Све вести
Фото из чланка: Нова економијаКолико грађане коштају напуштени пси: Милиони за псе, ко плаћа, а ко полаже рачуне
Шта наводе медији
Локалне самоуправе у Србији годинама издвајају милионе динара за хватање и збрињавање напуштених паса, а држава нема јединствен систем евиденције о броју ухваћених паса, потрошеном новцу и судбини животиња.
Ово наводи један извор
Нова економија, 4. нов, 10:46 (отвара се у новом прозору)
Локалне самоуправе у Србији годинама издвајају милионе динара за хватање и збрињавање напуштених паса, а држава нема јединствен систем из ког би се видело колико је паса ухваћено, колико је новца потрошено и шта се са тим животињама на крају догодило. Док једне општине немају своја прихватилишта и посао плаћају комуналним предузећима из других градова или приватним фирмама, подаци из појединих прихватилишта показују стотине угинулих животиња.
Према податку Управе за ветерину, у Србији је регистровано 158 прихватилишта за напуштене животиње.
Ово наводи један извор
Према податку Управе за ветерину, у Србији је регистровано 158 прихватилишта за напуштене животиње. Ипак, колико паса годишње прође кроз њих, колико их угине, буде еутаназирано, удомљено или враћено на место хватања, није могуће видети на једном месту.
Јелена Банац из Тима за добробит животиња Покрета „Крени, промени“ наводи да многе општине за ангажовање служби зоохигијене ангажују предузећа из других градова, на пример да ЈКП „Наш дом“ Пожега добија послове на територији других локалних самоуправа.
Ово наводи један извор
– Све општине издвајају новац, али многе за ангажовање служби зоохигијене из других градова. Имамо, рецимо, случај да ЈКП „Наш дом“ Пожега добија послове на територији других локалних самоуправа, наводи Јелена Банац из Тима за добробит животиња Покрета „Крени–промени“.
Подаци које је ЈКП „Наш дом“ накнадно доставило потврђују да предузеће пружа услуге и другим локалним самоуправама, са псима хватаним на територијама Ужица, Ариља, Косјерића, Ивањице и других средина.
Ово наводи један извор
Да ЈКП „Наш дом“ пружа услуге и другим локалним самоуправама потврђују и подаци које нам је предузеће накнадно доставило. У њима су наведени пси хватани на територијама Ужица, Ариља, Косјерића, Ивањице и других средина.
Банац сматра да проблем није само у количини издвојеног новца, већ и у томе да ли систем ствара подстицај да се број напуштених паса заиста смањује.
Ово наводи један извор
Проблем, сматра Банац, није само у количини новца који се издваја већ и у томе да ли систем ствара подстицај да се број напуштених паса заиста смањује.
Банац и остали аутори примедби на Нацрт новог Закона о добробити животиња траже да локални програми, поред хватања и смештања паса, обухвате и мере смањења броја нових напуштених животиња.
Ово наводи један извор
Банац и остали аутори, у примедбама на Нацрт новог Закона о добробити животиња, зато траже да локални програми не буду сведени само на хватање и смештање паса, већ да обухвате и мере којима би се смањивао број нових напуштених животиња.
Подаци ЈКП „Наш дом“ у Пожеги показују да је 2021. забележено 897 еутаназираних и 423 угинула пса, 2024. само 27 еутаназираних али 665 угинулих, а наредне године 755 угинулих, 50 еутаназираних и 60 удомљених паса.
Ово наводи један извор
Посебно упадљиву промену показују подаци ЈКП „Наш дом“ у Пожеги. Током 2021. године забележено је 897 еутаназираних и 423 угинула пса. Током 2024. само 27 еутаназираних, али 665 угинулих. Наредне године евидентирано је 755 угинулих, 50 еутаназираних и свега 60 удомљених паса.
ЈКП „Наш дом“ наводи да је нагли пад броја еутаназија последица мере републичке ветеринарске инспекције, која је почетком 2024. забранила еутаназију паса осим у изузетним случајевима.
Ово наводи један извор
ЈКП „Наш дом“ у накнадно достављеном одговору наводи да је нагли пад броја еутаназија последица мере републичке ветеринарске инспекције, која је почетком 2024. забранила еутаназију паса осим у изузетним случајевима. Међутим, исте године када је број еутаназираних пао на 27, број евидентираних угинућа достигао је 665, а наредне године 755.
ЈКП „Наш дом“ одговара да не поседује медицинску документацију о узроцима угинућа паса ни евиденцију о околностима смрти сваког пса, већ да ту документацију води надлежна ветеринарска станица, укључујући и случај десет штенаца угинулих услед асфиксије забележен у инспекцијској документацији.
