Sve vesti
Foto iz članka: Večernje novostiKONFERENCIJA ZA MEDIJE STUDENTSKE LISTE: Stavovi i zahtevi povodom stanja u bankarstvu, EPS-u i sektoru nafte i gasa
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
U PROSTORU Miljenko Dereta u Beogradu održana je konferencija za medije studentske liste "Studenti pobeđuju". Koraci koji slede, kako bi se problem dugoročno rešio su: Narodna skupština – izmena Zakona o akcizama i definisanje dugoročnijeg zakonskog rešenja, narodni poslanici – pokretanje rasprave o fiskalnoj politici i uticaju akciza na građane i privredu., privreda i građani – inicijative preko Privredne komore Srbije, udruženja prevoznika, poljoprivrednih organizacija i drugih relevantnih udruženja, do tada je potrebno utvrditi ko je inicirao prethodno produženje, na osnovu kojih analiza i fiskalnih procena, kao i da li su razmatrani dugoročniji modeli.
Svaki alternativni pravac mora se analizirati kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i pouzdanost isporuke.
Ceo uporedni tekst71 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 3 rečenice prenose svi, u 3 se razlikuju.
Predstavnici Studentske liste ocenili su da odlazeća vlast odlaže rešavanje nagomilanih problema kako bi odgovornost za njih prebacila na novu vlast.
U PROSTORU Miljenko Dereta u Beogradu održana je konferencija za medije studentske liste "Studenti pobeđuju".
Još 25 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Dejan Radivojević govorio o nafti, gasu i NIS-u
- U sadašnjem institucionalnom položaju, neposredni put za produženje postojeće mere jeste nova odluka Vlade u tehničkom mandatu, u okviru zakonskih ovlašćenja.
– Nećemo dozvoliti da građani Srbije ispaštaju zbog neodgovornog upravljanja državom i njenim resursima u poslednjih 14 godina – poručeno je na konferenciji.
Na skupu učestvuju ekonomski stručnjak dr Emir Zildžović, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu dr Stefan Cvetićanin i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Radivojević.
Govoreći o stanju u bankarskom sektoru, dr Emir Zildžović ukazao je na slučaj Alta banke, kojoj je Narodna banka Srbije 30. oktobra oduzela dozvolu za rad.
On je ocenio da problemi u poslovanju banke nisu nastali preko noći i zatražio da nadležni organi ispitaju sve okolnosti koje su dovele do njenog zatvaranja.
Prema njegovim rečima, potrebno je proveriti navode o nezakonitom podizanju gotovo 400 miliona evra iz trezora, naglom rastu aktive banke, velikom udelu nepokrivenih kredita, kao i odobravanju više od 90 miliona evra kredita povezanim licima.
Zildžović je izneo sumnju da je u prikrivanju problema moglo učestvovati više odgovornih lica, uključujući rukovodstvo banke, pojedine predstavnike državnih preduzeća koja su u njoj držala sredstva, kao i odgovorne u Narodnoj banci Srbije.
Pozvao je i na preispitivanje načina na koji je Alta grupacija 2019. godine preuzela Jubmes banku, izbora članova upravnog odbora i porekla kapitala koji je ulagan u banku.
On je izrazio očekivanje da će istraga biti sveobuhvatna i da će, ukoliko se utvrdi krivična odgovornost, biti razmotrene zakonske mogućnosti za namirenje poverilaca i iz imovine odgovornih lica.
Zildžović se osvrnuo i na poslovanje Banke Poštanska štedionica, navodeći da je ona 2. novembra zatražila pomoć Narodne banke Srbije u upravljanju likvidnošću.
Istakao je da takav zahtev sam po sebi nije neuobičajen u bankarskom poslovanju, ali da je potrebno utvrditi kvalitet aktive i način upravljanja finansijskim rizicima.
Kao jedan od primera naveo je kredit od 350 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona.
