
Горан Караџић поднео је оставку на место генералног директора РТВ Војводина, где је раније био изабран за председника Савета РРА.
Реченице које преносе сви медији.
Директор РТВ Војводина Горан Караџић поднео је оставку на ту функцију. Ко је Горан Караџић?
Рођен је 1964. у Струмици. Дипломирао је на Факултету за менаџмент у Новом Саду, на смеру менаџмент у медијима.
Новинарством се бавио више од 20 година. Од 2000. године до краја 2004. био је на функцији директора ТВ „Аполо“.
Члан је Независног друштва новинара Војводине.
Текст из 2 чланка. 7 реченица преносе сви, у 7 се разликују.
Ко је Горан Караџић бивши генерални директор РТВ?
Своју оставку објавио је данас.
Директор РТВ Војводина Горан Караџић поднео је оставку на ту функцију.
- Мислим да је то морални чин после четири дана транзиције.
Поставили смо основе рада - наводи Караџић за Нова.рс.
- Широј јавности познат је као бивши председник Савета РРА, а ту функцију је обављао до фебруара 2016. године.
Ко је Горан Караџић?
Горан Караџић најпознатији јавности је из периода када је био најпре заменик председника Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), у то време председник је био Порфирије, актуелни патријарх СПЦ.
Потом у мају 2014. изабран је за председника Савета РРА, које данас носи назив РЕМ.
Мандат му је истекао у фебруару 2016.
За члана Савета РРА изабран је 18. фебруара 2005, а одлуком Скупштине Србије реизабран 29. децембра 2009.
Горан Караџић, заменик председника Савета РРА, реагујући на некадашње критике председника ДС Драгана Ђиласа о ћутању тог регулаторног тела на неравномерну заступљеност опозиције на националним ТВ станицама, изјавио је да појављивање чланова владе у програмима ‘не може да се квалификује као појављивање у својству чланова политичких странака’.
Караџић се у децембру 2013, када је Савет РРА у Скупштини Србије поднео извештај о раду за 2012, сложио са оценама да је ТВ Пинк користила националну фреквенцију за нападе на ДС и њеног лидера, али је истакао да је због тога Пинку изречена јавна опомена.
На чело покрајинског јавног сервиса дошао је у септембру 2023. године, када га је Управни одбор првобитно једногласно именовао за вршиоца дужности директора.
Рођен је 1964. у Струмици.
Средњу правну школу завршио је у Новом Саду.
Дипломирао је на Факултету за менаџмент у Новом Саду, на смеру менаџмент у медијима.
Новинарска и уредничка каријера
Новинарством се бавио више од 20 година.
Радио је у „Гласу омладине“, „Ставу“, „Дневнику“, „Еуро предузетнику“, „Статусу“, „Пензионерским новинама“, „Новосадском недељнику“.
Био је главни и одговорни уредник „Војвођанског магазина“, пише Истиномер.
Током каријере радио је у бројним медијима, међу којима су "Глас омладине", "Став", "Дневник", "Еуро предузетник", "Статус", "Пензионерске новине" и "Новосадски недељник".
Обављао је и функцију главног и одговорног уредника "Војвођанског магазина".
Од 2000. године до краја 2004. био је на функцији директора ТВ „Аполо“.
Члан је Независног друштва новинара Војводине.
На месту в.д директора РТВ био је од 4. септембра 2003. године.
Буди део Република заједнице.
Ангажман у РРА (РЕМ)
Широј јавности Караџић је најпознатији по дугогодишњем ангажману у Републичкој радиодифузној агенцији (РРА, данашњи РЕМ).
За члана Савета РРА изабран је у фебруару 2005, а реизабран крајем 2009. године.
Обављао је функцију заменика председника Савета РРА у периоду када је на челу тог тела био актуелни патријарх Порфирије.
У мају 2014. године изабран је за председника Савета РРА и на тој позицији је остао до истека мандата у фебруару 2016. године.
Током овог периода, учествовао је у доношењу одлука о програму на домаћим телевизијским каналима и неретко одбацивао критике опозиције о неравномерној медијској заступљености, истичући да се појављивање чланова владе у програмима не може оквалификовати као страначка промоција.
Крајем 2019. године, Караџић је у Новом Саду оформио групу грађана "Сасвим друга прича", са слоганом "Град грађанима – политика политичарима".
На локалним изборима у Новом Саду, одржаним у јуну 2020. године, његова листа "Сасвим друга прича – Новосађани" освојила је 3.323 гласа (2,33 одсто), што није било довољно за прелазак изборног цензуса.