Ово наводи један извор
На питање од чега су пси умирали, ЈКП одговара да не поседује медицинску документацију о узроцима угинућа, нити евиденцију о околностима смрти сваког појединачног пса, већ да документацију кроз амбулантни протокол води надлежна ветеринарска станица. Предузеће не поседује ни податке о околностима које су довеле до смрти десет штенаца услед асфиксије, забележене у инспекцијској документацији, већ и за те информације упућује на ветеринарску станицу.
ЈКП „Наш дом“ је за 2025. навело око 4,3 милиона динара трошкова за ветеринарске услуге, храну, хватање и транспорт, ДДД мере и уклањање лешева, од чега око 3,2 милиона динара на ветеринарске услуге.
Ово наводи један извор
Питање следљивости није важно само због судбине животиња већ и због јавног новца. ЈКП „Наш дом“ је за 2025. навело око 4,3 милиона динара трошкова за ветеринарске услуге, храну, хватање и транспорт, ДДД мере и уклањање лешева. Од тога је око 3,2 милиона динара отишло на ветеринарске услуге. Наводе да су тим новцем плаћани вакцинација, чиповање, стерилизација, дехелминтизација, лечење и друге ветеринарске услуге.
У документацији ЈКП „Наш дом“ за „лишавање живота пса луталице“ (клинички преглед, еутаназија и теренски рад) наведена је јединична цена од 10 динара без ПДВ-а по псу; ЈКП наводи да ју је дефинисала ветеринарска станица као најповољнији понуђач у јавној набавци.
Ово наводи један извор
Код система у коме су већ утврђени проблеми са евиденцијама, то отвара и питање како се може проверити да ли је свака плаћена ветеринарска услуга заиста обављена за конкретног пса. Истовремено, у документацији о уговореним услугама појављује се необична ставка: за „лишавање живота пса луталице“, које према опису обухвата клинички преглед, еутаназију и теренски рад, наведена је јединична цена од 10 динара без ПДВ-а по псу. Цена основног ветеринарског третмана Када пас стигне у шабачко Прихватилиште, ветеринарско збрињавање подразумева третман против спољашњих и унутрашњих паразита, вакцинацију против заразних болести и беснила, стерилизацију или кастрацију и чиповање. -За мужјака све то кошта око 9.000, а за женку око 15.000 динара, објашњава Милош Јекић. На питање како је формирана цена од 10 динара, ЈКП „Наш дом“ је одговорило да ју је дефинисала већ помињана ветеринарска станица, као најповољнији понуђач у поступку јавне набавке и за додатна појашњења упутило нас на ту ветеринарску станицу. Аутори примедби на нови закон зато траже јавно доступну електронску евиденцију која би омогућила праћење сваког пса од пријема до коначног исхода, али и контролу трошења јавног новца. Траже и прецизније дефинисану улогу ветеринарске инспекције и обавезне мере превенције, стерилизације и удомљавања. У Шапцу од 490 до шест Да исходи нису непроменљиви показује пример Шапца. Шабачко прихватилиште почело је да ради 2013. године, након што је у прву фазу изградње објекта за око 150 паса уложено око 10 милиона динара. Најављивани су добри услови, ветеринарска нега и активно удомљавање, али су подаци из наредних година показивали другачију слику. Само током 2017. године ухваћена су 592 пса, док их је 490 угинуло или било еутаназирано. Међу њима је 189 евидентирано као угинуло из непознатих разлога, док је 138 еутаназирано због наведене агресивности. Следеће године живот је изгубило 375 паса. Податке је Удружење за заштиту паса „Право на живот“ добило на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Бившем управнику Александру Леонтићу послали смо питања и контактирали га телефоном, али до закључења текста није одговорио. Весна Теодоровић Волонтери Удружења „Право на живот“ у Прихватилиште су први пут ушли априла 2020. године. – Доживела сам шок. Видела сам изгладнеле псе. Пси су остајали без хране и ветеринарске помоћи, а Прихватилиште је било затворено за грађане, сећа се Весна Теодоровић из Удружења „Право на живот“ из Шапца. Волонтери су потом почели да шетају и социјализују псе и оглашавају их за удомљавање, а променама у руковођењу успостављена је и сарадња са Прихватилиштем. Милош Јекић руководи Прихватилиштем од 2021. године. Према његовим речима, од тада ниједан здрав пас није еутаназиран, чак ни неколико агресивних који су издвојени у засебне боксове. Током 2023. године у Прихватилишту је угинуло шест паса, док је 81 удомљен. Новац и другачији исход Милош Јекић – Капацитет Прихватилишта је 185 паса, а тренутно их је 141. Укупан буџет за 2025. годину био је 40,8 милиона динара. Ту су фактурисање налога према Граду, плате запослених, храна, ветеринарске услуге и материјал за радове у Прихватилишту. За стерилизацију