Koliko novca treba za udoban život: Suma koja vam garantuje sigurnost u Evropi i Srbiji | Društvo i Ekonomija

Hronologija

1. 1. nov
   Direktno (otvara se u novom prozoru)

   Koliko novca treba za udoban život: Suma koja vam garantuje sigurnost u Evropi i Srbiji | Društvo i Ekonomija

   01. 11. 2026. 07:05 1 Koliko novca treba za udoban život: Suma koja vam garantuje sigurnost u Evropi i Srbiji Koliko treba da zarađujete da biste udobno živeli u Evropi? Na to pitanje je dosta teško odgovoriti, ali… Ceo tekst

   01. 11. 2026. 07:05 1

   Koliko novca treba za udoban život: Suma koja vam garantuje sigurnost u Evropi i Srbiji

   Koliko treba da zarađujete da biste udobno živeli u Evropi? Na to pitanje je dosta teško odgovoriti, ali Euronews Business je pokušao i izračunao koliki je mesečni neto prihod domaćinstva potreban da bi dostigao 150 odsto nacionalnog medijalnog dohotka, što predstavlja donju granicu višeg srednjeg dohodovnog razreda.

   Stvar je u tome što je pojam "udobnog života" vrlo subjektivan. Osim toga, nivoi cena znatno se razlikuju među državama, ali i unutar njih. Razlikuje se i broj članova domaćinstva, a sam dohodak ne uzima u obzir imovinu ni vlasništvo nad nekretninama.

   Ipak, određeni pokazatelji prihoda mogu dati okvirnu sliku o tome koliko je ljudima potrebno za udoban život, a jedan od njih je ekvivalentni raspoloživi dohodak.

   Reč je o pokazatelju koji obuhvata sve novčane prihode članova domaćinstva, uključujući prihode od rada, ulaganja, socijalnih davanja i drugih izvora. Od ukupnog iznosa zatim se oduzimaju porezi i socijalni doprinosi.

   Dobijeni iznos deli se brojem članova domaćinstva preračunatim u ekvivalentne odrasle osobe, što znači da nije reč o direktnom individualnom prihodu.

   Dohodovni razredi srednje klase

   Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definiše srednju klasu kao domaćinstva čiji se ekvivalentni raspoloživi dohodak kreće između 75 i 200 odsto nacionalnog medijalnog dohotka.

   OECD ovu grupu deli u tri kategorije:

   Niži srednji dohodovni razred: od 75 do 100 odsto medijalnog dohotka

   Srednji dohodovni razred: od 100 do 150 odsto medijalnog dohotka

   Viši srednji dohodovni razred: od 150 do 200 odsto medijalnog dohotka

   Ne postoji opšteprihvaćena granica koja određuje koliki udeo nacionalnog medijalnog dohotka domaćinstvo mora da ima da bi živelo udobno.

   - Ako su nam dostupni samo podaci o prihodima, verovatno možemo pretpostaviti da većina domaćinstava sa prihodima iznad 150 odsto medijalnog dohotka ima dovoljno sredstava za relativno udoban život", rekao je za Euronews Business Sebastijan Kenigs, viši ekonomista OECD-a.

   Međutim, drugi stručnjaci upozoravaju da prihod veći od 150 odsto medijalnog dohotka ne garantuje nužno finansijsku sigurnost.

   Euronews Business izračunao je koliko iznosi 150 odsto medijalnog dohotka za tri vrste domaćinstava kako bi pokazao koliki je neto prihod potreban za ulazak u viši srednji dohodovni razred.

   Koliko je potrebno za udoban život u Evropi?

   U 2025. godini medijalni ekvivalentni raspoloživi dohodak u Evropskoj uniji iznosio je 22.939 evra godišnje, odnosno 1.912 evra mesečno.

   To znači da je osobi koja živi sama potrebno 2.867 evra mesečno kako bi dostigla 150 odsto medijalnog dohotka.

