ЕкономијаНајранији текст 021, 1. нов, 10:10

Колико новца треба за удобан живот: Сума која вам гарантује сигурност у Европи и Србији | Друштво и Економија

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Директно

Преглед вести

Хронологија

1. нов
Директно (отвара се у новом прозору)
Колико новца треба за удобан живот: Сума која вам гарантује сигурност у Европи и Србији | Друштво и Економија
01. 11. 2026. 07:05 1 Колико новца треба за удобан живот: Сума која вам гарантује сигурност у Европи и Србији Колико треба да зарађујете да бисте удобно живели у Европи? На то питање је доста тешко одговорити, али… Цео текст
01. 11. 2026. 07:05 1
Колико новца треба за удобан живот: Сума која вам гарантује сигурност у Европи и Србији
Колико треба да зарађујете да бисте удобно живели у Европи? На то питање је доста тешко одговорити, али Еуронеwс Бусинесс је покушао и израчунао колики је месечни нето приход домаћинства потребан да би достигао 150 одсто националног медијалног дохотка, што представља доњу границу вишег средњег доходовног разреда.
Ствар је у томе што је појам "удобног живота" врло субјективан. Осим тога, нивои цена знатно се разликују међу државама, али и унутар њих. Разликује се и број чланова домаћинства, а сам доходак не узима у обзир имовину ни власништво над некретнинама.
Ипак, одређени показатељи прихода могу дати оквирну слику о томе колико је људима потребно за удобан живот, а један од њих је еквивалентни расположиви доходак.
Реч је о показатељу који обухвата све новчане приходе чланова домаћинства, укључујући приходе од рада, улагања, социјалних давања и других извора. Од укупног износа затим се одузимају порези и социјални доприноси.
Добијени износ дели се бројем чланова домаћинства прерачунатим у еквивалентне одрасле особе, што значи да није реч о директном индивидуалном приходу.
Доходовни разреди средње класе
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) дефинише средњу класу као домаћинства чији се еквивалентни расположиви доходак креће између 75 и 200 одсто националног медијалног дохотка.
ОЕЦД ову групу дели у три категорије:
Нижи средњи доходовни разред: од 75 до 100 одсто медијалног дохотка
Средњи доходовни разред: од 100 до 150 одсто медијалног дохотка
Виши средњи доходовни разред: од 150 до 200 одсто медијалног дохотка
Не постоји општеприхваћена граница која одређује колики удео националног медијалног дохотка домаћинство мора да има да би живело удобно.
- Ако су нам доступни само подаци о приходима, вероватно можемо претпоставити да већина домаћинстава са приходима изнад 150 одсто медијалног дохотка има довољно средстава за релативно удобан живот", рекао је за Еуронеwс Бусинесс Себастијан Кенигс, виши економиста ОЕЦД-а.
Међутим, други стручњаци упозоравају да приход већи од 150 одсто медијалног дохотка не гарантује нужно финансијску сигурност.
Еуронеwс Бусинесс израчунао је колико износи 150 одсто медијалног дохотка за три врсте домаћинстава како би показао колики је нето приход потребан за улазак у виши средњи доходовни разред.
Колико је потребно за удобан живот у Европи?
У 2025. години медијални еквивалентни расположиви доходак у Европској унији износио је 22.939 евра годишње, односно 1.912 евра месечно.
То значи да је особи која живи сама потребно 2.867 евра месечно како би достигла 150 одсто медијалног дохотка.
У 34 европске земље тај износ креће се од 603 евра месечно у Северној Македонији до чак 6.491 евра у Швајцарској.
Унутар Европске уније распон је од 1.023 евра у Румунији до 6.256 евра у Луксембургу.
Месечни нето приход потребан за достизање тог прага премашује 4.000 евра и у неколико других европских земаља:
Норвешка – 5.240 евра
Аустрија – 4.568 евра
Данска – 4.524 евра
Ирска – 4.392 евра
Холандија – 4.308 евра
Међу четири највеће економије Европске уније највиши праг има Немачка, где износи 3.611 евра.
Следи Француска са 3.307 евра, што је око 15 одсто више од просека ЕУ, док је Италија нешто испод европског просека, са 2.758 евра.
Шпанија има најнижи праг међу ове четири земље, 2.546 евра.
Разлика је значајна: особи која живи сама у Немачкој потребно је 1.065 евра месечно више него особи која живи сама у Шпанији.
У Албанији (723 евра), Турској (755 евра), Црној Гори (825 евра) и Србији (975 евра) тај праг је нижи од 1.000 евра месечно.
Заједно са Северном Македонијом, свих пет земаља имају статус кандидата за чланство у Европској унији.
