Sve vesti
Foto iz članka: InsajderKonačni rezultati izbora u Izraelu: Netanjahuov blok osvojio 53 mandata, Ajzenkotov 48
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 6 medija.
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je 53 mesta u Knesetu, blok predvođen Gadijem Ajzenkotom 48, dok su arapske stranke dobile 19 mandata, prema konačnim rezultatima parlamentarnih izbora koje je jutros objavila Centralna izborna komisija (CIK). Konačna izlaznost iznosila je 77,9 odsto, odnosno glasalo je 5.716.665 birača, što je najviši procenat u poslednjih nekoliko decenija, preneo je Tajms of Izrael.
Rezervističko-ekonomska stranka Joaza Hendela osvojila je 2,63 odsto glasova, a Narod Izraela Ofera Vintera 1,7 odsto, čime su ostale ispod izbornog cenzusa od 3,25 odsto. Stranka Haredi dobila je 0,2 odsto glasova.
Stranke koje čine sadašnju vladu imale su 68 mesta u odlazećem sazivu Kneseta, što ukazuje na značajan pad podrške. Zajednička lista i Ram osvojili su ukupno 19 mandata, gotovo dvostruko više od dosadašnjih 10. Međutim, stranke bloka protiv Netanjahua, osim Demokrata, isključile su saradnju sa Ramom ili Zajedničkom listom, što otežava formiranje većine.
CIK je saopštio da su tvrdnje o široko rasprostranjenoj izbornoj prevari neosnovane, nakon izveštaja o mogućoj katarskoj kampanji uticaja na glasanje. Nijedan blok nema potrebnu većinu od 61 mandata.
Ceo uporedni tekst8 rečenica u više medija, 173 samo u jednom
Tekst iz 7 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 5 se razlikuju.
Još 35 rečenica, samo Deutsche Welle
Parlamentarni izbori u Izraelu nisu doneli jasnog pobednika.
Bivši načelnik Generalštaba Gadi Ajzenkot i saveznici izašli su na izbore s ciljem da smene Benjamina Netanjahua i njegovu vladu, koju delom čine krajnje desničarske i ultrareligijske stranke.
Međutim, daleko su od osvajanja većine sa 48 mandata u parlamentu koji broji 120 stolica.
Prema sadašnjim procenama, ne bi im bila dovoljna čak ni koalicija s jednom od arapskih stranaka, što su pojedini već unapred isključili.
Dva arapska bloka imaju ukupno 19 mandata.
Netanjahuov blok je došao do 53 mandata – pad u odnosu na 68 koliko su do sada imali.
Izraelski izborni zakon propisuje korake koji se moraju preduzeti kako bi bila formirana nova vlada.
Nakon objavljivanja konačnih zvaničnih rezultata, najkasnije 4. novembra, predsednik države Isak Hercog započinje konsultacije sa svim strankama koje će imati poslanike u novom sazivu Kneseta, izraelskog parlamenta.
Nakon toga bi mandat za formiranje vlade mogao da poveri osobi za koju proceni da je sposobna da obezbedi većinu.
Mandat će najverovatnije dobiti Netanjahu
Verovatno će mandat najpre dobiti Benjamin Netanjahu, jer njegova stranka Likud ima pojedinačno najveći poslanički klub u Knesetu.
Netanjahu bi tada imao šest nedelja da pronađe koalicione partnere.
Ako taj pokušaj ne uspe, predsednik Hercog mogao bi da poveri formiranje vlade nekom drugom.
Ta osoba imala bi na raspolaganju četiri nedelje.
Na zahtev Kneseta, mandat bi mogao da bude poveren i trećoj osobi.
Najkasnije početkom marta predsednik države morao bi da raspusti parlament i raspiše nove izbore, koji bi morali da budu održani u roku od 90 dana.
U svakom slučaju, Benjamin Netanjahu i njegova vlada ostaju na dužnosti u tehničkom mandatu.
Takvo stanje moglo bi da potraje duboko u 2027. godinu, a ako ni nakon novih izbora ne bude većine, moglo bi da se nastavi i dalje.
Budući da Netanjahuov vladajući blok više nema parlamentarnu većinu, moguće je nekoliko scenarija.
Netanjahu bi mogao da pokuša da pridobije jednu ili više stranaka iz Ajzenkotovog bloka i formira „vladu nacionalnog jedinstva“.