On je pozvao nadležne institucije da blagovremeno preduzmu mere za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, ali i apelovao na javnost da ne širi neproverene informacije koje bi mogle da izazovu paniku među građanima.
O stanju u elektroenergetskom sektoru govorio je dr Stefan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je zatražio hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije.
Cvetićanin je ocenio da je domaći elektroenergetski sistem u velikoj meri zastareo i da se značajno oslanja na termoelektrane, dok proizvodnja hidroelektrana zavisi od vodostaja.
Ukazao je na dotrajalost opreme, nedovoljna ulaganja u održavanje i odlaganje remonta pojedinih proizvodnih kapaciteta.
Kao primere naveo je blok A2 Termoelektrane „Kostolac“, za koji je rekao da nije u funkciji, kao i blok B2 Termoelektrane „Nikola Tesla“, čiji se kapitalni remont, prema njegovim rečima, odlaže već dve godine.
Postavio je pitanje zašto se sredstva ne usmeravaju prvenstveno u održavanje i modernizaciju postojećih kapaciteta, ali i da li Srbija nedostatak električne energije nadoknađuje uvozom po nepovoljnim tržišnim cenama.
Posebno je zatražio da se utvrdi da li su sredstva obezbeđena rebalansom budžeta dovoljna za snabdevanje električnom energijom do kraja predstojeće grejne sezone.
Na konferenciji učestvuje i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Radivojević, koji je angažovan kao menadžer geoloških istraživanja u Naftnoj industriji Srbije.
On je izdvojio tri teme: akcize na naftne derivate, gasni aranžman sa Rusijom i licence povezane sa NIS-om.
Kao najurgentnije pitanje naveo je isticanje odluke Vlade o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto, koje, prema njegovim rečima, ističe 8. novembra.
Radivojević je upozorio da bi ukidanje ove mere moglo da dovede do poskupljenja benzina za više od 21 dinar, a dizela za više od 22 dinara po litru.
Prema njegovim rečima, postojeća mera mogla bi da bude produžena novom odlukom Vlade u tehničkom mandatu, dok bi Narodna skupština mogla da razmatra dugoročnije izmene Zakona o akcizama.
Koraci koji slede, kako bi se problem dugoročno rešio su: Narodna skupština – izmena Zakona o akcizama i definisanje dugoročnijeg zakonskog rešenja, narodni poslanici – pokretanje rasprave o fiskalnoj politici i uticaju akciza na građane i privredu., privreda i građani – inicijative preko Privredne komore Srbije, udruženja prevoznika, poljoprivrednih organizacija i drugih relevantnih udruženja, do tada je potrebno utvrditi ko je inicirao prethodno produženje, na osnovu kojih analiza i fiskalnih procena, kao i da li su razmatrani dugoročniji modeli.
Još 17 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Zatim, trogodišnji gasni aranžman Srbije sa Rusijom istekao je krajem maja 2025. godine.
Nakon toga snabdevanje je nastavljeno kroz kratkoročna produženja, odnosno anekse ugovora - rekao je i dodao:
- Poslednji aranžman, produžen 30. septembra 2026, važi do 31. decembra 2026. godine, pod dotadašnjim uslovima.
Ovakav način ugovaranja kratkoročnih produženja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski sistem.
Kazao je i da Srbija mora da razvija alternativne pravce i izvore snabdevanja.
- Samo neke od mogućih alternativa su: Azerbejdžan za nastavak i povećanje nabavki gasa preko Južnog gasnog koridora i interkonekcije sa Bugarskom, LNG terminal Aleksandropoljis u Grčkoj za korišćenje raspoloživih kapaciteta za nabavku i transport tečnog prirodnog gasa, Mađarska, za nabavku gasa preko mađarskog transportnog sistema, uz proveru stvarnog porekla gasa, Rumunija, priprema za korišćenje buduće proizvodnje iz nalazišta Neptun Dip u Crnom moru i razvoj interkonekcije sa Srbijom, Severna Makedonija i Grčka za razvoj dodatnih interkonekcija i pristupa alternativnim izvorima gasa.