У 11 држава чланица ЕУ праг се креће између 1.000 и 1.900 евра месечно, укључујући Португал (1.808 евра), Пољску (1.799 евра), Грчку (1.463 евра), Бугарску (1.108 евра) и Мађарску (1.099 евра).
Приход није једино мерило, важна је и имовина
Кенигс истиче да приходи откривају само део приче.
Неједнакост у богатству, нарочито када је реч о могућности поседовања сопствене некретнине, велики је проблем у многим земљама ОЕЦД-а.
- Неки људи могу сасвим добро да живе и са ниским приходима јер имају сопствени дом и можда живе у подручју где су цене ниже - рекао је.
Каминада је такође нагласио важност имовине и штедње, преноси Н1инфо.хр.
Према његовим речима, домаћинство са скромним приходима, али и уштеђевином која му је лако доступна, може боље да се носи са неочекиваним трошковима или губитком посла него домаћинство са вишим приходима, али без уштеђевине и са великим дуговима.
Насловна фотографија ФОТО: Схуттерстоцк/Бласзко
10:10
021 (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
Криза трошкова живота: Колика су примања потребна за удобан живот у Европи?
Еуронеwс Бусинесс израчунао је колики је месечни нето приход домаћинства потребан да би достигао 150 одсто националног медијалног прихода, што представља почетну границу више средње класе. Колико је потребно… Цео текст
Еуронеwс Бусинесс израчунао је колики је месечни нето приход домаћинства потребан да би достигао 150 одсто националног медијалног прихода, што представља почетну границу више средње класе.
Колико је потребно зарађивати за удобан живот у различитим деловима Европе? На ово питање веома је тешко одговорити.
Пре свега, појам "удобног живота" веома је субјективан. Друго, нивои цена знатно се разликују како између земаља, тако и унутар њих. Треће, разликује се и величина домаћинстава. Приход такође не узима у обзир имовину нити власништво над некретнинама.
Ипак, одређени показатељи прихода могу пружити представу о томе колико је људима потребно за удобан живот.
Један од њих је еквивалентни расположиви приход.
Сви новчани приходи чланова домаћинства сабирају се, укључујући зараде, приходе од улагања, социјална давања и друге приходе домаћинства. Од укупног износа затим се одузимају порези и социјални доприноси.
Добијени износ дели се бројем чланова домаћинства прерачунатим у еквивалентне одрасле особе, што значи да није реч о директном индивидуалном приходу.
Приходне категорије средње класе
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) дефинише средњу класу као домаћинства чији еквивалентни расположиви приход износи између 75 и 200 одсто националног медијалног прихода.
ОЕЦД је дели на три групе: од 75 до 100 одсто медијалног прихода представља нижу средњу класу, од 100 до 150 одсто средњу, а од 150 до 200 одсто вишу средњу класу.
Не постоји општеприхваћено мерило које одређује колики проценат националног медијалног прихода домаћинство треба да има.
"Ако су информације о приходима све чиме располажемо, вероватно бисмо могли да претпоставимо да већина домаћинстава са приходима изнад 150 одсто медијалног има довољно новца за релативно удобан живот", рекао је за Еуронеwс Бусинесс Себастијан Кенигс, виши економиста ОЕЦД-а.
Међутим, други научници напомињу да приход већи од 150 одсто медијалног не гарантује нужно финансијску сигурност.
Еуронеwс Бусинесс израчунао је 150 одсто медијалног прихода за три врсте домаћинстава како би показао колики је нето приход потребан за улазак у вишу средњу приходну категорију.
Током 2025. године медијални еквивалентни расположиви приход у Европској унији износио је 22.939 евра годишње, односно 1.912 евра месечно. Одраслој особи која живи сама потребно је 2.867 евра месечно да би достигла 150 одсто медијалног прихода.
У 34 европске земље тај износ креће се од 603 евра месечно у Северној Македонији до 6.491 евра у Швајцарској. Унутар ЕУ распон је од 1.023 евра у Румунији до 6.256 евра у Луксембургу.
Износ премашује 4.000 евра месечно и у Норвешкој (5.240), Аустрији (4.568), Данској (4.524), Ирској (4.392) и Холандији (4.308).
Међу четири највеће економије ЕУ, Немачка има највиши праг од 3.611 евра. Следи Француска са 3.307 евра, што је око 15 одсто више од просечног показатеља за ЕУ, док је Италија нешто испод тог нивоа, са 2.758 евра. Шпанија има најнижи праг међу ове четири земље, 2.546 евра.
Разлика је велика: одраслој особи која живи сама у Немачкој потребно је 1.065 евра месечно више него особи у Шпанији.