Međutim, i to bi moglo da bude teško jer su te stranke isključile koaliciju s krajnje desničarskim i ultraortodoksnim strankama.
Ipak, prema najverovatnijem scenariju, Netanjahu će ostati na vlasti i narednih meseci.
Kao lider najvećeg poslaničkog kluba u parlamentu, on će i dalje imati glavnu reč.
Teoretski je moguća i manjinska vlada na čijem bi čelu bili Ajzenkot ili Netanjahu.
Međutim, za njen opstanak bila bi potrebna podrška jedne ili više stranaka.
Ne očekuje se napredak u Pojasu Gaze
U narednim mesecima ne treba očekivati napredak u Pojasu Gaze.
Međunarodne organizacije upozoravaju na i dalje izuzetno teške uslove života, koji bi tokom zime mogli dodatno da se pogoršaju.
Međutim, sve dok postoji mogućnost novih izbora u Izraelu, teško je očekivati izraelske ustupke, bilo kada je reč o povlačenju vojske ili poboljšanju snabdevanja stanovništva.
Za sada se ne može ozbiljno govoriti ni o obnovi.
Dakle, u Pojasu Gaze neće biti pomaka – naprotiv.
Izraelski vojnici verovatno će nastaviti da drže pod okupacijom veliki deo teritorije, dok će militantna islamistička teroristička organizacija Hamas i dalje zadržati određeni stepen kontrole nad pojedinim delovima Pojasa Gaze.
Nastaviće se i gotovo svakodnevni izraelski napadi, uglavnom takozvana ciljana ubistva, u kojima često stradaju i civili.
Nasilje doseljenika na Zapadnoj obali
Situaciju na Zapadnoj obali poslednjih meseci obeležilo je nasilje jevrejskih doseljenika.
Konačni rezultati izbora u Izraelu: Netanjahuov blok osvojio 53 mandata, Ajzenkotov 48
Još 4 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Izbori su obeleženi izuzetno visokom izlaznošću od 77,9 odsto, što predstavlja najviši odziv u poslednjim decenijama
Nijedan blok nije obezbedio potrebnu većinu, a formiranje nove vlade dodatno komplikuju izostanak saradnje među partijama, što produžava pregovore
© Tanjug / AP/ Ohad ZwigenbergIzbori u Izraelu
© Tanjug / AP/ Ohad Zwigenberg
Blok izraelskog premijera Benjamina Netanjahua osvojio je 53 mesta u Knesetu, blok predvođen Gadijem Ajzenkotom 48, dok su arapske stranke dobile 19 mandata, prema konačnim rezultatima parlamentarnih izbora koje je jutros objavila Centralna izborna komisija (CIK).
Konačna izlaznost iznosila je 77,9 odsto, odnosno glasalo je 5.716.665 birača, što je najviši procenat u poslednjih nekoliko decenija, preneo je Tajms of Izrael.
Posle parlamentarnih izbora u Izraelu nemački političari i dalje se uzdržavaju od procena.
Likud je osvojio 27 mesta, Jašar 21, Bijahad 12, Zajednička lista 11, Demokrate osam, Ram osam, Jisrael Bejtenu sedam, Ujedinjeni Tora judaizam sedam, Ocma Jehudit sedam, Šas šest i Religiozni cionizam šest mandata.
Stranke su osvojile sledeći broj mesta:
Rezervističko-ekonomska stranka Joaza Hendela osvojila je 2,63 odsto glasova, a Narod Izraela Ofera Vintera 1,7 odsto, čime su ostale ispod izbornog cenzusa od 3,25 odsto.
Može li Izrael da razreši izbornu pat-poziciju ili sledi novo glasanje
Stranka Haredi dobila je 0,2 odsto glasova.
Stranke koje čine sadašnju vladu imale su 68 mesta u odlazećem sazivu Kneseta, što ukazuje na značajan pad podrške.
Neočekivani uspeh dve stranke
Zajednička lista i Ram osvojili su ukupno 19 mandata, gotovo dvostruko više od dosadašnjih 10. Međutim, stranke bloka protiv Netanjahua, osim Demokrata, isključile su saradnju sa Ramom ili Zajedničkom listom, što otežava formiranje većine.
CIK je saopštio da su tvrdnje o široko rasprostranjenoj izbornoj prevari neosnovane, nakon izveštaja o mogućoj katarskoj kampanji uticaja na glasanje.
