Све вести
Фото из чланка: Вечерње новостиКОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ: Ставови и захтеви поводом стања у банкарству, ЕПС-у и сектору нафте и гаса
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
У ПРОСТОРУ Миљенко Дерета у Београду одржана је конференција за медије студентске листе "Студенти побеђују". Кораци који следе, како би се проблем дугорочно решио су: Народна скупштина – измена Закона о акцизама и дефинисање дугорочнијег законског решења, народни посланици – покретање расправе о фискалној политици и утицају акциза на грађане и привреду., привреда и грађани – иницијативе преко Привредне коморе Србије, удружења превозника, пољопривредних организација и других релевантних удружења, до тада је потребно утврдити ко је иницирао претходно продужење, на основу којих анализа и фискалних процена, као и да ли су разматрани дугорочнији модели.
Сваки алтернативни правац мора се анализирати кроз цену, расположивост, транспортне капацитете и поузданост испоруке.
Цео упоредни текст71 само у једном
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Представници Студентске листе оценили су да одлазећа власт одлаже решавање нагомиланих проблема како би одговорност за њих пребацила на нову власт.
У ПРОСТОРУ Миљенко Дерета у Београду одржана је конференција за медије студентске листе "Студенти побеђују".
Још 25 реченица које преноси само по један медиј
Дејан Радивојевић говорио о нафти, гасу и НИС-у
- У садашњем институционалном положају, непосредни пут за продужење постојеће мере јесте нова одлука Владе у техничком мандату, у оквиру законских овлашћења.
– Нећемо дозволити да грађани Србије испаштају због неодговорног управљања државом и њеним ресурсима у последњих 14 година – поручено је на конференцији.
На скупу учествују економски стручњак др Емир Зилџовић, професор Факултета техничких наука у Новом Саду др Стефан Цветићанин и професор Рударско-геолошког факултета у Београду Дејан Радивојевић.
Говорећи о стању у банкарском сектору, др Емир Зилџовић указао је на случај Алта банке, којој је Народна банка Србије 30. октобра одузела дозволу за рад.
Он је оценио да проблеми у пословању банке нису настали преко ноћи и затражио да надлежни органи испитају све околности које су довеле до њеног затварања.
Према његовим речима, потребно је проверити наводе о незаконитом подизању готово 400 милиона евра из трезора, наглом расту активе банке, великом уделу непокривених кредита, као и одобравању више од 90 милиона евра кредита повезаним лицима.
Зилџовић је изнео сумњу да је у прикривању проблема могло учествовати више одговорних лица, укључујући руководство банке, поједине представнике државних предузећа која су у њој држала средства, као и одговорне у Народној банци Србије.
Позвао је и на преиспитивање начина на који је Алта групација 2019. године преузела Јубмес банку, избора чланова управног одбора и порекла капитала који је улаган у банку.
Он је изразио очекивање да ће истрага бити свеобухватна и да ће, уколико се утврди кривична одговорност, бити размотрене законске могућности за намирење поверилаца и из имовине одговорних лица.
Зилџовић се осврнуо и на пословање Банке Поштанска штедионица, наводећи да је она 2. новембра затражила помоћ Народне банке Србије у управљању ликвидношћу.
Истакао је да такав захтев сам по себи није неуобичајен у банкарском пословању, али да је потребно утврдити квалитет активе и начин управљања финансијским ризицима.
Као један од примера навео је кредит од 350 милиона евра за изградњу националног стадиона.
Он је позвао надлежне институције да благовремено предузму мере за очување стабилности финансијског система, али и апеловао на јавност да не шири непроверене информације које би могле да изазову панику међу грађанима.
О стању у електроенергетском сектору говорио је др Стефан Цветићанин, професор Факултета техничких наука у Новом Саду, који је затражио хитно и транспарентно преиспитивање пословања Електропривреде Србије.
Цветићанин је оценио да је домаћи електроенергетски систем у великој мери застарео и да се значајно ослања на термоелектране, док производња хидроелектрана зависи од водостаја.
Указао је на дотрајалост опреме, недовољна улагања у одржавање и одлагање ремонта појединих производних капацитета.
Као примере навео је блок А2 Термоелектране „Костолац“, за који је рекао да није у функцији, као и блок Б2 Термоелектране „Никола Тесла“, чији се капитални ремонт, према његовим речима, одлаже већ две године.
Поставио је питање зашто се средства не усмеравају првенствено у одржавање и модернизацију постојећих капацитета, али и да ли Србија недостатак електричне енергије надокнађује увозом по неповољним тржишним ценама.
Посебно је затражио да се утврди да ли су средства обезбеђена ребалансом буџета довољна за снабдевање електричном енергијом до краја предстојеће грејне сезоне.