   U 34 evropske zemlje taj iznos kreće se od 603 evra mesečno u Severnoj Makedoniji do čak 6.491 evra u Švajcarskoj.

   Unutar Evropske unije raspon je od 1.023 evra u Rumuniji do 6.256 evra u Luksemburgu.

   Mesečni neto prihod potreban za dostizanje tog praga premašuje 4.000 evra i u nekoliko drugih evropskih zemalja:

   Norveška – 5.240 evra

   Austrija – 4.568 evra

   Danska – 4.524 evra

   Irska – 4.392 evra

   Holandija – 4.308 evra

   Među četiri najveće ekonomije Evropske unije najviši prag ima Nemačka, gde iznosi 3.611 evra.

   Sledi Francuska sa 3.307 evra, što je oko 15 odsto više od proseka EU, dok je Italija nešto ispod evropskog proseka, sa 2.758 evra.

   Španija ima najniži prag među ove četiri zemlje, 2.546 evra.

   Razlika je značajna: osobi koja živi sama u Nemačkoj potrebno je 1.065 evra mesečno više nego osobi koja živi sama u Španiji.

   U Albaniji (723 evra), Turskoj (755 evra), Crnoj Gori (825 evra) i Srbiji (975 evra) taj prag je niži od 1.000 evra mesečno.

   Zajedno sa Severnom Makedonijom, svih pet zemalja imaju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

   U 11 država članica EU prag se kreće između 1.000 i 1.900 evra mesečno, uključujući Portugal (1.808 evra), Poljsku (1.799 evra), Grčku (1.463 evra), Bugarsku (1.108 evra) i Mađarsku (1.099 evra).

   Prihod nije jedino merilo, važna je i imovina

   Kenigs ističe da prihodi otkrivaju samo deo priče.

   Nejednakost u bogatstvu, naročito kada je reč o mogućnosti posedovanja sopstvene nekretnine, veliki je problem u mnogim zemljama OECD-a.

   - Neki ljudi mogu sasvim dobro da žive i sa niskim prihodima jer imaju sopstveni dom i možda žive u području gde su cene niže - rekao je.

   Kaminada je takođe naglasio važnost imovine i štednje, prenosi N1info.hr.

   Prema njegovim rečima, domaćinstvo sa skromnim prihodima, ali i ušteđevinom koja mu je lako dostupna, može bolje da se nosi sa neočekivanim troškovima ili gubitkom posla nego domaćinstvo sa višim prihodima, ali bez ušteđevine i sa velikim dugovima.

   Naslovna fotografija FOTO: Shutterstock/Blaszko

2. 10:10
   021 (otvara se u novom prozoru) najraniji u katalogu

   Kriza troškova života: Kolika su primanja potrebna za udoban život u Evropi?

   Euronews Business izračunao je koliki je mesečni neto prihod domaćinstva potreban da bi dostigao 150 odsto nacionalnog medijalnog prihoda, što predstavlja početnu granicu više srednje klase. Koliko je potrebno… Ceo tekst

   Euronews Business izračunao je koliki je mesečni neto prihod domaćinstva potreban da bi dostigao 150 odsto nacionalnog medijalnog prihoda, što predstavlja početnu granicu više srednje klase.

   Koliko je potrebno zarađivati za udoban život u različitim delovima Evrope? Na ovo pitanje veoma je teško odgovoriti.

   Pre svega, pojam "udobnog života" veoma je subjektivan. Drugo, nivoi cena znatno se razlikuju kako između zemalja, tako i unutar njih. Treće, razlikuje se i veličina domaćinstava. Prihod takođe ne uzima u obzir imovinu niti vlasništvo nad nekretninama.

   Ipak, određeni pokazatelji prihoda mogu pružiti predstavu o tome koliko je ljudima potrebno za udoban život.

   Jedan od njih je ekvivalentni raspoloživi prihod.

   Svi novčani prihodi članova domaćinstva sabiraju se, uključujući zarade, prihode od ulaganja, socijalna davanja i druge prihode domaćinstva. Od ukupnog iznosa zatim se oduzimaju porezi i socijalni doprinosi.