Vršilac dužnosti direktora CIK-a Din Livne rekao je da istraga neće uticati na konačne rezultate, koji će biti dostavljeni predsedniku Isaku Hercogu, niti se odnosi na bilo koji određeni deo stanovništva.
Zvanični rezultati trebalo bi da budu predstavljeni Hercogu u sredu, nakon završetka provera mogućih grešaka i žalbi.
Predsednik će potom razgovarati sa liderima stranaka, koji će mu saopštiti koga preporučuju za mandatara.
Kneset bi trebalo da položi zakletvu 10. novembra, dok se očekuje da će pregovori o formiranju vlade biti teški i da bi mogli da traju duže od dva meseca.
Nijedan blok nema potrebnu većinu od 61 mandata.
Još 30 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Prema preliminarnim rezultatima nakon prebrojavanja više od 85 odsto glasova, blok premijera Benjamina Netanjahua osvojio je 53 mesta u parlamentu, dok blok opozicije predvođen Gadijem Ajzenkotom ima 48 mandata.
Arapske stranke osvojile su ukupno 19 mesta, objavio je Tajms of Izrael.
Za većinu u Knesetu, koji ima 120 poslaničkih mesta, potrebno je najmanje 61 mesto.
Konačni rezultati još se čekaju, uključujući glasove koji se broje naknadno.
Netanjahuova stranka Likud ostala je pojedinačno najjača politička grupacija, ali je njegov desničarski blok znatno oslabio u odnosu na odlazeću koaliciju, koja je imala 68 mandata.
Ajzenkot bi mogao da pokuša da formira vladu uz podršku arapskih stranaka, ali takav dogovor otežavaju ideološke razlike i protivljenje dela jevrejskih opozicionih partija saradnji s njima.
Ajzenkot je, međutim, ostavio mogućnost dogovora pod određenim uslovima, uključujući jasno određenje prema Hamasu.
Netanjahu je odbacio mogućnost formiranja vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka i poručio da želi snažnu desničarsku nacionalnu vladu.
Da bi obezbedio većinu, morao bi da pridobije manje stranke ili poslanike izvan svog dosadašnjeg bloka.
Predsednik Izraela Isak Hercog treba da poveri mandat za sastavljanje vlade kandidatu za kojeg proceni da ima najveće izglede da obezbedi parlamentarnu većinu.
Ukoliko pregovori ne uspeju, zemlja bi mogla da se suoči s novim izborima, potencijalno početkom 2027. godine.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Netanjahuova vlada poslednjih godina tamo je masovno širila naselja, suprotno međunarodnom pravu, legalizovala dodatna naselja prema izraelskim zakonima, oduzimala velike površine zemljišta i proterala hiljade Palestinaca i Palestinki.
Izraelske bezbednosne snage često posmatraju napade doseljenika ne intervenišući ili i same učestvuju u nasilju.
I to bi moglo da se nastavi jer nema nove vlade koja bi mogla da tome stane na put.
Moguće je i da se nasilje prelije na palestinsku stranu, kao nedavno kada su dvojica Palestinaca napala kontrolni punkt izraelske vojske na periferiji Hebrona.
U tom napadu poginula su dva izraelska vojnika.
Bez smirivanja situacije u Libanu, Siriji i Iranu
Izraelska vojska i dalje drži pod okupacijom delove južnog Libana i Sirije.
Ni tamo se, bez nove izraelske vlade, ne očekuju pomaci.
U međuvremenu se spekuliše o novom izraelskom i američkom napadu na Iran.
Netanjahu je pre izbora najavio da želi, zajedno s Donaldom Trampom, da „dovrši posao“.
Poslednji napad dve zemlje krajem februara gurnuo je svetsku ekonomiju u duboku krizu.
Pomorski saobraćaj kroz strateški važan Ormuski moreuz i dalje je ozbiljno ograničen.
Ulaz u Crveno more i Suecki kanal, moreuz Bab el Mandeb, ugrožavaju jemenski pobunjenici Huti.
I tu bi situacija mogla dodatno da eskalira u slučaju novog izraelskog i američkog napada na Iran.
Izrael je u velikoj meri međunarodno izolovan, između ostalog zbog načina na koji vodi rat u Pojasu Gaze.
Bez nove vlade koja bi se više okrenula međunarodnoj saradnji teško je očekivati značajniju promenu takvog stanja.
