Све вести
Фото из чланка: КурирКо је ипођакон и ево зашто има посебно место у цркви и током службе: Владимир Јелић, блиски сарадник патријарха, који је настрадао у пожару, био је ипођакон
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Иза себе је оставио супругу Ивану и четворо деце: синове Андреја и Марка, и ћерке Ирину и Милицу.
Цео упоредни текст39 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 38 реченица које преноси само по један медиј
Владимир Јелић, управник Патријаршијског двора и блиски сарадник патријарха Порфирија, који је преминуо од повреда задобијених у пожару пре недељу дана, био је по чину у цркви ипођакон, како је саопштила Српска православна црква.
Овај појам многима је напознаница и многи су га са овом трагичном вешћу први пут и чули за ипођакона.
У православној цркви постоје, још од апостола установљена, три чина (степена) свештенства, и то: епископски (владичански), свештенички и ђаконски.
Сви остали, како је објашњено на сајту Храма Светог Саве, изведени из ова три основна степена.
Ђакони немају право вршења светих тајни, него помажу свештенику у току тих обреда, а архиђакони и протођакони су "старији међу браћом својом".
- Посебно место међу ђаконима заузимају ипођакони, то су ђакони који учествују у богослужењу уз епископа.
На архијерејској служби држе скут епископове одежде, пружају умиваоницу код прања руку, додају свеће којима епископ благосиља народ и др. - пише на сајту Храма.
Једно од задужења ипођакона је и да епископу ставља орлеца под ноге, а орлец је округли тепих са сликом орла који лети изнад града, а на коме може да стоји само владика.
Свеће које епископу додаје су заправо дикирије (свећњак са две свеће) и трикирије (свећњак са три свеће).
Објашњавајући црквену јерархију на сајту Православље се најпре објашњава да се посвећење у ниже црквене степене назива хиротесија - полагање руке, те да заправо ипођакон спада у јерархију хиротесије.
- Хиротесија се не обавља у олтару, него на средини храма.
Може бити извршена и изван литургије.
Нико не може бити посвећен у више степене црквеног клира, ако претходно није прошао ниже - пише на овом сајту.
Чтец или појац је најнижи степен клира, а ипођакон је следећи степен ниже црквене јерархије, који је објашњен овако на Православљу:
- Посвећење се обавља тако што архијереј благосиља орар (стихарни појас), а онај кога посвећују целива појас и руку архијереја, након чега га опасују.
Пошто његова служба представља службу анђела, ораром се опасује крстолико, што симболизује крила којима се прекривају херувими.
Онда архијереј благосиља руком по глави онога кога посвећују, положи руку на његову главу и чита молитву.
Иза тога, новопосвећеном пружају лавор и пешкир, он сипа воду и даје архијереју да опере руке, целива руку архијереју, а онда га одводе код певнице, где чека до херувимске песме, читајући у себи молитве.
Управник Патријаршијског двора у Београду и ипођакон Владимир Јелић преминуо је у Универзитетском клиничком центру Србије (УКЦС) од последица тешких повреда задобијених у стравичном пожару који је 23. октобра избио у његовом стану на Врачару, док је покушавао да спасе дете из ватрене стихије.
Према незваничним сазнањима, пожар је избио у дуплекс стану на трећем спрату у ком је Јелић живео са породицом, а сумња се да су узрок били неисправни каблови и електричне инсталације.
У тренутку избијања ватре, његова супруга и троје деце нису били код куће, док се један од синова налазио на горњем нивоу дуплекса.
Када је приметио густ дим, Јелић је без размишљања кренуо ка дечјој соби како би извукао сина.
Међутим, пламен и ватрена стихија брзо су пресекли пролаз.
Због буктиње и дима, Јелић је био приморан да изађе на прозор на трећем спрату где је чекао помоћ спасилаца, док је ватра захватила и њега.
Дан пре трагедије сахранио мајку, био на респиратору до последњег тренутка
Јелић је у пожару задобио изузетно тешке повреде — опекотине на више од 30 одсто тела (руке, леђа и глава) и тешко оштећење плућа од удисања дима.
Иако је у Ургентни центар примљен у свесном стању, одмах је интубиран и стављен на респиратор.
Упркос вишедневној борби лекара, преминуо је од задобијених повреда.
Трагедија је уследила након изузетно тешког периода за читаву породицу.
Наиме, Јелић се недавно вратио из Аустралије, где је боравио као члан делегације Српске православне цркве, а само дан пре избијања кобног пожара сахранио је мајку.
Блиски сарадник патријарха и отац четворо деце
Владимир Јелић био је дугогодишњи сарадник и пратилац блаженопочившег патријарха Иринеја, још из времена службе у Нишкој епархији, а након избора Иринеја за поглавара СПЦ прешао је у Београд и наставио рад у Патријаршији.
Касније је службу наставио и као сарадник патријарха Порфирија.
Док се пева херувимска песма долази до Царских двери, где архијереј поново умива руке, након чега улази у олтар.
Обавеза им је да чисти Престо и Жртвеник од прашине, и да се брине о њиховој чистоћи.
Иподакони најцешце служе уз архијереја, облаче га, додају му упаљене трикирије и дикирије ради осењивања народа.
Подсетимо, ипођакон Владимир Јелић, који је био управник Патријаршијског двора и у време почившег патријарха Иринеја и од када је на трону Светог Саве патријарх Порфирије.
Преминуо је седам дана након пожара у свом стану на Врачару, током кога је задобио опекотине на око 30 одсто коже и тешко оштећење плућа.
Иза себе је оставио супругу Ивану и четворо деце: синове Андреја и Марка, и ћерке Ирину и Милицу.
Поводом његове смрти саопштењем се огласила и Српска православна црква, одајући почаст његовом страдању и пожртвовању за ближње.
