Kos u Miločeru: Do završetka procesa integracije Crne Gore u EU dele nas nedelje ili meseci

Hronologija

1. 12:05
   Danas (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

   Kos u Miločeru: Do završetka procesa integracije Crne Gore u EU dele nas nedelje ili meseci

   Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da Crnu Goru od završetka procesa evropske integracije dele „nedelje ili meseci“, ocenivši da ta zemlja i dalje predvodi u procesu proširenja Evropske unije… Ceo tekst

   Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da Crnu Goru od završetka procesa evropske integracije dele „nedelje ili meseci“, ocenivši da ta zemlja i dalje predvodi u procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.

   „Do završetka procesa integracije Crne Gore u Evropsku uniju dele nas nedelje ili meseci“, rekla je Kos novinarima u Miločeru, pred početak Samita lidera Berlinskog procesa.

   Kos je ponovila da je Crna Gora predvodnik procesa proširenja u regionu i kazala da je to zemlja koju u poslednje vreme najčešće posećuje.

   Ministar spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tone Kajzer rekao je da njegova zemlja snažno podržava pristupanje Crne Gore, ali i evropsku integraciju celog regiona.

   Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da očekuje dobre razgovore i da će Hrvatska podsticati svoje susede da se što brže približavaju Uniji.

   Ocenio je da su poslednje odluke crnogorske vlade „u dobrom smeru“ i najavio razgovor sa premijerom Crne Gore Milojkom Spajićem o narednim koracima i dinamici evropskog puta Crne Gore.

   Premijer Kosova Aljbin Kurti iskoristio je dolazak na samit da ponovo zatraži napredak Kosova ka EU, ocenjujući da je vreme za otvaranje pregovora i pozivajući evropske lidere da to pitanje pokrenu pred Evropskom komisijom.

   Samit lidera u Miločeru završni je događaj jednogodišnjeg predsedavanja Crne Gore Berlinskim procesom i prvo predsedavanje Podgorice tom inicijativom, pokrenutom 2014. na inicijativu Nemačke radi jačanja regionalne saradnje i približavanja šest zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

   Samit otvaraju Spajić i nemački kancelar Fridrih Merc, a u Miločeru su se okupili lideri svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, predstavnici zemalja učesnica Berlinskog procesa, evropskih institucija, međunarodnih organizacija i finansijskih institucija.

   Učešće su potvrdili premijeri Srbije Đuro Macut, Albanije Edi Rama, Kosova Aljbin Kurti i Severne Makedonije Hristijan Mickoski, kao i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto.

   Crna Gora je tokom predsedavanja organizovala 26 događaja, od kojih 14 na ministarskom nivou, posvećenih, između ostalog, ekonomiji, spoljnim i unutrašnjim poslovima, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, digitalizaciji, nauci, mladima i položaju Roma.

   Podgorica je kao četiri glavna prioriteta predsedavanja odredila snažniji i inkluzivniji ekonomski rast kroz dublju regionalnu integraciju i približavanje jedinstvenom tržištu EU, povećanje konkurentnosti i digitalnu transformaciju, jačanje bezbednosti i otpornosti regiona, kao i zelenu i održivu tranziciju.

   U fokusu Berlinskog procesa poslednjih godina je i sprovođenje Zajedničkog regionalnog tržišta, koje bi trebalo da omogući slobodnije kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala između ekonomija Zapadnog Balkana i postepeno ih približi pravilima jedinstvenog tržišta EU.

   Ovogodišnji razgovori obuhvatili su i sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, infrastrukturno i energetsko povezivanje, digitalnu transformaciju i jačanje konkurentnosti regiona.

   Berlinski proces je pokrenut 2014. kao dopuna procesu proširenja EU, a okuplja Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju, zajedno sa partnerskim evropskim državama, institucijama EU, međunarodnim finansijskim institucijama, privredom i civilnim društvom.

   Sastanak lidera u Miločeru nije otvoren za medije, a po njegovom završetku najavljena je zajednička konferencija za novinare Spajića i Merca.

2. 13:01
   Danas (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 56 min posle prvog

   Plenković: Odluke Vlade Crne Gore korak u dobrom smeru

   Premijer Hrvatske Andrej Plenković ocenio je danas da su odluke Vlade Crne Gore o spomen-ploči u Morinju i promeni naziva gradskog bazena u Kotoru „korak u dobrom smeru“ i najavio da će o daljem rešavanju otvorenih… Ceo tekst

   Premijer Hrvatske Andrej Plenković ocenio je danas da su odluke Vlade Crne Gore o spomen-ploči u Morinju i promeni naziva gradskog bazena u Kotoru „korak u dobrom smeru“ i najavio da će o daljem rešavanju otvorenih pitanja razgovarati sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem.

   Plenković je novinarima u Miločeru, uoči početka Samita lidera Berlinskog procesa, rekao da Hrvatska želi da podstiče susedne zemlje da se što pre približe Evropskoj uniji (EU).