Ostaje otvoreno pitanje da li će nemačka savezna vlada promeniti svoj stav prema Izraelu, kojem i dalje isporučuje oružje i vojnu opremu.
Hercog je pozvao stranačke lidere da učine sve kako bi izbegli nove izbore, dok su i Netanjahu i Ajzenkot najavili da će upravo oni formirati sledeću vladu.
Izbori su održani četiri godine nakon završetka trogodišnjeg perioda u kojem je Izrael više puta izlazio na birališta, a prva četiri izborna ciklusa nisu donela stabilnu vladu.
Još 100 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Funkcija, BBC, Tel Aviv
Izrael je u političkoj pat-poziciji.
Posle izbora održanih 27. oktobra, ni koalicija aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua, niti blok njegovog ključnog rivala Gadija Ajzenkota nisu uspeli da osiguraju većinu.
Netanjahuov blok, predvođen njegovom strankom Likud, osvojio je 53 mandata od ukupno 120 u Knesetu (izraelskom parlamentu), dok je opoziciona koalicija „Blok za promene", predvođena bivšim vojnim komandantom Ajzenkotom, dobacio do 48 poslaničkih mesta.
Za formiranje vlade, nekai od dve vodeće koalicije moraće da prekrši obećanja iz predizborne kampanje.
A to obećanje je da nema saradnje sa strankama izraelskih Arapa koje su osvojile rekordnih 19 mesta u parlamentu.
Predsednik Izraela Isak Hercog sada će održati konsultacije sa svim političkim strankama i pozvati lidera za koga veruje da ima najbolje šanse za uspeh da formira vladu, što bi moglo da potraje nedeljama.
Najverovatniji ishod u bliskoj budućnosti mogao bi da bude - novi izbori.
Ovo je pet mogućih scenarija.
1) Vlada nacionalnog jedinstva predvođena Netanjahuom
Da li bi Netanjahu mogao da ubedi Ajzenkota da mu se pridruži u vladi nacionalnog jedinstva?
Ajzenkot bi morao da odustane od ključne programske platforme da bi to uradio.
Predstavio je sebe kao jedinu alternativu Netanjahuu i izgradio kampanju na njegovom svrgavanju sa vlasti.
U izbornoj noći, izašao je na binu u predizbornom štabu i pozvao Netanjahua da „danas objavi odlazak u penziju iz političkog života“.
Okupljenima je poručio da je Izraelcima dosta Netanjahuove „kulture laži“, „deljenja i podstrekavanja“.
Ali to je bilo pre nego što je jedna od glavnih izbornih anketa koja je isprva projektovala vođstvo Ajenzkotovog bloka, bila ispravljena, te ga je Netanjahu pretekao.
On bi mogao da pokuša da ubedi Azjenkotovu stranku Jašar da se pridruži Likudu u vladi nacionalnog jedinstva, odbacivši krajnje desničarske i ultraortodoksne stranke sa kojima je trenutno u koaliciji.
Ali, Netanjahu se u štabu Likuda zahvalio „odanim partnerima“ i pozvao na „jaku desničarsku vladu“.
Ove opaske su neki protumačili kao nameru da očuva savez sa njima.
Jedna stvar koja bi mogla da dovede do vlade nacionalnog jedinstva je obnovljeni sukob sa Iranom, što bi moglo da izvrši ozbiljan pritisak na lidere stranaka da prevaziđu političke razlike i sarađuju.
U danima pred izbore, izraelski i američki mediji su izveštavali da je Netanjahu tražio nove vazdušne udare na zemlju i vršio pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa, da odobri američko učešće.
Ovo će Netanjahuovi kritičari nesumnjivo predstaviti kao pokušaj da spasi vlastitu političku kožu ulaskom u još jedan regionalni sukob.
Pogledajte poruke iz izbornih štabova izraelskih stranaka
2) Koalicija sa arapskim strankama na čelu za Ajzenkotom
Bila bi to seizmička promena u izraelskoj politici.
Samo jedna nezavisna arapska stranka je ikada formalno bila deo vladajuće koalicije, 2021, i nije dugo potrajala.
Ajzenkot i svaka druga jevrejska stranka u njegovom bloku sem jedne već su isključile mogućnost ulaska u vladu sa njima.
Ali, u ovom trenutku, to je jedini put opozicije do većine.
Dve liste arapskih stranaka bile su glavna tema izborne noći.
