Stamenković: Komisija Vrhovnog tužilaštva preuzela je predmete o postupanju Krička prema studentima (VIDEO)
Kada se u tri dana dogodi da bude uhapšen šef Uprave kriminalističke policije, da saznamo da je BIA prisluškivala tužioce javnog tužilaštva za organizovani kriminal, da jednoj od banaka preko noći bude oduzeta dozvola za rad, onda se čini da su institucije zaista otkrile da mogu slobodno i bez pritisaka da rade svoj posao, po pravilima i po zakonu. Posebnu važnost u ovom procesu ima tužilaštvo koje je očigledno među prvima razumelo promene u društvu. A kako je radilo pre promena i šta se događa sa pojedinim predmetima, proverava Vrhovno javno tužilaštvo. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac donela je obavezno uputstvo o formiranju posebne komisije za kontrolu rada svih 87 tužilaštava u Srbiji. O ovim temama za 3D je govorio tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i jedan od članova ove komisije Branko Stamenković.
Branko Stamenković je, komentarišući hapšenje načelnika UKP-a Marka Krička i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Boška Sekulovića rekao da je Više javno tužilaštvo u Beogradu preduzelo izuzetno ozbiljne radnje u smislu da je povelo postupak protiv navedenih lica. Kako je dodao, to je nešto što je zaista bilo iznenađenje za svakog tužioca u zemlji, pa i za njih u Vrhovnom javnom tužilaštvu.
“Ono što je uzrok tog iznenađenja je nešto za šta smo putem medija obavešteni da je već kao krivična prijava postojalo u sistemu tog javnog tužilaštva, čini mi se, još od leta ove godine, i da do realizacije po tom pitanju dolazi tek sada”, rekao je i dodao da je to nešto što podiže profesionalnu obrvu i da se postavlja pitanje - zašto u ovom momentu?
Kaže da će odgovore na to pitanje dati samo postupanje tužilaštva i ono što će biti rezultat. Upitan da li postoji razlog koji je sprečavao VJT Beograd da postupi po krivičnoj prijavi advokata Veselina Milića ranije, rekao je da to zaista ne zna.
Kontrola predmeta o nasilju nad studentima i raniji nadzor tužilaštava
Hapšenje Krička je usledilo nakon brojnih kontroverzi koje se vezuju za njegovo ime, a na pitanje da li misli da je normalno da tužilaštvo istraži sve to i da li će se komisija Vrhovnog javnog tužilaštva koja je nedavno formirana baviti time, Stamenković je rekao da, koliko je razumeo, predmet akcije Višeg tužilaštva su događaji vezani za ubistvo na Senjaku.
“Međutim, sada mogu da vam kažem da je komisija Vrhovnog javnog tužilaštva je preuzela nekoliko predmeta iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, gde su upravo neki od predmeta koje spominjete i koji su od izuzetnog interesa za javnost. Dakle, ono što se desilo ispred Vlade Republike Srbije, podnošenje krivične prijave vezano za fizičko maltretiranje, pretnje koje su upućene tada, oštećenima, studentima. Predmet isto i kod Pravnog fakulteta, gde je došlo do nasilnog pokušaja otimanja telefona, prinošenjem glave, hvatanjem za kosu i tako dalje”, naveo je Stamenković.
Kaže da se komisija već bavi time i da su predmeti još u četvrtak preuzeti od Prvog osnovnog javnog tužilaštva. Očekuje da će danas ili sutra javnost saznati o odluci koja je doneta kao posledica nadzora u tim predmetima.
Upitan da li je logično da tužilaštvo ponovo otvori priču u slučaju Savamala, Stamenković je rekao da, ukoliko protekne određeni broj godina koji je zakonom predviđen, onda će po sili zakona doći do zastare.
Govoreći o obavezujućem uputstvu vrhovne javne tužiteljke po kojem je formirana posebna komisija za kontrolu rada tužilaštava u Srbiji, naveo je da je zabluda da je Vrhovno javno tužilaštvo tek sada krenulo u kontrolu rada javnih tužilaštava u zemlji. Kako je dodao, oni su obaveštavali javnost, putem saopštenja i informacija na sajtu, o prethodnim kontrolama koje su postojale, doduše ne na ovakav način.