Праг је нижи од 1.000 евра месечно у Албанији (723), Турској (755), Црној Гори (825) и Србији (975). Заједно са Северном Македонијом, свих пет земаља кандидати су за чланство у ЕУ.
У 11 земаља ЕУ тај износ креће се између 1.000 и 1.900 евра месечно, укључујући Португал (1.808), Пољску (1.799), Грчку (1.463), Бугарску (1.108) и Мађарску (1.099).
Да ли је пару потребан двоструко већи приход?
Пару без деце није потребан двоструко већи приход него одраслој особи која живи сама. Пошто деле трошкове попут станарине и енергије, Евростат претпоставља да им је потребно 1,5 пута више новца.
Тако је пару у ЕУ потребан месечни нето приход од 4.301 евра да би достигао поменути праг. За пар са двоје деце млађе од 14 година тај износ расте на 6.021 евро.
Редослед земаља не мења се када је реч о паровима или породицама, јер се износ за сваку земљу множи истим коефицијентом: 1,5 за пар и 2,1 за породицу са двоје деце.
Куповна моћ омогућава боље поређење
Износи изражени у еврима не одражавају разлике у ценама између земаља. Стандард куповне моћи (ППС), вештачка обрачунска јединица која уклања те разлике, пружа бољу основу за поређење.
Разлике се смањују, али остају велике. Изражено у ППС-у, праг за одраслу особу која живи сама у ЕУ износи 2.830 јединица месечно.
Креће се од 1.031 ППС у Албанији до 4.709 ППС у Луксембургу, што представља разлику од око 4,6 пута, наспрам 10,8 пута када се износи пореде у еврима.
Унутар ЕУ, Мађарска има најнижи праг од 1.495 ППС. То значи да је праг у Луксембургу нешто више од три пута виши, док је разлика изражена у еврима шестострука.
Релативно удобан приход не омогућава свуда исти животни стандард
Ове разлике показују да удобан живот може значити веома различите ствари. Подаци изражени у ППС-у показују шта се за релативно удобан приход може купити у свакој земљи.
"Исти релативни положај према приходима може омогућити веома различите животне стандарде у различитим земљама. То што неко има 150 одсто медијалног прихода у једној земљи не значи да има исту куповну моћ као неко са 150 одсто медијалног прихода у другој", рекао је професор Кун Каминада са Универзитета у Лајдену за Еуронеwс Бусинесс.
Регионалне разлике унутар земаља
"Подаци прилагођени куповној моћи побољшали би поређење, али национални просеци и даље прикривају регионалне разлике, нарочито када је реч о трошковима становања", додао је Каминада.
Кенигс је такође истакао да многе земље ОЕЦД-а имају велике регионалне разлике и у висини прихода и у трошковима живота.
Приход је само део приче, важна је и имовина
Кенигс је навео да приход открива само део укупне слике. Неједнакост у богатству, посебно када је реч о могућности поседовања сопственог дома, представља озбиљан проблем у многим земљама ОЕЦД-а.
"Неки људи могу сасвим добро да живе са ниским приходима зато што поседују сопствени дом и можда живе у месту где су цене ниже", рекао је он.
Каминада је такође указао на значај имовине и штедње.
Према његовим речима, домаћинство са скромним приходима и лако доступном уштеђевином може се боље изборити са непредвиђеним рачуном или губитком посла него домаћинство са вишим приходима, али без уштеђевине и са великим дуговима.
Како дефинисати удобан живот?
Каминада је нагласио да би удобан живот требало да значи више од саме могућности плаћања рачуна.
"Домаћинство би требало да може да приушти одговарајући смештај, храну, енергију и превоз, да учествује у друштвеном животу, ужива у слободном времену и одваја новац са стране. Оно што је посебно важно јесте да може да поднесе непредвиђени трошак или привремени губитак прихода, а да одмах не западне у финансијске тешкоће."
Упозорио је да ни 150 ни 200 одсто националног медијалног прихода не представљају општеприхваћен праг за удобан живот.
Нагласио је да ОЕЦД-ова класификација средње класе описује релативни положај домаћинства у расподели прихода, а не то да ли је његов буџет довољан за подмиривање животних потреба.
Доктор Маркус М. Грабка из Немачког института за економска истраживања (ДИW Берлин) такође је оценио да приход већи од 150 одсто медијалног сам по себи не гарантује финансијску сигурност.
"Приход који премашује 150 одсто медијалног обезбеђује финансијску сигурност само када је праћен одређеним нивоом приватне имовине", рекао је за Еуронеwс Бусинесс.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Хронологија

