Ko sutra krene preko reda, grdno će se kajati: Bog sve vidi, a narod pamti! Ne ogrešite se o mošti sa Kozjaka

Грдно ће се кајати онај ко сутра крене преко реда! ОР

Кад сутра осване први дан новембра, многи од вас прославиће један од најузвишенијих празника у нашем календару.

Слави се Свети Прохор Пчињски, светац и пустињак чији је живот оставио неизбрисив траг у нашој вероисповести, а чије мошти и дан-данас чине чуда под планином Козјак.

Сусрет у шуми значио је нешто

Прича о овом великом светитељу почиње још у првој половини 11. века, када је рођен у побожној породици Јована и Ане у околини Овчег поља.

Још од малих ногу видело се да је предодређен за нешто велико - књишку мудрост и духовност савладао је брже и боље од свих својих вршњака.

У жељи да се потпуно посвети Богу и миру, отишао је у пећину Нагоричинску, близу данашњег манастира Старо Нагоричино.

Управо на том месту догодио се сусрет који улази у историјске читанке.

Док је самовао у тишини, у његову пећину свратио је један обичан ловац по имену Диоген.

Свети Прохор га је погледао у очи и изговорио речи од којих се човеку најежи кожа: прорекао му је да ће постати византијски цар!

Уз то му је дао само једну молбу...

"Сети се и мене кад постанеш цар."

Реч која се обистинила и сан који је уплашио владара

Оно што је пустињак рекао, убрзо се и остварило.

Ловац Диогенистаиста ступа на престо као византијски цар Роман ИВ Диоген, који је владао од 1067. до 1071. године.

Међутим, понет силом, круном и богатством, новопечени владар скроз је заборавио скромног старца из пећине.

Свети Прохор је наставак свог живота провео у молитви и посту.

Пуна три деценије подвизавао се у једној маленој пећини на планини Козјак, јужно од Врања, а упокојио се после укупно 62 године тешког испосничког живота.

Тек 30 година након његове смрти, светитељ се лично јавио цару Диогену у сну.

Упитао га је зашто је заборавио своје старо одело и мене старца, па му поручио да му подигне макар мали храм.

Уплашени цар подигао је читаву пратњу и кренуо на терен да тражи пећину.

После много дана трагања по планини Козјак, пронашли су пећину и у њој нетрулежне мошти преподобног Прохора.

Свето миро вековима сведочи о чуду

На месту проналаска цар је подигао цркву у славу Светог апостола Луке, док је са десне стране реке Пчиње саградио прелеп храм посвећен управо преподобном Прохору.

Када су светитељеве мошти положене у тај храм, са десне стране олтара, догодило се ново чудо - из њих је потекло свето миро.

Део ових светих моштију цар је однео у Цариград, један део је касније стигао у манастир Љубостињу, док највећи део и дан-данас почива у манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.

Ако вас пут икада нанесе у те крајеве, свратите да целивате ове светиње и упутите искрену молитву.

Народно предање каже да овај светац чује сваку молитву изговорену из чистог срца, нарочито на данашњи и сутрашњи дан.

Ако верујете у његову снагу, запалите свећу и потражите мир за себе и своју породицу.