На конференцији учествује и професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду Дејан Радивојевић, који је ангажован као менаџер геолошких истраживања у Нафтној индустрији Србије.
Он је издвојио три теме: акцизе на нафтне деривате, гасни аранжман са Русијом и лиценце повезане са НИС-ом.
Као најургентније питање навео је истицање одлуке Владе о привременом смањењу акциза на нафтне деривате за 25 одсто, које, према његовим речима, истиче 8. новембра.
Радивојевић је упозорио да би укидање ове мере могло да доведе до поскупљења бензина за више од 21 динар, а дизела за више од 22 динара по литру.
Према његовим речима, постојећа мера могла би да буде продужена новом одлуком Владе у техничком мандату, док би Народна скупштина могла да разматра дугорочније измене Закона о акцизама.
Кораци који следе, како би се проблем дугорочно решио су: Народна скупштина – измена Закона о акцизама и дефинисање дугорочнијег законског решења, народни посланици – покретање расправе о фискалној политици и утицају акциза на грађане и привреду., привреда и грађани – иницијативе преко Привредне коморе Србије, удружења превозника, пољопривредних организација и других релевантних удружења, до тада је потребно утврдити ко је иницирао претходно продужење, на основу којих анализа и фискалних процена, као и да ли су разматрани дугорочнији модели.
Још 17 реченица које преноси само по један медиј
Затим, трогодишњи гасни аранжман Србије са Русијом истекао је крајем маја 2025. године.
Након тога снабдевање је настављено кроз краткорочна продужења, односно анексе уговора - рекао је и додао:
- Последњи аранжман, продужен 30. септембра 2026, важи до 31. децембра 2026. године, под дотадашњим условима.
Овакав начин уговарања краткорочних продужења не обезбеђује довољно предвидљивости за државу, привреду и енергетски систем.
Казао је и да Србија мора да развија алтернативне правце и изворе снабдевања.
- Само неке од могућих алтернатива су: Азербејџан за наставак и повећање набавки гаса преко Јужног гасног коридора и интерконекције са Бугарском, ЛНГ терминал Александропољис у Грчкој за коришћење расположивих капацитета за набавку и транспорт течног природног гаса, Мађарска, за набавку гаса преко мађарског транспортног система, уз проверу стварног порекла гаса, Румунија, припрема за коришћење будуће производње из налазишта Нептун Дип у Црном мору и развој интерконекције са Србијом, Северна Македонија и Грчка за развој додатних интерконекција и приступа алтернативним изворима гаса.
Важно је разликовати капацитет транспортног система од стварно уговорених и расположивих количина гаса.
Сваки алтернативни правац мора се анализирати кроз цену, расположивост, транспортне капацитете и поузданост испоруке - каже Радивојевић.
Према његоим наводима важно је разликовати капацитет транспортног система од стварно уговорених и расположивих количина гаса.
Говорећи о гасном аранжману са Русијом, Радивојевић је указао на проблем краткорочног продужавања уговора, оцењујући да таква пракса не обезбеђује довољну предвидљивост за државу, привреду и енергетски систем.
Као институције одговорне за преговоре навео је Министарство рударства и енергетике, Србијагас и Владу Србије.
Радивојевић је упозорио да би, уколико смањење акциза не буде продужено, могло да дође до значајног раста цена горива.
Према његовој процени, бензин би поскупео за више од 21 динар, а дизел за више од 22 динара по литру.
Радивојевић је оценио да би Србија требало да покуша да обезбеди вишегодишњи уговор о испоруци гаса, са јасно дефинисаним количинама, ценама, динамиком испоруке и условима у случају поремећаја снабдевања.
Истовремено, истакао је да је потребно развијати алтернативне правце снабдевања, како би се смањила зависност од једног извора.
Као могуће опције навео је Азербејџан, Јужни гасни коридор, интерконекцију са Бугарском, ЛНГ терминал у Александрополису у Грчкој, мађарски транспортни систем, као и будућу производњу гаса из налазишта Нептун Дип у Румунији.
Поменуо је и могућност развоја додатних интерконекција са Северном Македонијом и Грчком.
Сваки алтернативни правац мора се анализирати кроз цену, расположивост, транспортне капацитете и поузданост испоруке.
Још 28 реченица које преноси само по један медиј
- Амерички ОФАЦ је 30. октобра 2026. продужио одобрења која се односе на три различите активности: НИС – наставак пословања, прераде нафте, увоза сирове нафте, одржавања и финансијских трансакција, МОЛ – наставак преговора о куповини већинског руског удела у НИС-у, ЈАНАФ – наставак транспорта сирове нафте за потребе Рафинерије Панчево...
Ова одобрења не представљају укидање санкција.