Dodao je da su traženi predmeti na uvid i da su analizirani, kao i da su podnošene disciplinske prijave protiv određenih tužilaca. Izneo je i informaciju za koju je rekao da do sada možda nije bila poznata javnosti, a odnosi se na pomoć koju je Vrhovno javno tužilaštvo pružalo u predmetu pada nadstrešnice u Novom Sadu. Kako je objasnio, novosadsko Više i Apelaciono javno tužilaštvo obratili su im se ubrzo nakon tragedije, jer im je bila potrebna pomoć u tom predmetu.
„Najiskusniji tužioci Vrhovnog javnog tužilaštva počeli su da asistiraju i da rade zajedno sa tužiocima tih tužilaštava na analizi dokaznog materijala i na daljem toku krivičnog postupka. Tako da je Vrhovno tužilaštvo još tada bilo uključeno i u taj predmet“, rekao je Stamenković.
Kontrola tajnog praćenja komunikacija
Upitan koje predmete trenutno kontrolišu u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, rekao je da ih ne bi pojedinačno navodio dok kontrola traje. Objasnio je da su obuhvaćeni predmeti iz takozvanog strogo poverljivog upisnika, u kojima su određivane posebne dokazne radnje tajnog praćenja komunikacija.
„Ono što je predmet kontrole jeste da li su te naredbe zasnovane na zakonitom stanju činjenica, to jest da li je bilo dovoljno osnova da se takve vrste naredbi traže i da Viši sud u Beogradu takve naredbe i da. To je izuzetno bitno, zbog toga što smo putem medija saznali za predmete u kojima je navodno, za sada, došlo do neovlašćenog slušanja komunikacije, pa čak i javnih tužilaca u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. I mi imamo indicije da su neki tužioci Vrhovnog javnog tužilaštva takođe neovlašćeno praćeni i da su njihove komunikacije takođe neovlašćeno praćene“, naveo je.
Na pitanje da li bi istragama mogla da bude obuhvaćena i BIA, koja se optužuje za neovlašćeno prisluškivanje studenata i aktivista, Stamenković je ukazao na ograničenja nadležnosti Vrhovnog javnog tužilaštva. Kaže da su one izuzetno smanjene, posebno ustavnim i zakonskim promenama iz 2022. i 2023. godine.
„Nama je praktično isključena mogućnost prvostepenog, to jest direktnog postupanja pred sudom unazad najmanje četiri do pet godina. Mi ne možemo da se pojavimo pred osnovnim sudom u Beogradu, pred Višim sudom u Beogradu, i da vodimo istragu ili da zastupamo optuženje“, rekao je.
Objasnio je da ishod kontrole mogu da budu disciplinske prijave, dostavljanje predmeta Tužilaštvu za organizovani kriminal ili obavezno uputstvo za postupanje u konkretnom predmetu.
„Ukoliko tužioci Vrhovnog tužilaštva vide da ima eventualno elemenata krivične odgovornosti, onda je neophodno da taj predmet bude dostavljen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. I tako će i biti urađeno, budite sigurni u to. I treće je donošenje obaveznog uputstva za postupanje u konkretnom predmetu, što je sada moguće, jer mi sada vršimo uvid u konkretni predmet. Ukoliko bude postojao osnov i tužioci budu ocenili da je neophodno da se izda uputstvo za postupanje u konkretnom predmetu, to će biti urađeno od strane vrhovnog tužioca“, naveo je.
Dodao je da su upoznati sa prijavama koje se odnose na postupanje VJT u Beogradu i da je deo njih obuhvaćen kontrolom. Pominje i prijave zasnovane na izveštajima nevladinih organizacija o korišćenju programa za tajno praćenje komunikacija Pegasus i Predator.
„Ti predmeti, ukoliko postoje, a izgleda da postoje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, na osnovu kojih se može raditi analiza šta je rađeno u tim predmetima ili ne, jesu predmet naše kontrole i mi ćemo ubrzo izaći sa jednim izveštajem. Vrhovno javno tužilaštvo će obavestiti javnost detaljno šta je sve kontrolisano, koji su naši zaključci i koji su koraci preduzeti“, rekao je Stamenković.
