Полиција има законски рок од годину дана да предузме радње ради откривања и процесуирања учиниоца прекршаја, објаснио је адвокат Владимир Миљевић. Додао је да возачи неретко на обавештења о прекршајима чекају и по… Цео текст
Полиција има законски рок од годину дана да предузме радње ради откривања и процесуирања учиниоца прекршаја, објаснио је адвокат Владимир Миљевић. Додао је да возачи неретко на обавештења о прекршајима чекају и по неколико месеци.
Као пример је навео случај на Мосту на Ади, где су казне за прекорачење брзине појединим возачима стизале тек четири, пет или шест месеци. За то време, неки су више пута понављали исти прекршај, не знајући да су претходна прекорачења већ евидентирана.
– Имали смо ситуацију да су возачи месецима прекорачивали брзину, а да су тек накнадно добили по 20, 30, па чак и 40 казни. Другим речима, више пута су поновили исти прекршај, а да претходно нису ни знали да су први пут евидентирани – рекао је.
Истакао је да би возачи о прекршају требало да буду обавештени у најкраћем могућем року, идеално свега неколико дана након што је евидентиран.
– Није прихватљиво да неко направи десетине прекршаја на истој деоници, а да о томе месецима не буде обавештен. Возачи јесу дужни да поштују прописе, али имају право и да благовремено сазнају да су их прекршили – нагласио је.
Због тога је предложио да Министарство унутрашњих послова утврди препоручени рок за слање обавештења, који би, према његовом мишљењу, могао да износи 10, 15 или 20 дана.
– Сматрам да чекање дуже од 20 дана није примерено, јер возач у међувремену може да настави да понавља исто недозвољено понашање – оценио је Миљевић.
Сличан проблем, према његовим речима, постојао је и на Зрењанинском путу, где су возачи такође добијали велики број казни због прекршаја забележених уређајем за мерење брзине.
– Ако се прекршаји евидентирају аутоматски, нема разлога да се обрада података и слање обавештења непотребно одлажу. Систем би требало да буде организован тако да возачи што пре сазнају да су направили прекршај – рекао је.
Адвокат је указао да је у пракси било случајева у којима је полиција слала обавештења непосредно пред наступање релативне застарелости, па чак и након њеног наступања.
– Морам да напоменем да су такве ситуације ретке – навео је.
Као много чешћи проблем издвојио је чекање од три или четири месеца, оцењујући да таква пракса не доприноси безбедности саобраћаја.
Објаснио је да се обавештења све чешће шаљу преко електронског сандучета на порталу еУправа, због чега је саветовао грађанима да редовно проверавају пристигле поруке.
– Грађани који имају налог на еУправи требало би да проверавају електронско сандуче најмање једном недељно, јер им се обавештења о саобраћајним прекршајима могу достављати тим путем – казао је.
Додао је да мејл који би требало да обавести корисника о новој поруци понекад не стигне, па грађани не би требало да се ослањају искључиво на таква обавештења.
– Најсигурније је да грађани директно приступе електронском сандучету и провере да ли имају нове поруке Министарства унутрашњих послова. Тако ће избећи да пропусте важно обавештење због тога што им имејл упозорења није стигао – закључио је Владимир Миљевић.
Подсетимо, раније смо писали о томе да ли по закону мора да постоји саобраћајни знак који указује на то да се врши снимање прекршаја, као и да ли су надлежни у обавези да возаче унапред обавесте о контроли саобраћаја камерама и радарима.
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја објаснио је раније да полиција, према Закону о полицији, мора јавно да саопшти намеру снимања на јавним местима, осим у случајевима прикривеног снимања у складу са Законом о кривичном поступку.
Када је реч о фиксним камерама за контролу саобраћаја, Правилник о саобраћајној сигнализацији предвиђа посебан знак „снимање саобраћаја“, који означава почетак деонице на којој се врши снимање. Окановић сматра да би такав знак требало да постоји испред сваке камере која снима саобраћај.
Код мобилних радара ситуација је другачија, јер МУП може да обавести јавност да ће контролисати саобраћај на одређеном државном путу, али није у обавези да наведе тачну локацију на којој ће се радар налазити.
– Закон о полицији не прецизира начин на који јавност мора бити обавештена о снимању, док правилник који уређује снимање на јавним местима предвиђа истицање обавештења на месту снимања – рекао је раније Дамир Окановић.
