Спољна политикаПрви објавио Danas, 22. окт, 12:05 · последњи 22. окт, 13:01

Кос у Милочеру: До завршетка процеса интеграције Црне Горе у ЕУ деле нас недеље или месеци

1 медиј · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Данас

Преглед вести

Хронологија

12:05
Данас (отвара се у новом прозору) први објавио
Кос у Милочеру: До завршетка процеса интеграције Црне Горе у ЕУ деле нас недеље или месеци
Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да Црну Гору од завршетка процеса европске интеграције деле „недеље или месеци“, оценивши да та земља и даље предводи у процесу проширења Европске уније… Цео текст
Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да Црну Гору од завршетка процеса европске интеграције деле „недеље или месеци“, оценивши да та земља и даље предводи у процесу проширења Европске уније на Западни Балкан.
„До завршетка процеса интеграције Црне Горе у Европску унију деле нас недеље или месеци“, рекла је Кос новинарима у Милочеру, пред почетак Самита лидера Берлинског процеса.
Кос је поновила да је Црна Гора предводник процеса проширења у региону и казала да је то земља коју у последње време најчешће посећује.
Министар спољних и европских послова Словеније Тоне Кајзер рекао је да његова земља снажно подржава приступање Црне Горе, али и европску интеграцију целог региона.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је да очекује добре разговоре и да ће Хрватска подстицати своје суседе да се што брже приближавају Унији.
Оценио је да су последње одлуке црногорске владе „у добром смеру“ и најавио разговор са премијером Црне Горе Милојком Спајићем о наредним корацима и динамици европског пута Црне Горе.
Премијер Косова Аљбин Курти искористио је долазак на самит да поново затражи напредак Косова ка ЕУ, оцењујући да је време за отварање преговора и позивајући европске лидере да то питање покрену пред Европском комисијом.
Самит лидера у Милочеру завршни је догађај једногодишњег председавања Црне Горе Берлинским процесом и прво председавање Подгорице том иницијативом, покренутом 2014. на иницијативу Немачке ради јачања регионалне сарадње и приближавања шест земаља Западног Балкана Европској унији.
Самит отварају Спајић и немачки канцелар Фридрих Мерц, а у Милочеру су се окупили лидери свих шест економија Западног Балкана, представници земаља учесница Берлинског процеса, европских институција, међународних организација и финансијских институција.
Учешће су потврдили премијери Србије Ђуро Мацут, Албаније Еди Рама, Косова Аљбин Курти и Северне Македоније Христијан Мицкоски, као и председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто.
Црна Гора је током председавања организовала 26 догађаја, од којих 14 на министарском нивоу, посвећених, између осталог, економији, спољним и унутрашњим пословима, пољопривреди, заштити животне средине, дигитализацији, науци, младима и положају Рома.
Подгорица је као четири главна приоритета председавања одредила снажнији и инклузивнији економски раст кроз дубљу регионалну интеграцију и приближавање јединственом тржишту ЕУ, повећање конкурентности и дигиталну трансформацију, јачање безбедности и отпорности региона, као и зелену и одрживу транзицију.
У фокусу Берлинског процеса последњих година је и спровођење Заједничког регионалног тржишта, које би требало да омогући слободније кретање људи, робе, услуга и капитала између економија Западног Балкана и постепено их приближи правилима јединственог тржишта ЕУ.
Овогодишњи разговори обухватили су и спровођење Зелене агенде за Западни Балкан, инфраструктурно и енергетско повезивање, дигиталну трансформацију и јачање конкурентности региона.
Берлински процес је покренут 2014. као допуна процесу проширења ЕУ, а окупља Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Косово, Северну Македонију и Србију, заједно са партнерским европским државама, институцијама ЕУ, међународним финансијским институцијама, привредом и цивилним друштвом.
Састанак лидера у Милочеру није отворен за медије, а по његовом завршетку најављена је заједничка конференција за новинаре Спајића и Мерца.
13:01
Данас (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 56 мин после првог
Пленковић: Одлуке Владе Црне Горе корак у добром смеру
Премијер Хрватске Андреј Пленковић оценио је данас да су одлуке Владе Црне Горе о спомен-плочи у Морињу и промени назива градског базена у Котору „корак у добром смеру“ и најавио да ће о даљем решавању отворених… Цео текст
Премијер Хрватске Андреј Пленковић оценио је данас да су одлуке Владе Црне Горе о спомен-плочи у Морињу и промени назива градског базена у Котору „корак у добром смеру“ и најавио да ће о даљем решавању отворених питања разговарати са црногорским премијером Милојком Спајићем.