Upitan da li to podrazumeva i mogućnost personalnih promena u tužilaštvima, rekao je da Visoki savet tužilaštva odlučuje o pitanjima imuniteta tužilaca, kao i u poslednjem stepenu disciplinskog postupka za težak disciplinski prekršaj.
„Težak disciplinski prekršaj je osnov za razrešenje. Tako da, ukoliko javni tužilac izvrši težak disciplinski prekršaj, on može biti razrešen javnotužilačke funkcije“, naveo je.
Dodao je, međutim, da se postavlja pitanje legitimiteta dela članova sadašnjeg sastava Visokog saveta tužilaštva, a time i daljeg odlučivanja tog tela.
Kapaciteti tužilaštva i opstrukcije policije
Govoreći o jačanju kapaciteta Tužilaštva za organizovani kriminal, rekao je da bi glavni tužilac Mladen Nenadić trebalo da se obrati Visokom savetu tužilaštva i navede koliko mu je još tužilaca potrebno. Savet bi zatim trebalo da zatraži mišljenja ministarstava finansija i pravde.
„Ukoliko i jedno i drugo ministarstvo daju pozitivno mišljenje, sam Savet će proširiti sistematizaciju, broj tužilaca u tom tužilaštvu, i onda će moći da izvrši upućivanje dodatnih ljudi u to tužilaštvo“, objasnio je.
Kaže da posledice takozvanih Mrdićevih zakona i dalje postoje jer, iako su zakoni formalno promenjeni, određeni organi koji su bili raspušteni još nisu ponovo formirani. Kao primer naveo je da o obaveznom uputstvu u osnovnim javnim tužilaštvima još rešava glavni javni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu.
Na pitanje kako obezbediti da policija postupa po zahtevima tužilaca, rekao je da mogu da traže razmatranje disciplinske odgovornosti, ali i da podnesu krivične prijave ukoliko postoje dokazi koji ukazuju na krivično delo. Dodao je da u ovom trenutku nema informacije o tome da li je to slučaj.
„Mi smo dobili izveštaje da u određenim javnim tužilaštvima, kada su tužioci tražili od policije da postupe, da su policajci govorili da oni ne mogu da postupe jer nemaju odobrenje. Policiji je bilo zabranjeno da u mnogim predmetima, ne u svim, ali u iole osetljivijim predmetima, postupa. Policija mora da prestane sa takvom vrstom ponašanja i da odmah počne da prati tužioce koji postupaju onako kako je to neophodno“, rekao je.
Na konstataciju da bi ozbiljnije sankcije mogle da promene takvo ponašanje, odgovorio je da se ne može čekati samo na krivične postupke. Smatra da bi novi ministar unutrašnjih poslova trebalo da obezbedi neposrednu saradnju policije i tužilaštva.
„Krivični postupak ume da bude dugačak. Mi nemamo vremena za čekanje da se jedan deo policije osvesti zbog krivičnih postupaka koji su u toku. Da novi ministar unutrašnjih poslova pokrene takvu vrstu događanja u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, gde ćemo mi odmah dobiti na raspolaganje policajce koji postoje, izuzetno dobre profesionalce u policiji, koji će početi da rade sa nama posao danas, ne za nekoliko meseci“, naveo je.
O slučaju Alta banke: Novac mora da bude blokiran
Upitan o slučaju Alta banke i navodima iz pitanja da je izneto oko 380 miliona evra u gotovini, Stamenković je rekao da tu informaciju nije video u medijima, jer je došao neposredno iz kontrole u VJT u Beogradu. Ukoliko se to zaista dogodilo, ocenio je, reč je o skandalu neviđenih razmera u Srbiji.
„Ako se to zaista dogodilo, takva informacija upravo spada u ono na šta smo mi u Vrhovnom tužilaštvu, a i u Visokom savetu tužilaštva, ukazivali više godina unazad, da je došlo do urušavanja pravne države i vladavine prava u našoj zemlji. Ako je to i dalje moguće da se sada dešava, to pokazuje da izgleda neki ljudi nisu razumeli šta se zaista desilo pre samo nekoliko dana i kakva je volja naroda ove zemlje iskazana, a mi svi moramo biti u službi tog naroda“, rekao je.
Očekuje da Tužilaštvo za organizovani kriminal istraži sve okolnosti i obavesti javnost, a naglašava da pre toga novac mora da bude blokiran i da se utvrdi kome pripada.
