Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst46 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 3 se razlikuju.
Još 46 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Lagard najavila odlazak sa mesta predsednice ECB
ECB ne menja ključne kamatne stope
Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je danas da zadrži tri ključne kamatne stope ECB-a nepromenjene.
Cene energije nastavljaju da rastu, iz čega proističu pozitivni rizici za inflaciona očekivanja i negativni rizici za izglede za rast.
Efekti energetskog šoka još se nisu pokazali u potpunosti, ali je bazna inflacija još uvek uglavnom stabilna i za sada nema značajnijeg odgovora plata.
Zbog povećanog obima i dužeg trajanja energetskog šoka, kao i posledica po indirektne efekte i efekte drugog kruga, inflacija će verovatno biti viša, a rast manji, navodi se u saopštenju ECB.
Uslovi finansiranja su se pooštrili od prethodnog sastanka Upravnog saveta, što će verovatno negativno uticati na inflaciju i rast.
ECB je odlučna u sprovođenju monetarne politike kojom će se postići stabilizacija inflacije na ciljanom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu.
„Upravni savet je i dalje u dobrom položaju da prevaziđe trenutnu povećanu neizvesnost.
Prilikom određivanja odgovarajućeg stava monetarne politike na svakom sastanku će primenjivati pristup zasnovan na podacima.
Naime, odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama zavisiće od njegove procene inflacionih izgleda i povezanih rizika, i to na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka, kao i dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike“, napominju iz centralne banke evrozone.
Podsećaju i da se Upravni savet ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene stopa.
Nakon odluke ECB da ne menja tri ključne kamatne stope, kamate na novčani depozit, glavne operacije refinansiranja i graničnu kreditnu liniju ostaće iste – 2,5 odsto, 2,65 odsto i 2,90 odsto, respektivno.
Kristin Lagard (Christine Lagarde) najavila je da će u februaru napustiti mesto predsednice Evropske centralne banke (ECB), čime će skratiti osmogodišnji mandat koji je trebalo da traje do oktobra 2027. godine.
Njenu odluku pratile su spekulacije o mogućem ranijem odlasku, između ostalog zbog političkih promena koje bi mogli da donesu predstojeći izbori u Evropi.
Jedan od razloga za ubrzavanje smene jeste mogućnost da na prolećnim predsedničkim izborima u Francuskoj pobedi kandidatkinja krajnje desnice, što bi moglo da utiče na političke dogovore o izboru novog čelnika ECB.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) mogao bi da učestvuje u tom procesu dok je još na funkciji, mada pojedini analitičari smatraju da će naslednik biti izabran kompromisom evropskih lidera, prenosi New York Times.
Lagard je i ranije nagoveštavala mogućnost ranijeg odlaska.
Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (Klaus Schwab) prošle godine je rekao da je razmatrala da napusti ECB i preuzme rukovođenje tom organizacijom, koja svake godine okuplja svetske političke i poslovne lidere u Davosu.
Lagard je ove godine izjavila da je na čelo ECB došla verujući da će mandat trajati pet, a ne osam godina.
Pre dolaska u ECB, Lagard je osam godina bila na čelu Međunarodnog monetarnog fonda, kao prva žena na toj funkciji.
Prethodno je obavljala dužnost francuske ministarke finansija tokom globalne finansijske krize, a karijeru je započela u međunarodnoj advokatskoj kancelariji Baker McKenzie, gde je 1999. postala prva žena na čelu firme.
U ECB-u je bila prva predsednica koja nije po obrazovanju ekonomistkinja, a sebe je u šali nazivala „gospođom Krizom“.
Tokom mandata, koji je počeo u novembru 2019, suočila se s pandemijom korona virusa, zbog koje je ECB pokrenula veliki program otkupa obveznica kako bi podržala evropsku privredu.
Početak rata u Ukrajini 2022. izazvao je energetsku krizu i nagli rast cena prirodnog gasa, dok je inflacija u evrozoni premašila 10 odsto.
