Све вести
Фото из чланка: ИнсајдерКоначни резултати избора у Израелу: Нетањахуов блок освојио 53 мандата, Ајзенкотов 48
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 6 медија.
Блок израелског премијера Бењамина Нетањахуа освојио је 53 места у Кнесету, блок предвођен Гадијем Ајзенкотом 48, док су арапске странке добиле 19 мандата, према коначним резултатима парламентарних избора које је јутрос објавила Централна изборна комисија (ЦИК). Коначна излазност износила је 77,9 одсто, односно гласало је 5.716.665 бирача, што је највиши проценат у последњих неколико деценија, пренео је Тајмс оф Израел.
Резервистичко-економска странка Јоаза Хендела освојила је 2,63 одсто гласова, а Народ Израела Офера Винтера 1,7 одсто, чиме су остале испод изборног цензуса од 3,25 одсто. Странка Хареди добила је 0,2 одсто гласова.
Странке које чине садашњу владу имале су 68 места у одлазећем сазиву Кнесета, што указује на значајан пад подршке. Заједничка листа и Рам освојили су укупно 19 мандата, готово двоструко више од досадашњих 10. Међутим, странке блока против Нетањахуа, осим Демократа, искључиле су сарадњу са Рамом или Заједничком листом, што отежава формирање већине.
ЦИК је саопштио да су тврдње о широко распрострањеној изборној превари неосноване, након извештаја о могућој катарској кампањи утицаја на гласање. Ниједан блок нема потребну већину од 61 мандата.
Цео упоредни текст8 реченица у више медија, 173 само у једном
Текст из 7 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 5 се разликују.
Још 35 реченица, само Deutsche Welle
Парламентарни избори у Израелу нису донели јасног победника.
Бивши начелник Генералштаба Гади Ајзенкот и савезници изашли су на изборе с циљем да смене Бењамина Нетањахуа и његову владу, коју делом чине крајње десничарске и ултрарелигијске странке.
Међутим, далеко су од освајања већине са 48 мандата у парламенту који броји 120 столица.
Према садашњим проценама, не би им била довољна чак ни коалиција с једном од арапских странака, што су поједини већ унапред искључили.
Два арапска блока имају укупно 19 мандата.
Нетањахуов блок је дошао до 53 мандата – пад у односу на 68 колико су до сада имали.
Израелски изборни закон прописује кораке који се морају предузети како би била формирана нова влада.
Након објављивања коначних званичних резултата, најкасније 4. новембра, председник државе Исак Херцог започиње консултације са свим странкама које ће имати посланике у новом сазиву Кнесета, израелског парламента.
Након тога би мандат за формирање владе могао да повери особи за коју процени да је способна да обезбеди већину.
Мандат ће највероватније добити Нетањаху
Вероватно ће мандат најпре добити Бењамин Нетањаху, јер његова странка Ликуд има појединачно највећи посланички клуб у Кнесету.
Нетањаху би тада имао шест недеља да пронађе коалиционе партнере.
Ако тај покушај не успе, председник Херцог могао би да повери формирање владе неком другом.
Та особа имала би на располагању четири недеље.
На захтев Кнесета, мандат би могао да буде поверен и трећој особи.
Најкасније почетком марта председник државе морао би да распусти парламент и распише нове изборе, који би морали да буду одржани у року од 90 дана.
У сваком случају, Бењамин Нетањаху и његова влада остају на дужности у техничком мандату.
Такво стање могло би да потраје дубоко у 2027. годину, а ако ни након нових избора не буде већине, могло би да се настави и даље.
Будући да Нетањахуов владајући блок више нема парламентарну већину, могуће је неколико сценарија.
Нетањаху би могао да покуша да придобије једну или више странака из Ајзенкотовог блока и формира „владу националног јединства“.
Међутим, и то би могло да буде тешко јер су те странке искључиле коалицију с крајње десничарским и ултраортодоксним странкама.
Ипак, према највероватнијем сценарију, Нетањаху ће остати на власти и наредних месеци.
Као лидер највећег посланичког клуба у парламенту, он ће и даље имати главну реч.
Теоретски је могућа и мањинска влада на чијем би челу били Ајзенкот или Нетањаху.
Међутим, за њен опстанак била би потребна подршка једне или више странака.
Не очекује се напредак у Појасу Газе
У наредним месецима не треба очекивати напредак у Појасу Газе.
Међународне организације упозоравају на и даље изузетно тешке услове живота, који би током зиме могли додатно да се погоршају.
Међутим, све док постоји могућност нових избора у Израелу, тешко је очекивати израелске уступке, било када је реч о повлачењу војске или побољшању снабдевања становништва.
