Стаменковић: Комисија Врховног тужилаштва преузела је предмете о поступању Кричка према студентима (ВИДЕО)
Када се у три дана догоди да буде ухапшен шеф Управе криминалистичке полиције, да сазнамо да је БИА прислушкивала тужиоце јавног тужилаштва за организовани криминал, да једној од банака преко ноћи буде одузета дозвола за рад, онда се чини да су институције заиста откриле да могу слободно и без притисака да раде свој посао, по правилима и по закону. Посебну важност у овом процесу има тужилаштво које је очигледно међу првима разумело промене у друштву. А како је радило пре промена и шта се догађа са појединим предметима, проверава Врховно јавно тужилаштво. Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац донела је обавезно упутство о формирању посебне комисије за контролу рада свих 87 тужилаштава у Србији. О овим темама за 3Д је говорио тужилац Врховног јавног тужилаштва и један од чланова ове комисије Бранко Стаменковић.
Бранко Стаменковић је, коментаришући хапшење начелника УКП-а Марка Кричка и начелника Службе за сузбијање криминала Бошка Секуловића рекао да је Више јавно тужилаштво у Београду предузело изузетно озбиљне радње у смислу да је повело поступак против наведених лица. Како је додао, то је нешто што је заиста било изненађење за сваког тужиоца у земљи, па и за њих у Врховном јавном тужилаштву.
“Оно што је узрок тог изненађења је нешто за шта смо путем медија обавештени да је већ као кривична пријава постојало у систему тог јавног тужилаштва, чини ми се, још од лета ове године, и да до реализације по том питању долази тек сада”, рекао је и додао да је то нешто што подиже професионалну обрву и да се поставља питање - зашто у овом моменту?
Каже да ће одговоре на то питање дати само поступање тужилаштва и оно што ће бити резултат. Упитан да ли постоји разлог који је спречавао ВЈТ Београд да поступи по кривичној пријави адвоката Веселина Милића раније, рекао је да то заиста не зна.
Контрола предмета о насиљу над студентима и ранији надзор тужилаштава
Хапшење Кричка је уследило након бројних контроверзи које се везују за његово име, а на питање да ли мисли да је нормално да тужилаштво истражи све то и да ли ће се комисија Врховног јавног тужилаштва која је недавно формирана бавити тиме, Стаменковић је рекао да, колико је разумео, предмет акције Вишег тужилаштва су догађаји везани за убиство на Сењаку.
“Међутим, сада могу да вам кажем да је комисија Врховног јавног тужилаштва је преузела неколико предмета из Првог основног јавног тужилаштва у Београду, где су управо неки од предмета које спомињете и који су од изузетног интереса за јавност. Дакле, оно што се десило испред Владе Републике Србије, подношење кривичне пријаве везано за физичко малтретирање, претње које су упућене тада, оштећенима, студентима. Предмет исто и код Правног факултета, где је дошло до насилног покушаја отимања телефона, приношењем главе, хватањем за косу и тако даље”, навео је Стаменковић.
Каже да се комисија већ бави тиме и да су предмети још у четвртак преузети од Првог основног јавног тужилаштва. Очекује да ће данас или сутра јавност сазнати о одлуци која је донета као последица надзора у тим предметима.
Упитан да ли је логично да тужилаштво поново отвори причу у случају Савамала, Стаменковић је рекао да, уколико протекне одређени број година који је законом предвиђен, онда ће по сили закона доћи до застаре.
Говорећи о обавезујућем упутству врховне јавне тужитељке по којем је формирана посебна комисија за контролу рада тужилаштава у Србији, навео је да је заблуда да је Врховно јавно тужилаштво тек сада кренуло у контролу рада јавних тужилаштава у земљи. Како је додао, они су обавештавали јавност, путем саопштења и информација на сајту, о претходним контролама које су постојале, додуше не на овакав начин.
Додао је да су тражени предмети на увид и да су анализирани, као и да су подношене дисциплинске пријаве против одређених тужилаца. Изнео је и информацију за коју је рекао да до сада можда није била позната јавности, а односи се на помоћ коју је Врховно јавно тужилаштво пружало у предмету пада надстрешнице у Новом Саду. Како је објаснио, новосадско Више и Апелационо јавно тужилаштво обратили су им се убрзо након трагедије, јер им је била потребна помоћ у том предмету.
„Најискуснији тужиоци Врховног јавног тужилаштва почели су да асистирају и да раде заједно са тужиоцима тих тужилаштава на анализи доказног материјала и на даљем току кривичног поступка. Тако да је Врховно тужилаштво још тада било укључено и у тај предмет“, рекао је Стаменковић.
Контрола тајног праћења комуникација
Упитан које предмете тренутно контролишу у Вишем јавном тужилаштву у Београду, рекао је да их не би појединачно наводио док контрола траје. Објаснио је да су обухваћени предмети из такозваног строго поверљивог уписника, у којима су одређиване посебне доказне радње тајног праћења комуникација.