   „Odluke Vlade Crne Gore su u dobrom smeru. Imaćemo danas premijer Spajić i ja sastanak, pa ćemo videti kakva je dalja dinamika“, kazao je Plenković.

   Bilateralni sastanak Plenkovića i Spajića predviđen je za popodnevne sate u Miločeru, prema programu hrvatske Vlade.

   Vlada Crne Gore je 19. oktobra usvojila odluke kojima je naknadno odobrena spomen-ploča postavljena kod ulaza u nekadašnji vojni objekat Morinj i promenjen naziv kotorskog bazena, koji je od 2021. nosio ime nekadašnjeg jugoslovenskog vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića.

   Bazen će ubuduće nositi naziv „Gradski bazen – Petar II Petrović Njegoš“, dok je za ploču u Morinju odlučeno da ostane na postojećoj lokaciji, u sadašnjem obliku i sa postojećim natpisom.

   Hrvatska je godinama osporavala naziv bazena po Gopčeviću, tvrdeći da je bio čuvar u logoru Morinj, u kojem su tokom ratova devedesetih bili zatočeni hrvatski civili i ratni zarobljenici.

   Plenković je posle odluka crnogorske Vlade saopštio da su time rešena dva od ukupno osam pitanja za koja Zagreb očekuje napredak Podgorice, uz poruku da „ima ih još“ i da će razgovori biti nastavljeni.

   Odluka Vlade o novom nazivu bazena izazvala je kritike predsjednika Opštine Kotor Vladimira Jokića i Kabineta predsednika Crne Gore Jakova Milatovića.

   Jokić je saopštio da je Opština Vladi prethodno predložila da objekat bude nazvan „Zimski bazen Kotor“ i ocenio da je odluka da dobije Njegoševo ime greška i posledica nepoznavanja lokalnog konteksta.

   On je naveo da je bio „neprijatno iznenađen“ odlukom Vlade i ocenio da je njome, umesto zatvaranja spornog pitanja, dodatno produbljeno nezadovoljstvo u Kotoru.

   Prema njegovim rečima, davanjem Njegoševog imena bazenu nije produbljena veza Kotora sa crnogorskim vladikom i pesnikom, već je to ime postalo „predmet gotovo poruge u kotorskoj javnosti“.

   Jokić je od Ministarstva sporta zatražio saglasnost da Skupština opštine odluči o novom nazivu „Zimski bazen Kotor“.

   I iz Kabineta predsednika Crne Gore Jakova Milatovića kritikovan je izbor novog naziva, uz ocenu da ime Petra II Petrovića Njegoša ne bi smelo biti predmet sporova u vezi sa nazivima sportskih objekata.

   „Njegoševo ime i delo zaslužuju poseban pijetet i dostojanstven odnos“, saopštio je Milatovićev kabinet, navodeći da bi, ukoliko je promena dosadašnjeg naziva bila neophodna, „Gradski bazen Kotor“ bilo prirodnije i primerenije rešenje.

   Milatovićev kabinet je istovremeno poručio da su Crnoj Gori potrebni najbolji mogući odnosi sa Hrvatskom i što brži napredak ka članstvu u EU, ali da dobrosusedska politika mora počivati na međusobnom uvažavanju i poštovanju dostojanstva obe države.

   Milatović je, povodom odluke o spomen-ploči u Morinju, ocenio da njeno naknadno odobravanje uz zadržavanje postojećeg teksta otvara pitanje odnosa Crne Gore prema prošlosti, navodeći da su zločini u Morinju sudski utvrđeni, ali da je tekst ploče morao biti pažljivije formulisan kako bi se izbegle političke interpretacije i produbljivanje podela.

   Hrvatska je kao otvorena pitanja navela obeštećenje bivših logoraša iz Morinja, nastavak potrage za 14 osoba koje se još vode kao nestale iz rata u Hrvatskoj, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih porodica u Crnoj Gori, očuvanje spomen-ploče u Morinju, promenu naziva kotorskog bazena, nastavak pregovora o razgraničenju na moru i povrat školskog broda „Jadran“.

   Plenković je prošle sedmice na Evropskom savetu u Briselu predstavio hrvatske zahteve prema Crnoj Gori i kazao da se šest odnosi na oblasti povezane sa poglavljem 23 – Pravosuđe i temeljna prava, a dva sa poglavljem 31. Hrvatska Vlada je saopštila i da su, na njenu inicijativu, izmenjeni zaključci Evropskog saveta tako da u njima nije ostao konkretan rok do kraja 2026. za zatvaranje svih crnogorskih pregovaračkih poglavlja.

   Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kazala je, međutim, juče da bilateralni zahtjevi Hrvatske formalno nisu deo pregovaračkog procesa Crne Gore sa EU, ali da otvorena pitanja treba rešavati jer je za napredovanje i završetak procesa potrebna saglasnost svih 27 članica Unije.

   Kos je ocienila da su odluke o Morinju i kotorskom bazenu pokazale da dijalog Podgorice i Zagreba već daje rezultate i izrazila uvjerenje da preostala pitanja mogu biti rešena intenzivnim razgovorima dve države.