За сада се не може озбиљно говорити ни о обнови.
Дакле, у Појасу Газе неће бити помака – напротив.
Израелски војници вероватно ће наставити да држе под окупацијом велики део територије, док ће милитантна исламистичка терористичка организација Хамас и даље задржати одређени степен контроле над појединим деловима Појаса Газе.
Наставиће се и готово свакодневни израелски напади, углавном такозвана циљана убиства, у којима често страдају и цивили.
Насиље досељеника на Западној обали
Ситуацију на Западној обали последњих месеци обележило је насиље јеврејских досељеника.
Коначни резултати избора у Израелу: Нетањахуов блок освојио 53 мандата, Ајзенкотов 48
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Избори су обележени изузетно високом излазношћу од 77,9 одсто, што представља највиши одзив у последњим деценијама
Ниједан блок није обезбедио потребну већину, а формирање нове владе додатно компликују изостанак сарадње међу партијама, што продужава преговоре
© Тањуг / АП/ Охад ЗwигенбергИзбори у Израелу
© Тањуг / АП/ Охад Зwигенберг
Блок израелског премијера Бењамина Нетањахуа освојио је 53 места у Кнесету, блок предвођен Гадијем Ајзенкотом 48, док су арапске странке добиле 19 мандата, према коначним резултатима парламентарних избора које је јутрос објавила Централна изборна комисија (ЦИК).
Коначна излазност износила је 77,9 одсто, односно гласало је 5.716.665 бирача, што је највиши проценат у последњих неколико деценија, пренео је Тајмс оф Израел.
После парламентарних избора у Израелу немачки политичари и даље се уздржавају од процена.
Ликуд је освојио 27 места, Јашар 21, Бијахад 12, Заједничка листа 11, Демократе осам, Рам осам, Јисраел Бејтену седам, Уједињени Тора јудаизам седам, Оцма Јехудит седам, Шас шест и Религиозни ционизам шест мандата.
Странке су освојиле следећи број места:
Резервистичко-економска странка Јоаза Хендела освојила је 2,63 одсто гласова, а Народ Израела Офера Винтера 1,7 одсто, чиме су остале испод изборног цензуса од 3,25 одсто.
Може ли Израел да разреши изборну пат-позицију или следи ново гласање
Странка Хареди добила је 0,2 одсто гласова.
Странке које чине садашњу владу имале су 68 места у одлазећем сазиву Кнесета, што указује на значајан пад подршке.
Неочекивани успех две странке
Заједничка листа и Рам освојили су укупно 19 мандата, готово двоструко више од досадашњих 10. Међутим, странке блока против Нетањахуа, осим Демократа, искључиле су сарадњу са Рамом или Заједничком листом, што отежава формирање већине.
ЦИК је саопштио да су тврдње о широко распрострањеној изборној превари неосноване, након извештаја о могућој катарској кампањи утицаја на гласање.
Вршилац дужности директора ЦИК-а Дин Ливне рекао је да истрага неће утицати на коначне резултате, који ће бити достављени председнику Исаку Херцогу, нити се односи на било који одређени део становништва.
Званични резултати требало би да буду представљени Херцогу у среду, након завршетка провера могућих грешака и жалби.
Председник ће потом разговарати са лидерима странака, који ће му саопштити кога препоручују за мандатара.
Кнесет би требало да положи заклетву 10. новембра, док се очекује да ће преговори о формирању владе бити тешки и да би могли да трају дуже од два месеца.
Ниједан блок нема потребну већину од 61 мандата.
Још 30 реченица које преноси само по један медиј
Према прелиминарним резултатима након пребројавања више од 85 одсто гласова, блок премијера Бењамина Нетањахуа освојио је 53 места у парламенту, док блок опозиције предвођен Гадијем Ајзенкотом има 48 мандата.
Арапске странке освојиле су укупно 19 места, објавио је Тајмс оф Израел.
За већину у Кнесету, који има 120 посланичких места, потребно је најмање 61 место.
Коначни резултати још се чекају, укључујући гласове који се броје накнадно.
Нетањахуова странка Ликуд остала је појединачно најјача политичка групација, али је његов десничарски блок знатно ослабио у односу на одлазећу коалицију, која је имала 68 мандата.
Ајзенкот би могао да покуша да формира владу уз подршку арапских странака, али такав договор отежавају идеолошке разлике и противљење дела јеврејских опозиционих партија сарадњи с њима.
Ајзенкот је, међутим, оставио могућност договора под одређеним условима, укључујући јасно одређење према Хамасу.