Važno je razlikovati kapacitet transportnog sistema od stvarno ugovorenih i raspoloživih količina gasa.
Svaki alternativni pravac mora se analizirati kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i pouzdanost isporuke - kaže Radivojević.
Prema njegoim navodima važno je razlikovati kapacitet transportnog sistema od stvarno ugovorenih i raspoloživih količina gasa.
Govoreći o gasnom aranžmanu sa Rusijom, Radivojević je ukazao na problem kratkoročnog produžavanja ugovora, ocenjujući da takva praksa ne obezbeđuje dovoljnu predvidljivost za državu, privredu i energetski sistem.
Kao institucije odgovorne za pregovore naveo je Ministarstvo rudarstva i energetike, Srbijagas i Vladu Srbije.
Radivojević je upozorio da bi, ukoliko smanjenje akciza ne bude produženo, moglo da dođe do značajnog rasta cena goriva.
Prema njegovoj proceni, benzin bi poskupeo za više od 21 dinar, a dizel za više od 22 dinara po litru.
Radivojević je ocenio da bi Srbija trebalo da pokuša da obezbedi višegodišnji ugovor o isporuci gasa, sa jasno definisanim količinama, cenama, dinamikom isporuke i uslovima u slučaju poremećaja snabdevanja.
Istovremeno, istakao je da je potrebno razvijati alternativne pravce snabdevanja, kako bi se smanjila zavisnost od jednog izvora.
Kao moguće opcije naveo je Azerbejdžan, Južni gasni koridor, interkonekciju sa Bugarskom, LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj, mađarski transportni sistem, kao i buduću proizvodnju gasa iz nalazišta Neptun Dip u Rumuniji.
Pomenuo je i mogućnost razvoja dodatnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Grčkom.
Svaki alternativni pravac mora se analizirati kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i pouzdanost isporuke.
Još 28 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Američki OFAC je 30. oktobra 2026. produžio odobrenja koja se odnose na tri različite aktivnosti: NIS – nastavak poslovanja, prerade nafte, uvoza sirove nafte, održavanja i finansijskih transakcija, MOL – nastavak pregovora o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u, JANAF – nastavak transporta sirove nafte za potrebe Rafinerije Pančevo...
Ova odobrenja ne predstavljaju ukidanje sankcija.
NIS i dalje zavisi od odluka američkih institucija, a trajno rešavanje problema povezano je sa promenom vlasničke strukture i odobrenjem predložene transakcije - kazao je on.
Stevan Cvetićanin pričao o stanju energetike
- Danas se obraćamo javnosti sa pozicije političkog aktera koji je spreman da u narednom periodu preuzme punu odgovornost za upravljanje državom.
Smatramo svojom apsolutnom dužnošću da otvorimo pitanja od suštinskog javnog značaja i zatražimo potpuno, hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije.
Ovo nisu politička, već životna pitanja od neposrednog značaja za svakog čoveka u ovoj zemlji.
Pre svega, neophodno je osvrnuti se na stanje elektroenergetskog sistema.
Činjenica je da je naš energetski sistem u velikoj meri zastareo i da se značajno oslanja na termoelektrane kao osnovni izvor proizvodnje električne energije, dok hidroelektrane predstavljaju važan deo ukupnog proizvodnog kapaciteta.
Period niskog vodostaja reka dodatno je ograničavao proizvodnju hidroelektrana, što je još jednom ukazalo na ranjivost sistema i nedostatak adekvatne energetske strategije.
Pored toga, dotrajalost opreme, nedovoljno ulaganje u održavanje i izostanak blagovremenih remonta dovode u pitanje pouzdanost proizvodnih kapaciteta.