1. нов

Директно (отвара се у новом прозору)

Колико новца треба за удобан живот: Сума која вам гарантује сигурност у Европи и Србији | Друштво и Економија

01. 11. 2026. 07:05 1 Колико новца треба за удобан живот: Сума која вам гарантује сигурност у Европи и Србији Колико треба да зарађујете да бисте удобно живели у Европи? На то питање је доста тешко одговорити, али… Цео текст

01. 11. 2026. 07:05 1

Колико новца треба за удобан живот: Сума која вам гарантује сигурност у Европи и Србији

Колико треба да зарађујете да бисте удобно живели у Европи? На то питање је доста тешко одговорити, али Еуронеwс Бусинесс је покушао и израчунао колики је месечни нето приход домаћинства потребан да би достигао 150 одсто националног медијалног дохотка, што представља доњу границу вишег средњег доходовног разреда.

Ствар је у томе што је појам "удобног живота" врло субјективан. Осим тога, нивои цена знатно се разликују међу државама, али и унутар њих. Разликује се и број чланова домаћинства, а сам доходак не узима у обзир имовину ни власништво над некретнинама.

Ипак, одређени показатељи прихода могу дати оквирну слику о томе колико је људима потребно за удобан живот, а један од њих је еквивалентни расположиви доходак.

Реч је о показатељу који обухвата све новчане приходе чланова домаћинства, укључујући приходе од рада, улагања, социјалних давања и других извора. Од укупног износа затим се одузимају порези и социјални доприноси.

Добијени износ дели се бројем чланова домаћинства прерачунатим у еквивалентне одрасле особе, што значи да није реч о директном индивидуалном приходу.