One su nadmašile očekivanja, osvojivši rekordnih 19 poslaničkih mesta, zahvaljujući do sada nezabeleženom odzivu Arapa, koji čini oko petine ukupnog stanovništva Izraela i često opisuju sebe kao palestinske građane Izraela.
Godinama su mnogi bojkotovali izraelske izbore, govoreći da bi glasanje moglo da legitimizuje sistem za koji tvrde da se ophodi prema njima kao građanima drugog reda.
Ali njihova izlaznost bila je inspirisana željom da svrgnu najdesničarskiju vladajuću koaliciju u izraelskoj istoriji.
Ujedinjena arapska lista, koja bi trebalo da ima osam mandata, rekla je da bi se pridružila opozicionoj vladi, dok Zajednička lista, koja će imati 11 mandata u Knesetu, kaže da bi je podržala spolja, odnosno da ne bi ulazila u vladu već je podržavala manjinski.
Međutim, jedini jevrejski lider koji zagovara ovaj scenario u ovom trenutku je demokrata Jair Golan.
Koalicija kao što je ova bila bi veoma krhka, naročito po pitanjima kao što su Pojas Gaze i okupirana Zapadna obala, dve palestinske enklave.
Činjenica da postoji tako ujedinjeni front jevrejskih stranaka protiv arapskog učešća ukazuje na duboke podele u izraelskom društvu.
3) Većinska vlada predvođena Netanjahuom, sa desničarima iz opozicije
Da li bi Netanjahu mogao da ubedi desničarske stranke iz Ajzenkotovog bloka da se odvoje i pridruže njegovoj koaliciji?
Dva najverovatnija kandidata za ovo su Naftali Benet, zajednički lider političkog saveza Bejahad i Avigdor Liberman, na čelu stranke Jizrael Beiteinu (Ujedinjeni Izrael).
Obojica su desničari, tvrdi su po pitanju bezbednosti i imaju neke zajedničke stavove sa Netanjahuom.
Ali su obojica vodili kampanju sa porukom da žele da ga sklone sa vlasti i da bi produžili služenje vojske ultraortdoksnim Jevrejima.
To ih je dovelo u direktni sukob sa dve ultraortodoksne partije koje su već u Netanjahuovoj vladi.
I zato je teško zamisliti da se one udruže.
Neki su sugerisali da bi Benetova i Libermanova stranka mogle da zamene ultraortodoksne stranke, ali izborna matematika sugeriše da ta grupa neće imati dovoljno poslaničkih mandata za većinu.
Pogledajte kako je izgledao dosadašnji saziv izraelskog parlamenta
Ako ne bude ostvaren nijedan od pomenutih scenarija, jedini preostali je - novi izbori.
Mnogi bi to doživeli kao prećutnu pobedu za Netanjahua, koji bi ostao premijer u tehničkom mandatu sve dok ne budu održani novi izbori.
Mogao bi da veruje i da ima veće šanse da ih dobije.
Neki analitičari misle da se visoka izlaznost arapskog stanovništva neće ponoviti, naročito ako njihova rekordna zastupljenost u parlamentu ne dovede do bilo kakve promene.
Mogla bi da mobiliše još desničarskih glasača na novim izborima.
Netanjahu bi mogao da se osloni i na to da procenjenih 70.000 Izraelaca koji su došli kući iz inostranstva da glasaju.
Veruje se da su bili protiv njega i da neće ponovo doći da glasaju.
Uz to, nekoliko desničarskih stranaka koje nisu uspele da pređu izborni cenzus od 3,25 odsto mogu da odvuku glasove opoziciji.
Može da se desi se ni ne kandiduju na ponovljenim izborima, te bi više glasova otišlo Likudu i njegovim saveznicima.
Između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet izbora na kojima su Netanjahu i njegovi rivali iznova imali problema da sarađuju.
Tramp formira vladu u Izraelu?!
Doživeo šok kada je video prve rezultate izbora
Šok na izborima, arapske partije drže sudbinu Izraela u rukama
Napeto na izborima u Izraelu: Kandidat opozicije napadnut nožem
Isplivala tajna prepiska: Netanjahu slao milijarde u Gazu i jačao Hamas
Ključni dani za Bliski istok: Moguća su tri scenarija
Ko je Gadi Ajzenkot, Netanjahuov glavni rival
Izbori u Izraelu postaju poligon za rat kakav svet nije video
Neuništivi Bibi ili kraj jedne ere?