   Dobijeni iznos deli se brojem članova domaćinstva preračunatim u ekvivalentne odrasle osobe, što znači da nije reč o direktnom individualnom prihodu.

   Prihodne kategorije srednje klase

   Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definiše srednju klasu kao domaćinstva čiji ekvivalentni raspoloživi prihod iznosi između 75 i 200 odsto nacionalnog medijalnog prihoda.

   OECD je deli na tri grupe: od 75 do 100 odsto medijalnog prihoda predstavlja nižu srednju klasu, od 100 do 150 odsto srednju, a od 150 do 200 odsto višu srednju klasu.

   Ne postoji opšteprihvaćeno merilo koje određuje koliki procenat nacionalnog medijalnog prihoda domaćinstvo treba da ima.

   "Ako su informacije o prihodima sve čime raspolažemo, verovatno bismo mogli da pretpostavimo da većina domaćinstava sa prihodima iznad 150 odsto medijalnog ima dovoljno novca za relativno udoban život", rekao je za Euronews Business Sebastijan Kenigs, viši ekonomista OECD-a.

   Međutim, drugi naučnici napominju da prihod veći od 150 odsto medijalnog ne garantuje nužno finansijsku sigurnost.

   Euronews Business izračunao je 150 odsto medijalnog prihoda za tri vrste domaćinstava kako bi pokazao koliki je neto prihod potreban za ulazak u višu srednju prihodnu kategoriju.

   Tokom 2025. godine medijalni ekvivalentni raspoloživi prihod u Evropskoj uniji iznosio je 22.939 evra godišnje, odnosno 1.912 evra mesečno. Odrasloj osobi koja živi sama potrebno je 2.867 evra mesečno da bi dostigla 150 odsto medijalnog prihoda.

   U 34 evropske zemlje taj iznos kreće se od 603 evra mesečno u Severnoj Makedoniji do 6.491 evra u Švajcarskoj. Unutar EU raspon je od 1.023 evra u Rumuniji do 6.256 evra u Luksemburgu.

   Iznos premašuje 4.000 evra mesečno i u Norveškoj (5.240), Austriji (4.568), Danskoj (4.524), Irskoj (4.392) i Holandiji (4.308).

   Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka ima najviši prag od 3.611 evra. Sledi Francuska sa 3.307 evra, što je oko 15 odsto više od prosečnog pokazatelja za EU, dok je Italija nešto ispod tog nivoa, sa 2.758 evra. Španija ima najniži prag među ove četiri zemlje, 2.546 evra.

   Razlika je velika: odrasloj osobi koja živi sama u Nemačkoj potrebno je 1.065 evra mesečno više nego osobi u Španiji.

   Prag je niži od 1.000 evra mesečno u Albaniji (723), Turskoj (755), Crnoj Gori (825) i Srbiji (975). Zajedno sa Severnom Makedonijom, svih pet zemalja kandidati su za članstvo u EU.

   U 11 zemalja EU taj iznos kreće se između 1.000 i 1.900 evra mesečno, uključujući Portugal (1.808), Poljsku (1.799), Grčku (1.463), Bugarsku (1.108) i Mađarsku (1.099).

   Da li je paru potreban dvostruko veći prihod?

   Paru bez dece nije potreban dvostruko veći prihod nego odrasloj osobi koja živi sama. Pošto dele troškove poput stanarine i energije, Evrostat pretpostavlja da im je potrebno 1,5 puta više novca.

   Tako je paru u EU potreban mesečni neto prihod od 4.301 evra da bi dostigao pomenuti prag. Za par sa dvoje dece mlađe od 14 godina taj iznos raste na 6.021 evro.

   Redosled zemalja ne menja se kada je reč o parovima ili porodicama, jer se iznos za svaku zemlju množi istim koeficijentom: 1,5 za par i 2,1 za porodicu sa dvoje dece.