Доходовни разреди средње класе

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) дефинише средњу класу као домаћинства чији се еквивалентни расположиви доходак креће између 75 и 200 одсто националног медијалног дохотка.

ОЕЦД ову групу дели у три категорије:

Нижи средњи доходовни разред: од 75 до 100 одсто медијалног дохотка

Средњи доходовни разред: од 100 до 150 одсто медијалног дохотка

Виши средњи доходовни разред: од 150 до 200 одсто медијалног дохотка

Не постоји општеприхваћена граница која одређује колики удео националног медијалног дохотка домаћинство мора да има да би живело удобно.

- Ако су нам доступни само подаци о приходима, вероватно можемо претпоставити да већина домаћинстава са приходима изнад 150 одсто медијалног дохотка има довољно средстава за релативно удобан живот", рекао је за Еуронеwс Бусинесс Себастијан Кенигс, виши економиста ОЕЦД-а.

Међутим, други стручњаци упозоравају да приход већи од 150 одсто медијалног дохотка не гарантује нужно финансијску сигурност.

Еуронеwс Бусинесс израчунао је колико износи 150 одсто медијалног дохотка за три врсте домаћинстава како би показао колики је нето приход потребан за улазак у виши средњи доходовни разред.

Колико је потребно за удобан живот у Европи?

У 2025. години медијални еквивалентни расположиви доходак у Европској унији износио је 22.939 евра годишње, односно 1.912 евра месечно.

То значи да је особи која живи сама потребно 2.867 евра месечно како би достигла 150 одсто медијалног дохотка.

У 34 европске земље тај износ креће се од 603 евра месечно у Северној Македонији до чак 6.491 евра у Швајцарској.

Унутар Европске уније распон је од 1.023 евра у Румунији до 6.256 евра у Луксембургу.

Месечни нето приход потребан за достизање тог прага премашује 4.000 евра и у неколико других европских земаља:

Норвешка – 5.240 евра

Аустрија – 4.568 евра

Данска – 4.524 евра

Ирска – 4.392 евра

Холандија – 4.308 евра

Међу четири највеће економије Европске уније највиши праг има Немачка, где износи 3.611 евра.

Следи Француска са 3.307 евра, што је око 15 одсто више од просека ЕУ, док је Италија нешто испод европског просека, са 2.758 евра.

Шпанија има најнижи праг међу ове четири земље, 2.546 евра.

Разлика је значајна: особи која живи сама у Немачкој потребно је 1.065 евра месечно више него особи која живи сама у Шпанији.

У Албанији (723 евра), Турској (755 евра), Црној Гори (825 евра) и Србији (975 евра) тај праг је нижи од 1.000 евра месечно.

Заједно са Северном Македонијом, свих пет земаља имају статус кандидата за чланство у Европској унији.

У 11 држава чланица ЕУ праг се креће између 1.000 и 1.900 евра месечно, укључујући Португал (1.808 евра), Пољску (1.799 евра), Грчку (1.463 евра), Бугарску (1.108 евра) и Мађарску (1.099 евра).

Приход није једино мерило, важна је и имовина

Кенигс истиче да приходи откривају само део приче.

Неједнакост у богатству, нарочито када је реч о могућности поседовања сопствене некретнине, велики је проблем у многим земљама ОЕЦД-а.

- Неки људи могу сасвим добро да живе и са ниским приходима јер имају сопствени дом и можда живе у подручју где су цене ниже - рекао је.

Каминада је такође нагласио важност имовине и штедње, преноси Н1инфо.хр.

Према његовим речима, домаћинство са скромним приходима, али и уштеђевином која му је лако доступна, може боље да се носи са неочекиваним трошковима или губитком посла него домаћинство са вишим приходима, али без уштеђевине и са великим дуговима.

Насловна фотографија ФОТО: Схуттерстоцк/Бласзко

10:10

021 (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

Криза трошкова живота: Колика су примања потребна за удобан живот у Европи?