Нетањаху је одбацио могућност формирања владе која би зависила од подршке арапских странака и поручио да жели снажну десничарску националну владу.
Да би обезбедио већину, морао би да придобије мање странке или посланике изван свог досадашњег блока.
Председник Израела Исак Херцог треба да повери мандат за састављање владе кандидату за којег процени да има највеће изгледе да обезбеди парламентарну већину.
Уколико преговори не успеју, земља би могла да се суочи с новим изборима, потенцијално почетком 2027. године.
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре
Нетањахуова влада последњих година тамо је масовно ширила насеља, супротно међународном праву, легализовала додатна насеља према израелским законима, одузимала велике површине земљишта и протерала хиљаде Палестинаца и Палестинки.
Израелске безбедносне снаге често посматрају нападе досељеника не интервенишући или и саме учествују у насиљу.
И то би могло да се настави јер нема нове владе која би могла да томе стане на пут.
Могуће је и да се насиље прелије на палестинску страну, као недавно када су двојица Палестинаца напала контролни пункт израелске војске на периферији Хеброна.
У том нападу погинула су два израелска војника.
Без смиривања ситуације у Либану, Сирији и Ирану
Израелска војска и даље држи под окупацијом делове јужног Либана и Сирије.
Ни тамо се, без нове израелске владе, не очекују помаци.
У међувремену се спекулише о новом израелском и америчком нападу на Иран.
Нетањаху је пре избора најавио да жели, заједно с Доналдом Трампом, да „доврши посао“.
Последњи напад две земље крајем фебруара гурнуо је светску економију у дубоку кризу.
Поморски саобраћај кроз стратешки важан Ормуски мореуз и даље је озбиљно ограничен.
Улаз у Црвено море и Суецки канал, мореуз Баб ел Мандеб, угрожавају јеменски побуњеници Хути.
И ту би ситуација могла додатно да ескалира у случају новог израелског и америчког напада на Иран.
Израел је у великој мери међународно изолован, између осталог због начина на који води рат у Појасу Газе.
Без нове владе која би се више окренула међународној сарадњи тешко је очекивати значајнију промену таквог стања.
Остаје отворено питање да ли ће немачка савезна влада променити свој став према Израелу, којем и даље испоручује оружје и војну опрему.
Херцог је позвао страначке лидере да учине све како би избегли нове изборе, док су и Нетањаху и Ајзенкот најавили да ће управо они формирати следећу владу.
Избори су одржани четири године након завршетка трогодишњег периода у којем је Израел више пута излазио на биралишта, а прва четири изборна циклуса нису донела стабилну владу.
Још 100 реченица које преноси само по један медиј
- Функција, ББЦ, Тел Авив
Израел је у политичкој пат-позицији.
После избора одржаних 27. октобра, ни коалиција актуелног премијера Бењамина Нетањахуа, нити блок његовог кључног ривала Гадија Ајзенкота нису успели да осигурају већину.
Нетањахуов блок, предвођен његовом странком Ликуд, освојио је 53 мандата од укупно 120 у Кнесету (израелском парламенту), док је опозициона коалиција „Блок за промене", предвођена бившим војним командантом Ајзенкотом, добацио до 48 посланичких места.
За формирање владе, некаи од две водеће коалиције мораће да прекрши обећања из предизборне кампање.
А то обећање је да нема сарадње са странкама израелских Арапа које су освојиле рекордних 19 места у парламенту.
Председник Израела Исак Херцог сада ће одржати консултације са свим политичким странкама и позвати лидера за кога верује да има најбоље шансе за успех да формира владу, што би могло да потраје недељама.
Највероватнији исход у блиској будућности могао би да буде - нови избори.
Ово је пет могућих сценарија.
1) Влада националног јединства предвођена Нетањахуом
Да ли би Нетањаху могао да убеди Ајзенкота да му се придружи у влади националног јединства?
Ајзенкот би морао да одустане од кључне програмске платформе да би то урадио.
Представио је себе као једину алтернативу Нетањахуу и изградио кампању на његовом свргавању са власти.
У изборној ноћи, изашао је на бину у предизборном штабу и позвао Нетањахуа да „данас објави одлазак у пензију из политичког живота“.
Окупљенима је поручио да је Израелцима доста Нетањахуове „културе лажи“, „дељења и подстрекавања“.
Али то је било пре него што је једна од главних изборних анкета која је испрва пројектовала вођство Ајензкотовог блока, била исправљена, те га је Нетањаху претекао.
Он би могао да покуша да убеди Азјенкотову странку Јашар да се придружи Ликуду у влади националног јединства, одбацивши крајње десничарске и ултраортодоксне странке са којима је тренутно у коалицији.
