- Снабдевеност пелетом у Србији је добра, а домаће фабрике бележе рекордну производњу и редовне испоруке. - На већини стоваришта пелет кошта 42.000 до 44.000 динара по тони, док је у фабрикама јефтинији, 38.000 до… Цео текст
- Снабдевеност пелетом у Србији је добра, а домаће фабрике бележе рекордну производњу и редовне испоруке.
- На већини стоваришта пелет кошта 42.000 до 44.000 динара по тони, док је у фабрикама јефтинији, 38.000 до 40.000 динара.
- Огревног дрвета има довољно, а цене се по регионима крећу од 8.000 до 11.500 динара.
Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић каже за РТС да домаће фабрике бележе рекордну производњу, док су цене на већини стоваришта између 42.000 и 44.000 динара по тони.
Он истиче да је снабдевеност тржишта дрвним пелетом добра и да се испоруке потрошачима углавном одвијају редовно.
"Према последњим подацима које смо добили од стоваришта и других малопродајних објеката, преко 90 одсто тих малопродајних објеката је добро снабдевено. Има довољно количина дрвног пелета и дрвни пелет се испоручује редовно потрошачима", навео је Главоњић.
Додаје да се у око десет одсто малопродајних објеката, углавном мањих стоваришта у мањим местима, на испоруку чека до седам дана. Истиче и да фабрике раде нормално и да нема већих проблема у производњи.
Пелет на стовариштима од 42.000 до 48.000 динара
Главоњић наводи да се више од 90 одсто пелета који се троши у Србији производи у домаћим фабрикама, док око десет одсто потиче из увоза.
У првих девет месеци ове године увезено је око 46.600 тона пелета, што је приближно 4.000 тона више него током целе 2025. године.
"То показује колико је била велика потражња", наводи Главоњић.
Истовремено, додаје, домаћи произвођачи бележе рекордну производњу, а већина фабрика је за осам месеци произвела количине које су достигле њихову укупну производњу из 2025. године.
Када је реч о ценама, Главоњић каже да се пелет на стовариштима углавном продаје за 42.000 до 48.000 динара по тони, али да постоје и скупље понуде.
"На највећем броју стоваришта наши грађани могу купити пелет у том опсегу од 42.000 до 44.000 динара, а ако купују пелет у фабрикама, он је још јефтинији и могу га купити у зависности од фабрике до фабрике за 38.000 до 40.000 динара", објашњава Главоњић.
Поједина стоваришта продају и увозни пелет из Хрватске по цени од 50.000 динара, али је, како наглашава, реч о квалитетном пелету од храстовог дрвета, класе А1.
Око 200.000 домаћинстава греје се на пелет
Према речима Главоњића, потражња за пелетом у октобру је мања него у септембру, јер је већина домаћинстава већ обезбедила огрев за зиму.
"Уколико не дође до неких озбиљнијих промена на тржишту осталих енергената, очекујемо да ће тај пад тражње бити настављен и у наредним недељама зато што је највећи број домаћинстава већ набавио дрвни пелет", истиче Главоњић.
Процењује да ће се ове године у Србији на пелет грејати око 200.000 домаћинстава, можда и нешто више, због чега очекује рекордну годину и по производњи и по потрошњи.
Огревног дрвета има довољно
За разлику од пелета, тржиште огревног дрвета је, према оцени Главоњића, једно од најстабилнијих тржишта енергената у Србији.
"Понуда огревног дрвета је одлична. То је једно од најстабилнијих тржишта енергената у нашој земљи", наглашава Главоњић.
Цене се, у зависности од региона, крећу од 8.000 динара на југу до 11.500 динара на северу Србије.На питање које је дрво најбоље за огрев, професор истиче да је најважније да буде добро осушено.
"Најбоље гори добро просушено дрво и то је једини, да кажемо, савет потрошачима. Наравно, ако могу да бирају, онда је најбоље да то буде дрво тврдих лишћара", саветује Главоњић.
Шта грађани треба да провере приликом куповине пелета
Главоњић подсећа да је у Србији на снази правилник који прописује техничке и друге захтеве за дрвна горива и обавезну контролу квалитета пелета који се продаје на домаћем тржишту.
"На свакој оној врећици пелета мора да буде одштампана или залепљена декларација на којој се налазе многи подаци, између осталог и податак када је извршена контрола квалитета тог пелета који се налази у тој врећици", објашњава професор.
Наводи да је број домаћих произвођача који су сертификовали пелет порастао са 40 у марту на 46, док је број сертификованих страних фабрика повећан са осам на 11. Говорећи о куповини огревног дрвета, објашњава и разлику између просторног и кубног метра, која често изазива недоумице код потрошача.
"Просторни метар подразумева једну запремину, значи метар пута метар пута метар, у којој су наслагане оне цепанице. Кубни метар је запремина без тих шупљина", објашњава Главоњић.
Додаје да један кубни метар компактног дрвета најчешће одговара количини од 1,4 просторна метра, због чега је и цена приликом куповине по кубном метру виша.