Пленковић је новинарима у Милочеру, уочи почетка Самита лидера Берлинског процеса, рекао да Хрватска жели да подстиче суседне земље да се што пре приближе Европској унији (ЕУ).
„Одлуке Владе Црне Горе су у добром смеру. Имаћемо данас премијер Спајић и ја састанак, па ћемо видети каква је даља динамика“, казао је Пленковић.
Билатерални састанак Пленковића и Спајића предвиђен је за поподневне сате у Милочеру, према програму хрватске Владе.
Влада Црне Горе је 19. октобра усвојила одлуке којима је накнадно одобрена спомен-плоча постављена код улаза у некадашњи војни објекат Морињ и промењен назив которског базена, који је од 2021. носио име некадашњег југословенског ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића.
Базен ће убудуће носити назив „Градски базен – Петар ИИ Петровић Његош“, док је за плочу у Морињу одлучено да остане на постојећој локацији, у садашњем облику и са постојећим натписом.
Хрватска је годинама оспоравала назив базена по Гопчевићу, тврдећи да је био чувар у логору Морињ, у којем су током ратова деведесетих били заточени хрватски цивили и ратни заробљеници.
Пленковић је после одлука црногорске Владе саопштио да су тиме решена два од укупно осам питања за која Загреб очекује напредак Подгорице, уз поруку да „има их још“ и да ће разговори бити настављени.
Одлука Владе о новом називу базена изазвала је критике предсједника Општине Котор Владимира Јокића и Кабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића.
Јокић је саопштио да је Општина Влади претходно предложила да објекат буде назван „Зимски базен Котор“ и оценио да је одлука да добије Његошево име грешка и последица непознавања локалног контекста.
Он је навео да је био „непријатно изненађен“ одлуком Владе и оценио да је њоме, уместо затварања спорног питања, додатно продубљено незадовољство у Котору.
Према његовим речима, давањем Његошевог имена базену није продубљена веза Котора са црногорским владиком и песником, већ је то име постало „предмет готово поруге у которској јавности“.
Јокић је од Министарства спорта затражио сагласност да Скупштина општине одлучи о новом називу „Зимски базен Котор“.
И из Кабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића критикован је избор новог назива, уз оцену да име Петра ИИ Петровића Његоша не би смело бити предмет спорова у вези са називима спортских објеката.
„Његошево име и дело заслужују посебан пијетет и достојанствен однос“, саопштио је Милатовићев кабинет, наводећи да би, уколико је промена досадашњег назива била неопходна, „Градски базен Котор“ било природније и примереније решење.
Милатовићев кабинет је истовремено поручио да су Црној Гори потребни најбољи могући односи са Хрватском и што бржи напредак ка чланству у ЕУ, али да добросуседска политика мора почивати на међусобном уважавању и поштовању достојанства обе државе.
Милатовић је, поводом одлуке о спомен-плочи у Морињу, оценио да њено накнадно одобравање уз задржавање постојећег текста отвара питање односа Црне Горе према прошлости, наводећи да су злочини у Морињу судски утврђени, али да је текст плоче морао бити пажљивије формулисан како би се избегле политичке интерпретације и продубљивање подела.
Хрватска је као отворена питања навела обештећење бивших логораша из Мориња, наставак потраге за 14 особа које се још воде као нестале из рата у Хрватској, процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних захтева хрватских породица у Црној Гори, очување спомен-плоче у Морињу, промену назива которског базена, наставак преговора о разграничењу на мору и поврат школског брода „Јадран“.
Пленковић је прошле седмице на Европском савету у Бриселу представио хрватске захтеве према Црној Гори и казао да се шест односи на области повезане са поглављем 23 – Правосуђе и темељна права, а два са поглављем 31. Хрватска Влада је саопштила и да су, на њену иницијативу, измењени закључци Европског савета тако да у њима није остао конкретан рок до краја 2026. за затварање свих црногорских преговарачких поглавља.
Европска комесарка за проширење Марта Кос казала је, међутим, јуче да билатерални захтјеви Хрватске формално нису део преговарачког процеса Црне Горе са ЕУ, али да отворена питања треба решавати јер је за напредовање и завршетак процеса потребна сагласност свих 27 чланица Уније.
Кос је оциенила да су одлуке о Морињу и которском базену показале да дијалог Подгорице и Загреба већ даје резултате и изразила увјерење да преостала питања могу бити решена интензивним разговорима две државе.