Еуронеwс Бусинесс израчунао је колики је месечни нето приход домаћинства потребан да би достигао 150 одсто националног медијалног прихода, што представља почетну границу више средње класе. Колико је потребно… Цео текст

Колико је потребно зарађивати за удобан живот у различитим деловима Европе? На ово питање веома је тешко одговорити.

Пре свега, појам "удобног живота" веома је субјективан. Друго, нивои цена знатно се разликују како између земаља, тако и унутар њих. Треће, разликује се и величина домаћинстава. Приход такође не узима у обзир имовину нити власништво над некретнинама.

Ипак, одређени показатељи прихода могу пружити представу о томе колико је људима потребно за удобан живот.

Један од њих је еквивалентни расположиви приход.

Сви новчани приходи чланова домаћинства сабирају се, укључујући зараде, приходе од улагања, социјална давања и друге приходе домаћинства. Од укупног износа затим се одузимају порези и социјални доприноси.

Приходне категорије средње класе

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) дефинише средњу класу као домаћинства чији еквивалентни расположиви приход износи између 75 и 200 одсто националног медијалног прихода.

ОЕЦД је дели на три групе: од 75 до 100 одсто медијалног прихода представља нижу средњу класу, од 100 до 150 одсто средњу, а од 150 до 200 одсто вишу средњу класу.

Не постоји општеприхваћено мерило које одређује колики проценат националног медијалног прихода домаћинство треба да има.

"Ако су информације о приходима све чиме располажемо, вероватно бисмо могли да претпоставимо да већина домаћинстава са приходима изнад 150 одсто медијалног има довољно новца за релативно удобан живот", рекао је за Еуронеwс Бусинесс Себастијан Кенигс, виши економиста ОЕЦД-а.

Међутим, други научници напомињу да приход већи од 150 одсто медијалног не гарантује нужно финансијску сигурност.

Еуронеwс Бусинесс израчунао је 150 одсто медијалног прихода за три врсте домаћинстава како би показао колики је нето приход потребан за улазак у вишу средњу приходну категорију.

Током 2025. године медијални еквивалентни расположиви приход у Европској унији износио је 22.939 евра годишње, односно 1.912 евра месечно. Одраслој особи која живи сама потребно је 2.867 евра месечно да би достигла 150 одсто медијалног прихода.

У 34 европске земље тај износ креће се од 603 евра месечно у Северној Македонији до 6.491 евра у Швајцарској. Унутар ЕУ распон је од 1.023 евра у Румунији до 6.256 евра у Луксембургу.

Износ премашује 4.000 евра месечно и у Норвешкој (5.240), Аустрији (4.568), Данској (4.524), Ирској (4.392) и Холандији (4.308).

Међу четири највеће економије ЕУ, Немачка има највиши праг од 3.611 евра. Следи Француска са 3.307 евра, што је око 15 одсто више од просечног показатеља за ЕУ, док је Италија нешто испод тог нивоа, са 2.758 евра. Шпанија има најнижи праг међу ове четири земље, 2.546 евра.

Разлика је велика: одраслој особи која живи сама у Немачкој потребно је 1.065 евра месечно више него особи у Шпанији.

Праг је нижи од 1.000 евра месечно у Албанији (723), Турској (755), Црној Гори (825) и Србији (975). Заједно са Северном Македонијом, свих пет земаља кандидати су за чланство у ЕУ.

У 11 земаља ЕУ тај износ креће се између 1.000 и 1.900 евра месечно, укључујући Португал (1.808), Пољску (1.799), Грчку (1.463), Бугарску (1.108) и Мађарску (1.099).

Да ли је пару потребан двоструко већи приход?

Пару без деце није потребан двоструко већи приход него одраслој особи која живи сама. Пошто деле трошкове попут станарине и енергије, Евростат претпоставља да им је потребно 1,5 пута више новца.