Bori se za ostanak u fotelji dok pljušte optužbe sa svih strana
Još nije poznato ko će ubuduće voditi vladu.
Iako desničarsko-verski blok aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua ima prednost u odnosu na opozicioni blok bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota, nijedan nema većinu u parlamentu.
Zato će formiranje vlade verovatno biti izuzetno teško.
Portparol nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula (CDU), Martin Gize, izbegao je bilo kakvu ocenu u sredu na saveznoj konferenciji za novinare u Berlinu.
Istovremeno je naglasio da Nemačka preko ambasadora Aleksandera Grafa Lambsdorfa održava kontakte sa svim relevantnim političarima u Izraelu: „Jevrejska država i Nemačka su zbog naše istorije neraskidivo povezane i učinićemo sve da dobro sarađujemo sa svakom budućom vladom.“
Alabali Radovan: Zima u Gazi biće teška
Jedna od glavnih briga nemačke vlade jeste snabdevanje stanovništva Pojasa Gaze.
Da li bi dugotrajni koalicioni pregovori mogli da uspore neophodan napredak?
Ministarka razvoja Rim Alabali Radovan (SPD), koja boravi u poseti Libanu, upozorila je u razgovoru za Politiko: „Zima dolazi i biće teška.“
Zato humanitarnim organizacijama mora da se omogući da pružaju više pomoći u Gazi – a na to ne može da se čeka do završetka koalicionih pregovora.
U razgovoru za DW i televiziju RTL dodala je, govoreći o palestinskim područjima: „Radikalno nasilje jevrejskih doseljenika mora biti zaustavljeno.
Netanjahuova vlada i dalje obavlja funkciju u tehničkom mandatu i zato i dalje važi da se takva situacija mora okončati.“
Sve veća distanca prema Netanjahuovoj vladi
Odnosi Nemačke i Izraela smatraju se veoma bliskim, između ostalog i zbog istorijske odgovornosti Nemačke za ubistvo miliona evropskih Jevreja tokom nacističkog perioda.
Međutim, nemačka vlada se u poslednje vreme sve više distancirala od Netanjahuove politike, barem u javnim izjavama.
Nedavno je ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, nakon velike izraelske vojne operacije u blizini Hebrona, izjavio: „Izrael je prema međunarodnom pravu potpuno jasno obavezan da poštuje i štiti prava Palestinaca i Palestinki.“
Tokom te akcije oko 3.000 Palestinaca proterano je iz svojih domova.
Prethodno su Palestinci ubili dvojicu izraelskih vojnika.
U Berlinu se već duže nagađa o tome da li bi nemačka politika prema Izraelu mogla da se promeni nakon izbora.
Zasad je jasno: za razliku od brojnih drugih država, uključujući i evropske, Nemačka trenutno ne želi da prizna palestinsku državu.
Istovremeno se Nemačka nada da u budućoj vladi više neće biti verski orijentisanih, delom krajnje desničarskih političara, poput aktuelnog ministra finansija Becalela Smotriča.
CDU se nada vladi političkog centra
Stručnjak za spoljnu politiku konzervativnog CDU u Bundestagu Jirgen Hart rekao je za DW:
„Mislim da bi za Izrael bilo najbolje pronaći vladu koja je bliža političkom centru.
Naravno, to je nešto što moraju da urade građani, a pre svega izabrani političari.
Ali ohrabrujuće je što je toliko ljudi učestvovalo na izborima.
Izrael je živa demokratija.
Jedina u regionu, što uvek treba da naglašavamo.“
Stranke koje predvode izraelski građani arapskog porekla ostvarile su veliki porast broja glasova na izborima.
One se uglavnom ubrajaju u sadašnji opozicioni blok.
Potpredsednik Bundestaga i političar Zelenih Omid Nuripur rekao je za DW: „Velika kampanja Netanjahuovog bloka, prvenstveno usmerena protiv izraelskih Arapa, snažno je mobilisala birače.“
Upravo zbog oštrih kritika premijera mnogi građani arapskog porekla izašli su na izbore u tako velikom broju.
To je, prema Nuripuru, dobra vest za demokratiju u Izraelu.
Jirgen Hart može da zamisli i manjinsku vladu na čelu s Ajzenkotom, koju bi podržavale stranke izraelskih građana arapskog porekla.
Međutim, uslov je, kako ističe političar CDU, da te grupacije odbace svaki oblik terora protiv Izraela.