„Оно што је предмет контроле јесте да ли су те наредбе засноване на законитом стању чињеница, то јест да ли је било довољно основа да се такве врсте наредби траже и да Виши суд у Београду такве наредбе и да. То је изузетно битно, због тога што смо путем медија сазнали за предмете у којима је наводно, за сада, дошло до неовлашћеног слушања комуникације, па чак и јавних тужилаца у Јавном тужилаштву за организовани криминал. И ми имамо индиције да су неки тужиоци Врховног јавног тужилаштва такође неовлашћено праћени и да су њихове комуникације такође неовлашћено праћене“, навео је.
На питање да ли би истрагама могла да буде обухваћена и БИА, која се оптужује за неовлашћено прислушкивање студената и активиста, Стаменковић је указао на ограничења надлежности Врховног јавног тужилаштва. Каже да су оне изузетно смањене, посебно уставним и законским променама из 2022. и 2023. године.
„Нама је практично искључена могућност првостепеног, то јест директног поступања пред судом уназад најмање четири до пет година. Ми не можемо да се појавимо пред основним судом у Београду, пред Вишим судом у Београду, и да водимо истрагу или да заступамо оптужење“, рекао је.
Објаснио је да исход контроле могу да буду дисциплинске пријаве, достављање предмета Тужилаштву за организовани криминал или обавезно упутство за поступање у конкретном предмету.
„Уколико тужиоци Врховног тужилаштва виде да има евентуално елемената кривичне одговорности, онда је неопходно да тај предмет буде достављен Јавном тужилаштву за организовани криминал. И тако ће и бити урађено, будите сигурни у то. И треће је доношење обавезног упутства за поступање у конкретном предмету, што је сада могуће, јер ми сада вршимо увид у конкретни предмет. Уколико буде постојао основ и тужиоци буду оценили да је неопходно да се изда упутство за поступање у конкретном предмету, то ће бити урађено од стране врховног тужиоца“, навео је.
Додао је да су упознати са пријавама које се односе на поступање ВЈТ у Београду и да је део њих обухваћен контролом. Помиње и пријаве засноване на извештајима невладиних организација о коришћењу програма за тајно праћење комуникација Пегасус и Предатор.
„Ти предмети, уколико постоје, а изгледа да постоје у Вишем јавном тужилаштву у Београду, на основу којих се може радити анализа шта је рађено у тим предметима или не, јесу предмет наше контроле и ми ћемо убрзо изаћи са једним извештајем. Врховно јавно тужилаштво ће обавестити јавност детаљно шта је све контролисано, који су наши закључци и који су кораци предузети“, рекао је Стаменковић.
Упитан да ли то подразумева и могућност персоналних промена у тужилаштвима, рекао је да Високи савет тужилаштва одлучује о питањима имунитета тужилаца, као и у последњем степену дисциплинског поступка за тежак дисциплински прекршај.
„Тежак дисциплински прекршај је основ за разрешење. Тако да, уколико јавни тужилац изврши тежак дисциплински прекршај, он може бити разрешен јавнотужилачке функције“, навео је.
Додао је, међутим, да се поставља питање легитимитета дела чланова садашњег састава Високог савета тужилаштва, а тиме и даљег одлучивања тог тела.
Капацитети тужилаштва и опструкције полиције
Говорећи о јачању капацитета Тужилаштва за организовани криминал, рекао је да би главни тужилац Младен Ненадић требало да се обрати Високом савету тужилаштва и наведе колико му је још тужилаца потребно. Савет би затим требало да затражи мишљења министарстава финансија и правде.
„Уколико и једно и друго министарство дају позитивно мишљење, сам Савет ће проширити систематизацију, број тужилаца у том тужилаштву, и онда ће моћи да изврши упућивање додатних људи у то тужилаштво“, објаснио је.
Каже да последице такозваних Мрдићевих закона и даље постоје јер, иако су закони формално промењени, одређени органи који су били распуштени још нису поново формирани. Као пример навео је да о обавезном упутству у основним јавним тужилаштвима још решава главни јавни тужилац Вишег тужилаштва у Београду.
На питање како обезбедити да полиција поступа по захтевима тужилаца, рекао је да могу да траже разматрање дисциплинске одговорности, али и да поднесу кривичне пријаве уколико постоје докази који указују на кривично дело. Додао је да у овом тренутку нема информације о томе да ли је то случај.
„Ми смо добили извештаје да у одређеним јавним тужилаштвима, када су тужиоци тражили од полиције да поступе, да су полицајци говорили да они не могу да поступе јер немају одобрење. Полицији је било забрањено да у многим предметима, не у свим, али у иоле осетљивијим предметима, поступа. Полиција мора да престане са таквом врстом понашања и да одмах почне да прати тужиоце који поступају онако како је то неопходно“, рекао је.
На констатацију да би озбиљније санкције могле да промене такво понашање, одговорио је да се не може чекати само на кривичне поступке. Сматра да би нови министар унутрашњих послова требало да обезбеди непосредну сарадњу полиције и тужилаштва.