НИС и даље зависи од одлука америчких институција, а трајно решавање проблема повезано је са променом власничке структуре и одобрењем предложене трансакције - казао је он.
Стеван Цветићанин причао о стању енергетике
- Данас се обраћамо јавности са позиције политичког актера који је спреман да у наредном периоду преузме пуну одговорност за управљање државом.
Сматрамо својом апсолутном дужношћу да отворимо питања од суштинског јавног значаја и затражимо потпуно, хитно и транспарентно преиспитивање пословања Електропривреде Србије.
Ово нису политичка, већ животна питања од непосредног значаја за сваког човека у овој земљи.
Пре свега, неопходно је осврнути се на стање електроенергетског система.
Чињеница је да је наш енергетски систем у великој мери застарео и да се значајно ослања на термоелектране као основни извор производње електричне енергије, док хидроелектране представљају важан део укупног производног капацитета.
Период ниског водостаја река додатно је ограничавао производњу хидроелектрана, што је још једном указало на рањивост система и недостатак адекватне енергетске стратегије.
Поред тога, дотрајалост опреме, недовољно улагање у одржавање и изостанак благовремених ремонта доводе у питање поузданост производних капацитета.
Као пример издваја се термоелектрана Костолац блока А2 који није у функцији и ТЕНТ Б2 чији се капитални ремонт већ две године одлаже и ради смањеним капацитетом.
Зато постављамо сасвим легитимно питање: у каквом су стању електране у Србији и зашто се неопходна средства не улажу првенствено у одржавање и модернизацију постојећих енергетских капацитета?
Да ли је могуће да се у тренутку када се суочавамо са озбиљним изазовима у енергетском сектору приоритет даје пројектима попут националног стадиона, док нам значајни производни капацитети остају ван функције? - рекао је Цветићанин.
Емир Зилџовић говорио о банкарском сектору
- По питању стабилности финансијског система постоје законити начини да се спречи даље изазивање нестабилности и апелујемо да се они предузму како би се очувала финансијска стабилност у овом моменту:
Појачано праћење ликвидности свих банака које послују у Србији, спремност Народне банке Србије да обезбеди инструменте ликвидности (новчана средства) свим банкама које солвентно и квалитетно послују, како би се очувала стабилност здравог дела банкарског система, предузимање привремених мера у банкама за које се утврди да постоји намера да се доведу у неликвидну позицију, брза реакција надлежних органа и тужилаштва, како би се утврдила индивидуална одговорност за злоупотребе, корупцију и мањак надзора., благовремено обавештавање јавности о предузетим радњама у циљу очувања финансијске стабилности.
По питању Алта банке: Проблеми Алта банке захтевају детаљну истрагу вишегодишњег пословања.
Банка је у јуну 2026. пријавила НБС адекватност капитала од 17,92%, знатно изнад законског минимума.
Неопходно је утврдити како је дошло до погоршања финансијског стања, да ли су финансијски извештаји верно приказивали ризике и да ли је НБС правовремено реаговала, имовина Алта групе мора бити предмет провере.
Захтевамо испитивање свих већих кредита повезаним лицима, датих гаранција и могућности наплате потраживања или повраћаја незаконито пренетих средстава, како би се максимално заштитили депоненти и повериоци, мора се утврдити ко је одлучивао о новцу јавних предузећа.
Посебно захтевамо објашњење одлуке да се наплата рачуна Електропривреде Србије од јула 2025. пребаци на Алта банку, као и услова под којима су ЕПС и друга јавна предузећа пословала са Алта групом, одговорност мора бити индивидуална и потпуна.
Захтевамо независну анализу кредитног портфеља и објављивање хронологије надзорних мера НБС, како би се раздвојила одговорност власника, менаџмента и регулатора.
Уколико се утврде кривична дела, одговорни морају бити процесуирани, уз казне које за најтеже облике појединих злоупотреба достижу од 10 до 12 година затвора, данас понављамо позив за све домаће и међународне банке које послују у Србији, као и њихове матичне институције, да појачају надзор и контролу прекограничних финансијских трансакција и потенцијалних одлива капитала из земље - навео је између осталог.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Говорећи о НИС-у, Радивојевић је навео да је америчка Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАК) продужила три одобрења која се односе на пословање ове компаније.
Према његовим речима, једно одобрење односи се на наставак пословања НИС-а, укључујући прераду нафте, увоз сирове нафте и финансијске трансакције, друго на наставак преговора о куповини већинског руског удела у НИС-у од стране МОЛ-а, а треће на наставак транспорта сирове нафте за потребе Рафинерије у Панчеву.
Радивојевић је навео да продужење ових одобрења даје више простора за решавање ситуације, с обзиром на то да су ранија продужења, како је рекао, понекад трајала свега 15 дана или месец дана.
