Ko sutra krene preko reda, grdno će se kajati: Bog sve vidi, a narod pamti! Ne ogrešite se o mošti sa Kozjaka

Grdno će se kajati onaj ko sutra krene preko reda! OR

Kad sutra osvane prvi dan novembra, mnogi od vas proslaviće jedan od najuzvišenijih praznika u našem kalendaru.

Slavi se Sveti Prohor Pčinjski, svetac i pustinjak čiji je život ostavio neizbrisiv trag u našoj veroispovesti, a čije mošti i dan-danas čine čuda pod planinom Kozjak.

Susret u šumi značio je nešto

Priča o ovom velikom svetitelju počinje još u prvoj polovini 11. veka, kada je rođen u pobožnoj porodici Jovana i Ane u okolini Ovčeg polja.

Još od malih nogu videlo se da je predodređen za nešto veliko - knjišku mudrost i duhovnost savladao je brže i bolje od svih svojih vršnjaka.

U želji da se potpuno posveti Bogu i miru, otišao je u pećinu Nagoričinsku, blizu današnjeg manastira Staro Nagoričino.

Upravo na tom mestu dogodio se susret koji ulazi u istorijske čitanke.

Dok je samovao u tišini, u njegovu pećinu svratio je jedan običan lovac po imenu Diogen.

Sveti Prohor ga je pogledao u oči i izgovorio reči od kojih se čoveku naježi koža: prorekao mu je da će postati vizantijski car!

Uz to mu je dao samo jednu molbu...

"Seti se i mene kad postaneš car."

Reč koja se obistinila i san koji je uplašio vladara

Ono što je pustinjak rekao, ubrzo se i ostvarilo.

Lovac Diogenistaista stupa na presto kao vizantijski car Roman IV Diogen, koji je vladao od 1067. do 1071. godine.

Međutim, ponet silom, krunom i bogatstvom, novopečeni vladar skroz je zaboravio skromnog starca iz pećine.

Sveti Prohor je nastavak svog života proveo u molitvi i postu.

Puna tri decenije podvizavao se u jednoj malenoj pećini na planini Kozjak, južno od Vranja, a upokojio se posle ukupno 62 godine teškog isposničkog života.

Tek 30 godina nakon njegove smrti, svetitelj se lično javio caru Diogenu u snu.

Upitao ga je zašto je zaboravio svoje staro odelo i mene starca, pa mu poručio da mu podigne makar mali hram.

Uplašeni car podigao je čitavu pratnju i krenuo na teren da traži pećinu.

Posle mnogo dana traganja po planini Kozjak, pronašli su pećinu i u njoj netruležne mošti prepodobnog Prohora.

Sveto miro vekovima svedoči o čudu

Na mestu pronalaska car je podigao crkvu u slavu Svetog apostola Luke, dok je sa desne strane reke Pčinje sagradio prelep hram posvećen upravo prepodobnom Prohoru.

Kada su svetiteljeve mošti položene u taj hram, sa desne strane oltara, dogodilo se novo čudo - iz njih je poteklo sveto miro.

Deo ovih svetih moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo je kasnije stigao u manastir Ljubostinju, dok najveći deo i dan-danas počiva u manastiru Svetog Prohora Pčinjskog pod planinom Kozjak.

Ako vas put ikada nanese u te krajeve, svratite da celivate ove svetinje i uputite iskrenu molitvu.

Narodno predanje kaže da ovaj svetac čuje svaku molitvu izgovorenu iz čistog srca, naročito na današnji i sutrašnji dan.

Ako verujete u njegovu snagu, zapalite sveću i potražite mir za sebe i svoju porodicu.