Али, Нетањаху се у штабу Ликуда захвалио „оданим партнерима“ и позвао на „јаку десничарску владу“.
Ове опаске су неки протумачили као намеру да очува савез са њима.
Једна ствар која би могла да доведе до владе националног јединства је обновљени сукоб са Ираном, што би могло да изврши озбиљан притисак на лидере странака да превазиђу политичке разлике и сарађују.
У данима пред изборе, израелски и амерички медији су извештавали да је Нетањаху тражио нове ваздушне ударе на земљу и вршио притисак на америчког председника Доналда Трампа, да одобри америчко учешће.
Ово ће Нетањахуови критичари несумњиво представити као покушај да спаси властиту политичку кожу уласком у још један регионални сукоб.
Погледајте поруке из изборних штабова израелских странака
2) Коалиција са арапским странкама на челу за Ајзенкотом
Била би то сеизмичка промена у израелској политици.
Само једна независна арапска странка је икада формално била део владајуће коалиције, 2021, и није дуго потрајала.
Ајзенкот и свака друга јеврејска странка у његовом блоку сем једне већ су искључиле могућност уласка у владу са њима.
Али, у овом тренутку, то је једини пут опозиције до већине.
Две листе арапских странака биле су главна тема изборне ноћи.
Оне су надмашиле очекивања, освојивши рекордних 19 посланичких места, захваљујући до сада незабележеном одзиву Арапа, који чини око петине укупног становништва Израела и често описују себе као палестинске грађане Израела.
Годинама су многи бојкотовали израелске изборе, говорећи да би гласање могло да легитимизује систем за који тврде да се опходи према њима као грађанима другог реда.
Али њихова излазност била је инспирисана жељом да свргну најдесничарскију владајућу коалицију у израелској историји.
Уједињена арапска листа, која би требало да има осам мандата, рекла је да би се придружила опозиционој влади, док Заједничка листа, која ће имати 11 мандата у Кнесету, каже да би је подржала споља, односно да не би улазила у владу већ је подржавала мањински.
Међутим, једини јеврејски лидер који заговара овај сценарио у овом тренутку је демократа Јаир Голан.
Коалиција као што је ова била би веома крхка, нарочито по питањима као што су Појас Газе и окупирана Западна обала, две палестинске енклаве.
Чињеница да постоји тако уједињени фронт јеврејских странака против арапског учешћа указује на дубоке поделе у израелском друштву.
3) Већинска влада предвођена Нетањахуом, са десничарима из опозиције
Да ли би Нетањаху могао да убеди десничарске странке из Ајзенкотовог блока да се одвоје и придруже његовој коалицији?
Два највероватнија кандидата за ово су Нафтали Бенет, заједнички лидер политичког савеза Бејахад и Авигдор Либерман, на челу странке Јизраел Беитеину (Уједињени Израел).
Обојица су десничари, тврди су по питању безбедности и имају неке заједничке ставове са Нетањахуом.
Али су обојица водили кампању са поруком да желе да га склоне са власти и да би продужили служење војске ултраортдоксним Јеврејима.
То их је довело у директни сукоб са две ултраортодоксне партије које су већ у Нетањахуовој влади.
И зато је тешко замислити да се оне удруже.
Неки су сугерисали да би Бенетова и Либерманова странка могле да замене ултраортодоксне странке, али изборна математика сугерише да та група неће имати довољно посланичких мандата за већину.
Погледајте како је изгледао досадашњи сазив израелског парламента
Ако не буде остварен ниједан од поменутих сценарија, једини преостали је - нови избори.
Многи би то доживели као прећутну победу за Нетањахуа, који би остао премијер у техничком мандату све док не буду одржани нови избори.
Могао би да верује и да има веће шансе да их добије.
Неки аналитичари мисле да се висока излазност арапског становништва неће поновити, нарочито ако њихова рекордна заступљеност у парламенту не доведе до било какве промене.
Могла би да мобилише још десничарских гласача на новим изборима.
Нетањаху би могао да се ослони и на то да процењених 70.000 Израелаца који су дошли кући из иностранства да гласају.
Верује се да су били против њега и да неће поново доћи да гласају.
Уз то, неколико десничарских странака које нису успеле да пређу изборни цензус од 3,25 одсто могу да одвуку гласове опозицији.
Може да се деси се ни не кандидују на поновљеним изборима, те би више гласова отишло Ликуду и његовим савезницима.
Између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет избора на којима су Нетањаху и његови ривали изнова имали проблема да сарађују.
