард је и раније наговештавала могућност ранијег одласка.
Оснивач Светског економског форума Клаус Шваб (Клаус Сцхwаб) прошле године је рекао да је разматрала да напусти ЕЦБ и преузме руковођење том организацијом, која сваке године окупља светске политичке и пословне лидере у Давосу.
Лагард је ове године изјавила да је на чело ЕЦБ дошла верујући да ће мандат трајати пет, а не осам година.
Пре доласка у ЕЦБ, Лагард је осам година била на челу Међународног монетарног фонда, као прва жена на тој функцији.
Претходно је обављала дужност француске министарке финансија током глобалне финансијске кризе, а каријеру је започела у међународној адвокатској канцеларији Бакер МцКензие, где је 1999. постала прва жена на челу фирме.
У ЕЦБ-у је била прва председница која није по образовању економисткиња, а себе је у шали називала „госпођом Кризом“.
Током мандата, који је почео у новембру 2019, суочила се с пандемијом корона вируса, због које је ЕЦБ покренула велики програм откупа обвезница како би подржала европску привреду.
Почетак рата у Украјини 2022. изазвао је енергетску кризу и нагли раст цена природног гаса, док је инфлација у еврозони премашила 10 одсто.
ЕЦБ је тада напустила политику негативних каматних стопа и започела низ снажних повећања како би обуздала раст цена.
Када се инфлација успорила, ЕЦБ је од средине 2024. почела да смањује каматне стопе, а инфлација се крајем прошле године вратила на циљ од два одсто.
Лагард је почетком ове године оценила да је стање стабилно, али је рат САД и Израела против Ирана поново подигао цене енергената и инфлацију.
ЕЦБ је због тога повећала каматне стопе, поставши прва велика централна банка која је реаговала на тај рат.
Лагард је проширила деловање ЕЦБ и на питања која превазилазе традиционалну монетарну политику.
Залагала се да банка узме у обзир финансијске последице климатске кризе, говорила о економским мерама које би европске владе требало да спроведу и позивала на реформе ради веће продуктивности и конкурентности.
Посебно је упозорила да Европа не сме да пропусти прилику коју доноси вештачка интелигенција, као што је, према њеним речима, пропустила први талас дигиталне револуције.
Њен одлазак долази у тренутку када се мења и руководство ЕЦБ.
Нови потпредседник преузео је дужност раније ове године, а наредне године одлазе још двојица од шест чланова извршног одбора, међу њима и главни економиста Филип Лејн (Пхилип Лане).
У одлуци објављеној неколико сати након што је председница ЕЦБ Кристин Лагард најавила да ц́е пре истека мандата напустити функцију, банка је упозорила да су ризици по инфлацију усмерени навише, с обзиром на скорашњи нагли раст цена нафте и гаса.
„Период до наредног састанка биц́е богат новим информацијама.
То ц́е нам помоц́и да утврдимо да ли ц́е се тренутна ситуација – која је могла оправдати повец́ање стопа – потврдити, а у том случају, смер деловања је сасвим јасан”, рекла је Лагард.
Извори са састанка рекли су за Ројтерс да је повец́ање каматних стопа 17. децембра готово извесно, с обзиром на скок цена енергената, али креатори политике очекују да ц́е након тога уследити пауза, имајуц́и у виду недавно нагло повец́ање тржишних трошкова задуживања.
Процене ЕЦБ, представљене уочи данашњег састанка, показале су да ц́е најновији раст приноса на обвезнице довести до кумулативног смањења привредног раста за 100 базних поена, а инфлације за 90 базних поена у периоду 2027–2028. године, у поређењу са септембарским базним пројекцијама.
Централна банка еврозоне ц́е у наредним месецима морати да се крец́е веома пажљиво, „уским путем”.
С једне стране, она настоји да спречи да високе глобалне цене енергената прерасту у дугорочни инфлаторни проблем за овај монетарни блок, који чини 21 земља.
С друге стране, суочава се са наглим растом трошкова државног задуживања – посебно у Француској, која је оптерец́ена дуговима – што је покренуло питања о томе да ли би ЕЦБ интервенисала уколико би тржишна кретања претила да измакну контроли.
Економисти упозоравају да ц́е раст трошкова задуживања вероватно ограничити кредитирање и успорити економију.
Француска тренутно мора да плац́а премију од 155 базних поена у односу на Немачку – што је највиши ниво у последњих неколико деценија – како би се задужила на рок од 10 година.
„Сматрамо да смо вероватно прилично далеко од ситуације у којој би ЕЦБ интервенисала на тржиштима обвезница”, навели су економисти банке АБН АМРО и додали да је, ипак, могуц́е да ЕЦБ овим шаље сигнал упозорења.
Лагардова је напоменула да ц́е приноси на обвезнице вероватно остати високи за високозадужене чланице еврозоне, што ЕЦБ мора да узме у обзир приликом одређивања каматних стопа.