Хронологија

12:05

Данас (отвара се у новом прозору) први објавио

Кос у Милочеру: До завршетка процеса интеграције Црне Горе у ЕУ деле нас недеље или месеци

Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да Црну Гору од завршетка процеса европске интеграције деле „недеље или месеци“, оценивши да та земља и даље предводи у процесу проширења Европске уније… Цео текст

„До завршетка процеса интеграције Црне Горе у Европску унију деле нас недеље или месеци“, рекла је Кос новинарима у Милочеру, пред почетак Самита лидера Берлинског процеса.

Кос је поновила да је Црна Гора предводник процеса проширења у региону и казала да је то земља коју у последње време најчешће посећује.

Министар спољних и европских послова Словеније Тоне Кајзер рекао је да његова земља снажно подржава приступање Црне Горе, али и европску интеграцију целог региона.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је да очекује добре разговоре и да ће Хрватска подстицати своје суседе да се што брже приближавају Унији.

Оценио је да су последње одлуке црногорске владе „у добром смеру“ и најавио разговор са премијером Црне Горе Милојком Спајићем о наредним корацима и динамици европског пута Црне Горе.

Премијер Косова Аљбин Курти искористио је долазак на самит да поново затражи напредак Косова ка ЕУ, оцењујући да је време за отварање преговора и позивајући европске лидере да то питање покрену пред Европском комисијом.

Самит лидера у Милочеру завршни је догађај једногодишњег председавања Црне Горе Берлинским процесом и прво председавање Подгорице том иницијативом, покренутом 2014. на иницијативу Немачке ради јачања регионалне сарадње и приближавања шест земаља Западног Балкана Европској унији.

Самит отварају Спајић и немачки канцелар Фридрих Мерц, а у Милочеру су се окупили лидери свих шест економија Западног Балкана, представници земаља учесница Берлинског процеса, европских институција, међународних организација и финансијских институција.

Учешће су потврдили премијери Србије Ђуро Мацут, Албаније Еди Рама, Косова Аљбин Курти и Северне Македоније Христијан Мицкоски, као и председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто.

Црна Гора је током председавања организовала 26 догађаја, од којих 14 на министарском нивоу, посвећених, између осталог, економији, спољним и унутрашњим пословима, пољопривреди, заштити животне средине, дигитализацији, науци, младима и положају Рома.

Подгорица је као четири главна приоритета председавања одредила снажнији и инклузивнији економски раст кроз дубљу регионалну интеграцију и приближавање јединственом тржишту ЕУ, повећање конкурентности и дигиталну трансформацију, јачање безбедности и отпорности региона, као и зелену и одрживу транзицију.

У фокусу Берлинског процеса последњих година је и спровођење Заједничког регионалног тржишта, које би требало да омогући слободније кретање људи, робе, услуга и капитала између економија Западног Балкана и постепено их приближи правилима јединственог тржишта ЕУ.

Овогодишњи разговори обухватили су и спровођење Зелене агенде за Западни Балкан, инфраструктурно и енергетско повезивање, дигиталну трансформацију и јачање конкурентности региона.

Берлински процес је покренут 2014. као допуна процесу проширења ЕУ, а окупља Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Косово, Северну Македонију и Србију, заједно са партнерским европским државама, институцијама ЕУ, међународним финансијским институцијама, привредом и цивилним друштвом.

Састанак лидера у Милочеру није отворен за медије, а по његовом завршетку најављена је заједничка конференција за новинаре Спајића и Мерца.

13:01

Данас (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 56 мин после првог

Пленковић: Одлуке Владе Црне Горе корак у добром смеру

Премијер Хрватске Андреј Пленковић оценио је данас да су одлуке Владе Црне Горе о спомен-плочи у Морињу и промени назива градског базена у Котору „корак у добром смеру“ и најавио да ће о даљем решавању отворених… Цео текст

Пленковић је новинарима у Милочеру, уочи почетка Самита лидера Берлинског процеса, рекао да Хрватска жели да подстиче суседне земље да се што пре приближе Европској унији (ЕУ).