Kao primer izdvaja se termoelektrana Kostolac bloka A2 koji nije u funkciji i TENT B2 čiji se kapitalni remont već dve godine odlaže i radi smanjenim kapacitetom.
Zato postavljamo sasvim legitimno pitanje: u kakvom su stanju elektrane u Srbiji i zašto se neophodna sredstva ne ulažu prvenstveno u održavanje i modernizaciju postojećih energetskih kapaciteta?
Da li je moguće da se u trenutku kada se suočavamo sa ozbiljnim izazovima u energetskom sektoru prioritet daje projektima poput nacionalnog stadiona, dok nam značajni proizvodni kapaciteti ostaju van funkcije? - rekao je Cvetićanin.
Emir Zildžović govorio o bankarskom sektoru
- Po pitanju stabilnosti finansijskog sistema postoje zakoniti načini da se spreči dalje izazivanje nestabilnosti i apelujemo da se oni preduzmu kako bi se očuvala finansijska stabilnost u ovom momentu:
Pojačano praćenje likvidnosti svih banaka koje posluju u Srbiji, spremnost Narodne banke Srbije da obezbedi instrumente likvidnosti (novčana sredstva) svim bankama koje solventno i kvalitetno posluju, kako bi se očuvala stabilnost zdravog dela bankarskog sistema, preduzimanje privremenih mera u bankama za koje se utvrdi da postoji namera da se dovedu u nelikvidnu poziciju, brza reakcija nadležnih organa i tužilaštva, kako bi se utvrdila individualna odgovornost za zloupotrebe, korupciju i manjak nadzora., blagovremeno obaveštavanje javnosti o preduzetim radnjama u cilju očuvanja finansijske stabilnosti.
Po pitanju Alta banke: Problemi Alta banke zahtevaju detaljnu istragu višegodišnjeg poslovanja.
Banka je u junu 2026. prijavila NBS adekvatnost kapitala od 17,92%, znatno iznad zakonskog minimuma.
Neophodno je utvrditi kako je došlo do pogoršanja finansijskog stanja, da li su finansijski izveštaji verno prikazivali rizike i da li je NBS pravovremeno reagovala, imovina Alta grupe mora biti predmet provere.
Zahtevamo ispitivanje svih većih kredita povezanim licima, datih garancija i mogućnosti naplate potraživanja ili povraćaja nezakonito prenetih sredstava, kako bi se maksimalno zaštitili deponenti i poverioci, mora se utvrditi ko je odlučivao o novcu javnih preduzeća.
Posebno zahtevamo objašnjenje odluke da se naplata računa Elektroprivrede Srbije od jula 2025. prebaci na Alta banku, kao i uslova pod kojima su EPS i druga javna preduzeća poslovala sa Alta grupom, odgovornost mora biti individualna i potpuna.
Zahtevamo nezavisnu analizu kreditnog portfelja i objavljivanje hronologije nadzornih mera NBS, kako bi se razdvojila odgovornost vlasnika, menadžmenta i regulatora.
Ukoliko se utvrde krivična dela, odgovorni moraju biti procesuirani, uz kazne koje za najteže oblike pojedinih zloupotreba dostižu od 10 do 12 godina zatvora, danas ponavljamo poziv za sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija i potencijalnih odliva kapitala iz zemlje - naveo je između ostalog.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Govoreći o NIS-u, Radivojević je naveo da je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) produžila tri odobrenja koja se odnose na poslovanje ove kompanije.
Prema njegovim rečima, jedno odobrenje odnosi se na nastavak poslovanja NIS-a, uključujući preradu nafte, uvoz sirove nafte i finansijske transakcije, drugo na nastavak pregovora o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u od strane MOL-a, a treće na nastavak transporta sirove nafte za potrebe Rafinerije u Pančevu.
Radivojević je naveo da produženje ovih odobrenja daje više prostora za rešavanje situacije, s obzirom na to da su ranija produženja, kako je rekao, ponekad trajala svega 15 dana ili mesec dana.