Трамп формира владу у Израелу?!
Доживео шок када је видео прве резултате избора
Шок на изборима, арапске партије држе судбину Израела у рукама
Напето на изборима у Израелу: Кандидат опозиције нападнут ножем
Испливала тајна преписка: Нетањаху слао милијарде у Газу и јачао Хамас
Кључни дани за Блиски исток: Могућа су три сценарија
Ко је Гади Ајзенкот, Нетањахуов главни ривал
Избори у Израелу постају полигон за рат какав свет није видео
Неуништиви Биби или крај једне ере?
Бори се за останак у фотељи док пљуште оптужбе са свих страна
Још није познато ко ће убудуће водити владу.
Иако десничарско-верски блок актуелног премијера Бењамина Нетањахуа има предност у односу на опозициони блок бившег војног команданта Гадија Ајзенкота, ниједан нема већину у парламенту.
Зато ће формирање владе вероватно бити изузетно тешко.
Портпарол немачког министра спољних послова Јохана Вадефула (ЦДУ), Мартин Гизе, избегао је било какву оцену у среду на савезној конференцији за новинаре у Берлину.
Истовремено је нагласио да Немачка преко амбасадора Александера Графа Ламбсдорфа одржава контакте са свим релевантним политичарима у Израелу: „Јеврејска држава и Немачка су због наше историје нераскидиво повезане и учинићемо све да добро сарађујемо са сваком будућом владом.“
Алабали Радован: Зима у Гази биће тешка
Једна од главних брига немачке владе јесте снабдевање становништва Појаса Газе.
Да ли би дуготрајни коалициони преговори могли да успоре неопходан напредак?
Министарка развоја Рим Алабали Радован (СПД), која борави у посети Либану, упозорила је у разговору за Политико: „Зима долази и биће тешка.“
Зато хуманитарним организацијама мора да се омогући да пружају више помоћи у Гази – а на то не може да се чека до завршетка коалиционих преговора.
У разговору за ДW и телевизију РТЛ додала је, говорећи о палестинским подручјима: „Радикално насиље јеврејских досељеника мора бити заустављено.
Нетањахуова влада и даље обавља функцију у техничком мандату и зато и даље важи да се таква ситуација мора окончати.“
Све већа дистанца према Нетањахуовој влади
Односи Немачке и Израела сматрају се веома блиским, између осталог и због историјске одговорности Немачке за убиство милиона европских Јевреја током нацистичког периода.
Међутим, немачка влада се у последње време све више дистанцирала од Нетањахуове политике, барем у јавним изјавама.
Недавно је министар спољних послова Јохан Вадефул, након велике израелске војне операције у близини Хеброна, изјавио: „Израел је према међународном праву потпуно јасно обавезан да поштује и штити права Палестинаца и Палестинки.“
Током те акције око 3.000 Палестинаца протерано је из својих домова.
Претходно су Палестинци убили двојицу израелских војника.
У Берлину се већ дуже нагађа о томе да ли би немачка политика према Израелу могла да се промени након избора.
Засад је јасно: за разлику од бројних других држава, укључујући и европске, Немачка тренутно не жели да призна палестинску државу.
Истовремено се Немачка нада да у будућој влади више неће бити верски оријентисаних, делом крајње десничарских политичара, попут актуелног министра финансија Бецалела Смотрича.
ЦДУ се нада влади политичког центра
Стручњак за спољну политику конзервативног ЦДУ у Бундестагу Јирген Харт рекао је за ДW:
„Мислим да би за Израел било најбоље пронаћи владу која је ближа политичком центру.
Наравно, то је нешто што морају да ураде грађани, а пре свега изабрани политичари.
Али охрабрујуће је што је толико људи учествовало на изборима.
Израел је жива демократија.
Једина у региону, што увек треба да наглашавамо.“
Странке које предводе израелски грађани арапског порекла оствариле су велики пораст броја гласова на изборима.
Оне се углавном убрајају у садашњи опозициони блок.
Потпредседник Бундестага и политичар Зелених Омид Нурипур рекао је за ДW: „Велика кампања Нетањахуовог блока, првенствено усмерена против израелских Арапа, снажно је мобилисала бираче.“
Управо због оштрих критика премијера многи грађани арапског порекла изашли су на изборе у тако великом броју.
То је, према Нурипуру, добра вест за демократију у Израелу.
Јирген Харт може да замисли и мањинску владу на челу с Ајзенкотом, коју би подржавале странке израелских грађана арапског порекла.
Међутим, услов је, како истиче политичар ЦДУ, да те групације одбаце сваки облик терора против Израела.