„Одлуке Владе Црне Горе су у добром смеру. Имаћемо данас премијер Спајић и ја састанак, па ћемо видети каква је даља динамика“, казао је Пленковић.

Билатерални састанак Пленковића и Спајића предвиђен је за поподневне сате у Милочеру, према програму хрватске Владе.

Влада Црне Горе је 19. октобра усвојила одлуке којима је накнадно одобрена спомен-плоча постављена код улаза у некадашњи војни објекат Морињ и промењен назив которског базена, који је од 2021. носио име некадашњег југословенског ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића.

Базен ће убудуће носити назив „Градски базен – Петар ИИ Петровић Његош“, док је за плочу у Морињу одлучено да остане на постојећој локацији, у садашњем облику и са постојећим натписом.

Хрватска је годинама оспоравала назив базена по Гопчевићу, тврдећи да је био чувар у логору Морињ, у којем су током ратова деведесетих били заточени хрватски цивили и ратни заробљеници.

Пленковић је после одлука црногорске Владе саопштио да су тиме решена два од укупно осам питања за која Загреб очекује напредак Подгорице, уз поруку да „има их још“ и да ће разговори бити настављени.

Одлука Владе о новом називу базена изазвала је критике предсједника Општине Котор Владимира Јокића и Кабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића.

Јокић је саопштио да је Општина Влади претходно предложила да објекат буде назван „Зимски базен Котор“ и оценио да је одлука да добије Његошево име грешка и последица непознавања локалног контекста.

Он је навео да је био „непријатно изненађен“ одлуком Владе и оценио да је њоме, уместо затварања спорног питања, додатно продубљено незадовољство у Котору.

Према његовим речима, давањем Његошевог имена базену није продубљена веза Котора са црногорским владиком и песником, већ је то име постало „предмет готово поруге у которској јавности“.

Јокић је од Министарства спорта затражио сагласност да Скупштина општине одлучи о новом називу „Зимски базен Котор“.

И из Кабинета председника Црне Горе Јакова Милатовића критикован је избор новог назива, уз оцену да име Петра ИИ Петровића Његоша не би смело бити предмет спорова у вези са називима спортских објеката.

„Његошево име и дело заслужују посебан пијетет и достојанствен однос“, саопштио је Милатовићев кабинет, наводећи да би, уколико је промена досадашњег назива била неопходна, „Градски базен Котор“ било природније и примереније решење.

Милатовићев кабинет је истовремено поручио да су Црној Гори потребни најбољи могући односи са Хрватском и што бржи напредак ка чланству у ЕУ, али да добросуседска политика мора почивати на међусобном уважавању и поштовању достојанства обе државе.

Милатовић је, поводом одлуке о спомен-плочи у Морињу, оценио да њено накнадно одобравање уз задржавање постојећег текста отвара питање односа Црне Горе према прошлости, наводећи да су злочини у Морињу судски утврђени, али да је текст плоче морао бити пажљивије формулисан како би се избегле политичке интерпретације и продубљивање подела.

Хрватска је као отворена питања навела обештећење бивших логораша из Мориња, наставак потраге за 14 особа које се још воде као нестале из рата у Хрватској, процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних захтева хрватских породица у Црној Гори, очување спомен-плоче у Морињу, промену назива которског базена, наставак преговора о разграничењу на мору и поврат школског брода „Јадран“.

Пленковић је прошле седмице на Европском савету у Бриселу представио хрватске захтеве према Црној Гори и казао да се шест односи на области повезане са поглављем 23 – Правосуђе и темељна права, а два са поглављем 31. Хрватска Влада је саопштила и да су, на њену иницијативу, измењени закључци Европског савета тако да у њима није остао конкретан рок до краја 2026. за затварање свих црногорских преговарачких поглавља.

Европска комесарка за проширење Марта Кос казала је, међутим, јуче да билатерални захтјеви Хрватске формално нису део преговарачког процеса Црне Горе са ЕУ, али да отворена питања треба решавати јер је за напредовање и завршетак процеса потребна сагласност свих 27 чланица Уније.

Кос је оциенила да су одлуке о Морињу и которском базену показале да дијалог Подгорице и Загреба већ даје резултате и изразила увјерење да преостала питања могу бити решена интензивним разговорима две државе.