ECB je tada napustila politiku negativnih kamatnih stopa i započela niz snažnih povećanja kako bi obuzdala rast cena.
Kada se inflacija usporila, ECB je od sredine 2024. počela da smanjuje kamatne stope, a inflacija se krajem prošle godine vratila na cilj od dva odsto.
Lagard je početkom ove godine ocenila da je stanje stabilno, ali je rat SAD i Izraela protiv Irana ponovo podigao cene energenata i inflaciju.
ECB je zbog toga povećala kamatne stope, postavši prva velika centralna banka koja je reagovala na taj rat.
Lagard je proširila delovanje ECB i na pitanja koja prevazilaze tradicionalnu monetarnu politiku.
Zalagala se da banka uzme u obzir finansijske posledice klimatske krize, govorila o ekonomskim merama koje bi evropske vlade trebalo da sprovedu i pozivala na reforme radi veće produktivnosti i konkurentnosti.
Posebno je upozorila da Evropa ne sme da propusti priliku koju donosi veštačka inteligencija, kao što je, prema njenim rečima, propustila prvi talas digitalne revolucije.
Njen odlazak dolazi u trenutku kada se menja i rukovodstvo ECB.
Novi potpredsednik preuzeo je dužnost ranije ove godine, a naredne godine odlaze još dvojica od šest članova izvršnog odbora, među njima i glavni ekonomista Filip Lejn (Philip Lane).
U odluci objavljenoj nekoliko sati nakon što je predsednica ECB Kristin Lagard najavila da će pre isteka mandata napustiti funkciju, banka je upozorila da su rizici po inflaciju usmereni naviše, s obzirom na skorašnji nagli rast cena nafte i gasa.
„Period do narednog sastanka biće bogat novim informacijama.
To će nam pomoći da utvrdimo da li će se trenutna situacija – koja je mogla opravdati povećanje stopa – potvrditi, a u tom slučaju, smer delovanja je sasvim jasan”, rekla je Lagard.
Izvori sa sastanka rekli su za Rojters da je povećanje kamatnih stopa 17. decembra gotovo izvesno, s obzirom na skok cena energenata, ali kreatori politike očekuju da će nakon toga uslediti pauza, imajući u vidu nedavno naglo povećanje tržišnih troškova zaduživanja.
Procene ECB, predstavljene uoči današnjeg sastanka, pokazale su da će najnoviji rast prinosa na obveznice dovesti do kumulativnog smanjenja privrednog rasta za 100 baznih poena, a inflacije za 90 baznih poena u periodu 2027–2028. godine, u poređenju sa septembarskim baznim projekcijama.
Centralna banka evrozone će u narednim mesecima morati da se kreće veoma pažljivo, „uskim putem”.
S jedne strane, ona nastoji da spreči da visoke globalne cene energenata prerastu u dugoročni inflatorni problem za ovaj monetarni blok, koji čini 21 zemlja.
S druge strane, suočava se sa naglim rastom troškova državnog zaduživanja – posebno u Francuskoj, koja je opterećena dugovima – što je pokrenulo pitanja o tome da li bi ECB intervenisala ukoliko bi tržišna kretanja pretila da izmaknu kontroli.
Ekonomisti upozoravaju da će rast troškova zaduživanja verovatno ograničiti kreditiranje i usporiti ekonomiju.
Francuska trenutno mora da plaća premiju od 155 baznih poena u odnosu na Nemačku – što je najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija – kako bi se zadužila na rok od 10 godina.
„Smatramo da smo verovatno prilično daleko od situacije u kojoj bi ECB intervenisala na tržištima obveznica”, naveli su ekonomisti banke ABN AMRO i dodali da je, ipak, moguće da ECB ovim šalje signal upozorenja.
Lagardova je napomenula da će prinosi na obveznice verovatno ostati visoki za visokozadužene članice evrozone, što ECB mora da uzme u obzir prilikom određivanja kamatnih stopa.