- Snabdevenost peletom u Srbiji je dobra, a domaće fabrike beleže rekordnu proizvodnju i redovne isporuke. - Na većini stovarišta pelet košta 42.000 do 44.000 dinara po toni, dok je u fabrikama jeftiniji, 38.000 do… Ceo tekst
- Snabdevenost peletom u Srbiji je dobra, a domaće fabrike beleže rekordnu proizvodnju i redovne isporuke.
- Na većini stovarišta pelet košta 42.000 do 44.000 dinara po toni, dok je u fabrikama jeftiniji, 38.000 do 40.000 dinara.
- Ogrevnog drveta ima dovoljno, a cene se po regionima kreću od 8.000 do 11.500 dinara.
Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže za RTS da domaće fabrike beleže rekordnu proizvodnju, dok su cene na većini stovarišta između 42.000 i 44.000 dinara po toni.
On ističe da je snabdevenost tržišta drvnim peletom dobra i da se isporuke potrošačima uglavnom odvijaju redovno.
"Prema poslednjim podacima koje smo dobili od stovarišta i drugih maloprodajnih objekata, preko 90 odsto tih maloprodajnih objekata je dobro snabdeveno. Ima dovoljno količina drvnog peleta i drvni pelet se isporučuje redovno potrošačima", naveo je Glavonjić.
Dodaje da se u oko deset odsto maloprodajnih objekata, uglavnom manjih stovarišta u manjim mestima, na isporuku čeka do sedam dana. Ističe i da fabrike rade normalno i da nema većih problema u proizvodnji.
Pelet na stovarištima od 42.000 do 48.000 dinara
Glavonjić navodi da se više od 90 odsto peleta koji se troši u Srbiji proizvodi u domaćim fabrikama, dok oko deset odsto potiče iz uvoza.
U prvih devet meseci ove godine uvezeno je oko 46.600 tona peleta, što je približno 4.000 tona više nego tokom cele 2025. godine.
"To pokazuje koliko je bila velika potražnja", navodi Glavonjić.
Istovremeno, dodaje, domaći proizvođači beleže rekordnu proizvodnju, a većina fabrika je za osam meseci proizvela količine koje su dostigle njihovu ukupnu proizvodnju iz 2025. godine.
Kada je reč o cenama, Glavonjić kaže da se pelet na stovarištima uglavnom prodaje za 42.000 do 48.000 dinara po toni, ali da postoje i skuplje ponude.
"Na najvećem broju stovarišta naši građani mogu kupiti pelet u tom opsegu od 42.000 do 44.000 dinara, a ako kupuju pelet u fabrikama, on je još jeftiniji i mogu ga kupiti u zavisnosti od fabrike do fabrike za 38.000 do 40.000 dinara", objašnjava Glavonjić.
Pojedina stovarišta prodaju i uvozni pelet iz Hrvatske po ceni od 50.000 dinara, ali je, kako naglašava, reč o kvalitetnom peletu od hrastovog drveta, klase A1.
Oko 200.000 domaćinstava greje se na pelet
Prema rečima Glavonjića, potražnja za peletom u oktobru je manja nego u septembru, jer je većina domaćinstava već obezbedila ogrev za zimu.
"Ukoliko ne dođe do nekih ozbiljnijih promena na tržištu ostalih energenata, očekujemo da će taj pad tražnje biti nastavljen i u narednim nedeljama zato što je najveći broj domaćinstava već nabavio drvni pelet", ističe Glavonjić.
Procenjuje da će se ove godine u Srbiji na pelet grejati oko 200.000 domaćinstava, možda i nešto više, zbog čega očekuje rekordnu godinu i po proizvodnji i po potrošnji.
Ogrevnog drveta ima dovoljno
Za razliku od peleta, tržište ogrevnog drveta je, prema oceni Glavonjića, jedno od najstabilnijih tržišta energenata u Srbiji.
"Ponuda ogrevnog drveta je odlična. To je jedno od najstabilnijih tržišta energenata u našoj zemlji", naglašava Glavonjić.
Cene se, u zavisnosti od regiona, kreću od 8.000 dinara na jugu do 11.500 dinara na severu Srbije.Na pitanje koje je drvo najbolje za ogrev, profesor ističe da je najvažnije da bude dobro osušeno.
"Najbolje gori dobro prosušeno drvo i to je jedini, da kažemo, savet potrošačima. Naravno, ako mogu da biraju, onda je najbolje da to bude drvo tvrdih lišćara", savetuje Glavonjić.
Šta građani treba da provere prilikom kupovine peleta
Glavonjić podseća da je u Srbiji na snazi pravilnik koji propisuje tehničke i druge zahteve za drvna goriva i obaveznu kontrolu kvaliteta peleta koji se prodaje na domaćem tržištu.
"Na svakoj onoj vrećici peleta mora da bude odštampana ili zalepljena deklaracija na kojoj se nalaze mnogi podaci, između ostalog i podatak kada je izvršena kontrola kvaliteta tog peleta koji se nalazi u toj vrećici", objašnjava profesor.
Navodi da je broj domaćih proizvođača koji su sertifikovali pelet porastao sa 40 u martu na 46, dok je broj sertifikovanih stranih fabrika povećan sa osam na 11. Govoreći o kupovini ogrevnog drveta, objašnjava i razliku između prostornog i kubnog metra, koja često izaziva nedoumice kod potrošača.
"Prostorni metar podrazumeva jednu zapreminu, znači metar puta metar puta metar, u kojoj su naslagane one cepanice. Kubni metar je zapremina bez tih šupljina", objašnjava Glavonjić.
Dodaje da jedan kubni metar kompaktnog drveta najčešće odgovara količini od 1,4 prostorna metra, zbog čega je i cena prilikom kupovine po kubnom metru viša.