„Mora da bude proveren svaki dinar, svaki evro, dolar ili bilo koja druga valuta, i da vidimo da li taj novac pripada građanima ove zemlje ili ne“, naveo je.
Na konstataciju da bi sredstva trebalo da budu blokirana pošto je banka u stečaju, objasnio je da to može da se odnosi i na sredstva prebačena drugim bankama.
„Taj novac, ako je, na primer, poslat od banke ka nekoj drugoj banci, može da bude blokiran u toj drugoj banci. Što se tiče keša, to je ogroman novac, to negde stoji. Postoje međunarodni mehanizmi na osnovu kojih se može doći do tog novca“, rekao je Stamenković.
Nadstrešnica: Suđenje ne mora da čeka odluku Vrhovnog suda
Govoreći o slučaju nadstrešnice i pitanju zašto dve godine nakon tragedije još nije počelo suđenje, rekao je da je optužnica novosadskog tužilaštva protiv Gorana Vesića i drugih okrivljenih potvrđena i da se čeka zakazivanje pretresa. Ocenio je da je postupak potvrđivanja optužnice bio odugovlačen.
„Čini mi se da tu ima jedna poslednja instanca za koju mi nije najjasnije zašto toliko traje, a to je po vanrednom pravnom leku. Apsolutno ne mora ovaj postupak pred Višim sudom u Novom Sadu da čeka postupanje po vanrednom pravnom leku pred Vrhovnim sudom Srbije. Tu je optužnica gotova. Ona je dobila svoju potvrdu i ona apsolutno mora odmah da postane predmet razmatranja veća Višeg suda u Novom Sadu“, naveo je.
Govoreći o predmetu koji je formiralo Više javno tužilaštvo u Beogradu, Stamenković je izneo ocenu da je njime pokušano skretanje pažnje sa novosadske optužnice.
„Po mom profesionalnom ubeđenju, a i mnogih drugih tužilaca, pokušalo se da se skrene pažnja sa optužnice u Novom Sadu i pokušano je da se taj predmet iz Novog Sada prebaci u Beograd. Tu je bila intervencija, pre skoro godinu i po dana, Vrhovnog tužilaštva, gde je taj predmet prebačen TOK-u. Taj predmet je u TOK-u i TOK treba da kaže gde se taj predmet nalazi i šta sa tim predmetom dalje raditi“, rekao je.
Kao poseban deo izdvojio je finansijsku istragu, u kojoj je, kako kaže, Tužilaštvo za organizovani kriminal u najvećoj meri bilo onemogućeno da radi.
„Nadam se da su u onom manjem delu, gde su mogli svojim radnjama da preduzmu određene radnje, to i uradili. Ali tu je zaista neophodno da se ta operativna grupa, udarna grupa, ponovo formira, ponovo da počne da radi i da zaista jednim izuzetno brzim načinom dođe do pomaka u toj istrazi“, naveo je.
„Tužilaštvo ima svoje heroje“
Upitan kako razlikovati tužioce koji su bili sprečavani da rade od onih koji se prilagođavaju promeni vlasti, rekao je da se ne slaže sa porukom da tužioci ne treba da budu heroji, već samo da rade svoj posao.
„Tužilaštvo ima svoje heroje, ima tužioce koji su i u praktično nemogućim uslovima radili posao. Glavni tužilac Višeg tužilaštva u Novom Sadu, tužioci koji su radili na nadstrešnici, tužilac iz Kruševca koji je prijavio uticaj BIA na izbore za Visoki savet tužilaštva“, rekao je.
Dodao je da mu je žao zbog negativnog mišljenja javnosti o tužilaštvu, kao i da smatra da veliki deo kritika upućenih vrhovnoj javnoj tužiteljki nije zasnovan na pravom stanju stvari.
„Možda nismo dobro prikazali šta smo radili do sada. Možda u nekim delovima i nismo dovoljno radili kao celina, ne kao jedno tužilaštvo, nego svih 90 tužilaštava“, naveo je Stamenković.
Na pitanje da li će kontrolom biti obuhvaćen i slučaj „Konjuh“, koji se odnosi na pet tona marihuane, odgovorio je: „Apsolutno da“.