Тако је пару у ЕУ потребан месечни нето приход од 4.301 евра да би достигао поменути праг. За пар са двоје деце млађе од 14 година тај износ расте на 6.021 евро.

Редослед земаља не мења се када је реч о паровима или породицама, јер се износ за сваку земљу множи истим коефицијентом: 1,5 за пар и 2,1 за породицу са двоје деце.

Куповна моћ омогућава боље поређење

Износи изражени у еврима не одражавају разлике у ценама између земаља. Стандард куповне моћи (ППС), вештачка обрачунска јединица која уклања те разлике, пружа бољу основу за поређење.

Разлике се смањују, али остају велике. Изражено у ППС-у, праг за одраслу особу која живи сама у ЕУ износи 2.830 јединица месечно.

Креће се од 1.031 ППС у Албанији до 4.709 ППС у Луксембургу, што представља разлику од око 4,6 пута, наспрам 10,8 пута када се износи пореде у еврима.

Унутар ЕУ, Мађарска има најнижи праг од 1.495 ППС. То значи да је праг у Луксембургу нешто више од три пута виши, док је разлика изражена у еврима шестострука.

Релативно удобан приход не омогућава свуда исти животни стандард

Ове разлике показују да удобан живот може значити веома различите ствари. Подаци изражени у ППС-у показују шта се за релативно удобан приход може купити у свакој земљи.

"Исти релативни положај према приходима може омогућити веома различите животне стандарде у различитим земљама. То што неко има 150 одсто медијалног прихода у једној земљи не значи да има исту куповну моћ као неко са 150 одсто медијалног прихода у другој", рекао је професор Кун Каминада са Универзитета у Лајдену за Еуронеwс Бусинесс.

Регионалне разлике унутар земаља

"Подаци прилагођени куповној моћи побољшали би поређење, али национални просеци и даље прикривају регионалне разлике, нарочито када је реч о трошковима становања", додао је Каминада.

Кенигс је такође истакао да многе земље ОЕЦД-а имају велике регионалне разлике и у висини прихода и у трошковима живота.

Приход је само део приче, важна је и имовина

Кенигс је навео да приход открива само део укупне слике. Неједнакост у богатству, посебно када је реч о могућности поседовања сопственог дома, представља озбиљан проблем у многим земљама ОЕЦД-а.

"Неки људи могу сасвим добро да живе са ниским приходима зато што поседују сопствени дом и можда живе у месту где су цене ниже", рекао је он.

Каминада је такође указао на значај имовине и штедње.

Према његовим речима, домаћинство са скромним приходима и лако доступном уштеђевином може се боље изборити са непредвиђеним рачуном или губитком посла него домаћинство са вишим приходима, али без уштеђевине и са великим дуговима.

Како дефинисати удобан живот?

Каминада је нагласио да би удобан живот требало да значи више од саме могућности плаћања рачуна.

"Домаћинство би требало да може да приушти одговарајући смештај, храну, енергију и превоз, да учествује у друштвеном животу, ужива у слободном времену и одваја новац са стране. Оно што је посебно важно јесте да може да поднесе непредвиђени трошак или привремени губитак прихода, а да одмах не западне у финансијске тешкоће."

Упозорио је да ни 150 ни 200 одсто националног медијалног прихода не представљају општеприхваћен праг за удобан живот.

Нагласио је да ОЕЦД-ова класификација средње класе описује релативни положај домаћинства у расподели прихода, а не то да ли је његов буџет довољан за подмиривање животних потреба.

Доктор Маркус М. Грабка из Немачког института за економска истраживања (ДИW Берлин) такође је оценио да приход већи од 150 одсто медијалног сам по себи не гарантује финансијску сигурност.

"Приход који премашује 150 одсто медијалног обезбеђује финансијску сигурност само када је праћен одређеним нивоом приватне имовине", рекао је за Еуронеwс Бусинесс.