власничких паса Град је издвојио 3,34 милиона динара, док ми за ветеринарске услуге имамо око четири милиона. Еутаназирају се искључиво пси који су толико болесни да не постоји могућност да се излече и то се ради у сарадњи са ветеринарима. Лечимо све што може да се лечи, каже Јекић. Од последица ка превенцији Једна од промена је увођење бесплатних стерилизација власничких паса. За новац који Град годишње издваја може се стерилисати око 400 паса, а уз стерилизацију су бесплатни чип и вакцина. Шабачко прихватилиште, данас Колико је систем коштао у време када су у Шапцу бележене стотине мртвих паса није једноставно утврдити. Према подацима Одељења за финансије Града Шапца, 2017. године за услуге зоохигијене првобитно је било планирано 10 милиона динара, док је новембарским ребалансом за Прихватилиште опредељено 7,5 милиона. Наредне године за Прихватилиште није била исказана посебна буџетска ставка, већ је његов рад финансиран кроз субвенције. Данас се из истог система финансирају лечење, стерилизација, вакцинација и збрињавање паса, док Град посебно плаћа и стерилизацију власничких животиња. Разлика се, међутим, не види само у буџетским ставкама, већ у исходу: колико паса умире, колико се удоми и колико нових уопште стигне са улице. Управо то је податак који данас на нивоу Србије недостаје. Док не постоји јединствена и проверљива евиденција која ће показати колико је новца потрошено, колико је животиња прошло кроз систем и каква је била њихова коначна судбина, милиони у локалним буџетима говориће колико систем кошта, али не и шта је за тај новац постигнуто. 10 динара у Пожеги, 3.600 у Шапцу На основу документације ЈКП „Наш дом“ у Пожеги за „лишавање живота пса луталице“, које према опису обухвата клинички преглед, еутаназију и теренски рад, наведена је јединична цена од 10 динара без ПДВ-а. ЈКП наводи да је цену дефинисала већ помињана ветеринарска станица, као најповољнији понуђач.
Према подацима Ветеринарске станице Шабац, цена еутаназије једног пса износи 3.600 динара.
Ово наводи један извор
Према подацима Ветеринарске станице Шабац, цена еутаназије једног пса износи 3.600 динара. Да би се пас хумано еутаназирао потребно је прво дати једну ињекцију која ће га умирити, а потом и ону која ће га заувек успавати.
У шабачком Прихватилишту ветеринарско збрињавање пса подразумева третман против паразита, вакцинацију против заразних болести и беснила, стерилизацију или кастрацију и чиповање, што за мужјака кошта око 9.000, а за женку око 15.000 динара, објашњава Милош Јекић.
Ово наводи један извор
Када пас стигне у шабачко Прихватилиште, ветеринарско збрињавање подразумева третман против спољашњих и унутрашњих паразита, вакцинацију против заразних болести и беснила, стерилизацију или кастрацију и чиповање. -За мужјака све то кошта око 9.000, а за женку око 15.000 динара, објашњава Милош Јекић.
Навод, непотврђеноБанац наводи да су у „бизнис“ ушле приватне фирме које добијају милионске тендере од општина које нису изградиле своја прихватилишта, углавном немају стратегију хуманог смањења популације напуштених животиња и многе не спроводе ЦНР програм, те да не постоји државна стратегија за решавање проблема.
Овај навод преносе
– Поред тога, у овај „бизнис“, јер за многе то јесте бизнис, ушле су и приватне фирме које добијају милионске тендере од општина које нису изградиле своја прихватилишта, углавном немају стратегију хуманог смањења популације напуштених животиња, а многе не спроводе ни ЦНР програм. Онда долазимо у ситуацију да приватнику одговара да такво стање траје и да му није у интересу да се проблем реши, јер би остао без вредних послова. Проблем је пре свега што не постоји државна стратегија за решавање овог проблема. Општине издвајају милионске износе, а проблем се не решава. Ми се годинама бавимо последицама, а не решава се узрок овог стања, наводи Банац.
Навод, непотврђеноНалаз ветеринарске инспекције из фебруара 2025. године: приликом контроле документације инспектор је утврдио да су пси за које је у досијеима био уписан податак о угинућу затечени живи у прихватилишту, те да се не води тачна евиденција о пријему, смештају и судбини ухваћених паса.
Овај навод преносе
Питање поузданости евиденције додатно отвара налаз ветеринарске инспекције из фебруара 2025. године. Приликом контроле документације за псе ухваћене у једној акцији, инспектор је утврдио да су животиње за које је у досијеима био уписан податак о угинућу затечене живе у прихватилишту. Закључено је да се не води тачна евиденција о пријему, смештају и судбини ухваћених паса.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