   Kupovna moć omogućava bolje poređenje

   Iznosi izraženi u evrima ne odražavaju razlike u cenama između zemalja. Standard kupovne moći (PPS), veštačka obračunska jedinica koja uklanja te razlike, pruža bolju osnovu za poređenje.

   Razlike se smanjuju, ali ostaju velike. Izraženo u PPS-u, prag za odraslu osobu koja živi sama u EU iznosi 2.830 jedinica mesečno.

   Kreće se od 1.031 PPS u Albaniji do 4.709 PPS u Luksemburgu, što predstavlja razliku od oko 4,6 puta, naspram 10,8 puta kada se iznosi porede u evrima.

   Unutar EU, Mađarska ima najniži prag od 1.495 PPS. To znači da je prag u Luksemburgu nešto više od tri puta viši, dok je razlika izražena u evrima šestostruka.

   Relativno udoban prihod ne omogućava svuda isti životni standard

   Ove razlike pokazuju da udoban život može značiti veoma različite stvari. Podaci izraženi u PPS-u pokazuju šta se za relativno udoban prihod može kupiti u svakoj zemlji.

   "Isti relativni položaj prema prihodima može omogućiti veoma različite životne standarde u različitim zemljama. To što neko ima 150 odsto medijalnog prihoda u jednoj zemlji ne znači da ima istu kupovnu moć kao neko sa 150 odsto medijalnog prihoda u drugoj", rekao je profesor Kun Kaminada sa Univerziteta u Lajdenu za Euronews Business.

   Regionalne razlike unutar zemalja

   "Podaci prilagođeni kupovnoj moći poboljšali bi poređenje, ali nacionalni proseci i dalje prikrivaju regionalne razlike, naročito kada je reč o troškovima stanovanja", dodao je Kaminada.

   Kenigs je takođe istakao da mnoge zemlje OECD-a imaju velike regionalne razlike i u visini prihoda i u troškovima života.

   Prihod je samo deo priče, važna je i imovina

   Kenigs je naveo da prihod otkriva samo deo ukupne slike. Nejednakost u bogatstvu, posebno kada je reč o mogućnosti posedovanja sopstvenog doma, predstavlja ozbiljan problem u mnogim zemljama OECD-a.

   "Neki ljudi mogu sasvim dobro da žive sa niskim prihodima zato što poseduju sopstveni dom i možda žive u mestu gde su cene niže", rekao je on.

   Kaminada je takođe ukazao na značaj imovine i štednje.

   Prema njegovim rečima, domaćinstvo sa skromnim prihodima i lako dostupnom ušteđevinom može se bolje izboriti sa nepredviđenim računom ili gubitkom posla nego domaćinstvo sa višim prihodima, ali bez ušteđevine i sa velikim dugovima.

   Kako definisati udoban život?

   Kaminada je naglasio da bi udoban život trebalo da znači više od same mogućnosti plaćanja računa.

   "Domaćinstvo bi trebalo da može da priušti odgovarajući smeštaj, hranu, energiju i prevoz, da učestvuje u društvenom životu, uživa u slobodnom vremenu i odvaja novac sa strane. Ono što je posebno važno jeste da može da podnese nepredviđeni trošak ili privremeni gubitak prihoda, a da odmah ne zapadne u finansijske teškoće."

   Upozorio je da ni 150 ni 200 odsto nacionalnog medijalnog prihoda ne predstavljaju opšteprihvaćen prag za udoban život.

   Naglasio je da OECD-ova klasifikacija srednje klase opisuje relativni položaj domaćinstva u raspodeli prihoda, a ne to da li je njegov budžet dovoljan za podmirivanje životnih potreba.

   Doktor Markus M. Grabka iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW Berlin) takođe je ocenio da prihod veći od 150 odsto medijalnog sam po sebi ne garantuje finansijsku sigurnost.

   "Prihod koji premašuje 150 odsto medijalnog obezbeđuje finansijsku sigurnost samo kada je praćen određenim nivoom privatne imovine", rekao je za Euronews Business.