„Кривични поступак уме да буде дугачак. Ми немамо времена за чекање да се један део полиције освести због кривичних поступака који су у току. Да нови министар унутрашњих послова покрене такву врсту догађања у оквиру Министарства унутрашњих послова, где ћемо ми одмах добити на располагање полицајце који постоје, изузетно добре професионалце у полицији, који ће почети да раде са нама посао данас, не за неколико месеци“, навео је.
О случају Алта банке: Новац мора да буде блокиран
Упитан о случају Алта банке и наводима из питања да је изнето око 380 милиона евра у готовини, Стаменковић је рекао да ту информацију није видео у медијима, јер је дошао непосредно из контроле у ВЈТ у Београду. Уколико се то заиста догодило, оценио је, реч је о скандалу невиђених размера у Србији.
„Ако се то заиста догодило, таква информација управо спада у оно на шта смо ми у Врховном тужилаштву, а и у Високом савету тужилаштва, указивали више година уназад, да је дошло до урушавања правне државе и владавине права у нашој земљи. Ако је то и даље могуће да се сада дешава, то показује да изгледа неки људи нису разумели шта се заиста десило пре само неколико дана и каква је воља народа ове земље исказана, а ми сви морамо бити у служби тог народа“, рекао је.
Очекује да Тужилаштво за организовани криминал истражи све околности и обавести јавност, а наглашава да пре тога новац мора да буде блокиран и да се утврди коме припада.
„Мора да буде проверен сваки динар, сваки евро, долар или било која друга валута, и да видимо да ли тај новац припада грађанима ове земље или не“, навео је.
На констатацију да би средства требало да буду блокирана пошто је банка у стечају, објаснио је да то може да се односи и на средства пребачена другим банкама.
„Тај новац, ако је, на пример, послат од банке ка некој другој банци, може да буде блокиран у тој другој банци. Што се тиче кеша, то је огроман новац, то негде стоји. Постоје међународни механизми на основу којих се може доћи до тог новца“, рекао је Стаменковић.
Надстрешница: Суђење не мора да чека одлуку Врховног суда
Говорећи о случају надстрешнице и питању зашто две године након трагедије још није почело суђење, рекао је да је оптужница новосадског тужилаштва против Горана Весића и других окривљених потврђена и да се чека заказивање претреса. Оценио је да је поступак потврђивања оптужнице био одуговлачен.
„Чини ми се да ту има једна последња инстанца за коју ми није најјасније зашто толико траје, а то је по ванредном правном леку. Апсолутно не мора овај поступак пред Вишим судом у Новом Саду да чека поступање по ванредном правном леку пред Врховним судом Србије. Ту је оптужница готова. Она је добила своју потврду и она апсолутно мора одмах да постане предмет разматрања већа Вишег суда у Новом Саду“, навео је.
Говорећи о предмету који је формирало Више јавно тужилаштво у Београду, Стаменковић је изнео оцену да је њиме покушано скретање пажње са новосадске оптужнице.
„По мом професионалном убеђењу, а и многих других тужилаца, покушало се да се скрене пажња са оптужнице у Новом Саду и покушано је да се тај предмет из Новог Сада пребаци у Београд. Ту је била интервенција, пре скоро годину и по дана, Врховног тужилаштва, где је тај предмет пребачен ТОК-у. Тај предмет је у ТОК-у и ТОК треба да каже где се тај предмет налази и шта са тим предметом даље радити“, рекао је.
Као посебан део издвојио је финансијску истрагу, у којој је, како каже, Тужилаштво за организовани криминал у највећој мери било онемогућено да ради.
„Надам се да су у оном мањем делу, где су могли својим радњама да предузму одређене радње, то и урадили. Али ту је заиста неопходно да се та оперативна група, ударна група, поново формира, поново да почне да ради и да заиста једним изузетно брзим начином дође до помака у тој истрази“, навео је.
„Тужилаштво има своје хероје“
Упитан како разликовати тужиоце који су били спречавани да раде од оних који се прилагођавају промени власти, рекао је да се не слаже са поруком да тужиоци не треба да буду хероји, већ само да раде свој посао.
„Тужилаштво има своје хероје, има тужиоце који су и у практично немогућим условима радили посао. Главни тужилац Вишег тужилаштва у Новом Саду, тужиоци који су радили на надстрешници, тужилац из Крушевца који је пријавио утицај БИА на изборе за Високи савет тужилаштва“, рекао је.
Додао је да му је жао због негативног мишљења јавности о тужилаштву, као и да сматра да велики део критика упућених врховној јавној тужитељки није заснован на правом стању ствари.
„Можда нисмо добро приказали шта смо радили до сада. Можда у неким деловима и нисмо довољно радили као целина, не као једно тужилаштво, него свих 90 тужилаштава“, навео је Стаменковић.
На питање да ли ће контролом бити обухваћен и случај „Коњух“, који се односи на пет тона марихуане, одговорио је: „Апсолутно да“.
