Све вести
Фото из чланка: ТелеграфКо ће на црту Путину? Ово су кандидати Брисела за преговарача који ће директно разговарати са шефом Кремља
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Европске владе разматрају могућност именовања преговарача који би у име Европе разговарао са руским председником Владимиром Путином о мировном споразуму за Украјину, али међу званичницима још нема сагласности о томе ко би требало да преузме ту улогу, објавио је бриселски Политико.
Цео упоредни текст33 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 23 реченице које преноси само по један медиј
Русија и Украјина наставиле су међусобне нападе, али и даље трају напори за организовање нових преговора о окончању рата, на инцијативу Сједињених Америчких Држава (САД).
Руске снаге су током протекле ноц́и засуле Кијев балистичким ракетама, док су украјинске послале на стотине дронова ка Москви.
Према наводима регионалних власти у Харкову, две особе су убијене данас у руском нападу на пијацу у Лозови, а 17 је рањено, преноси Укринформ.
Неколико особа рањено је и у региону Житомир у нападу руских дронова, а у Харкову се запалио приградски електровоз након руског напада.
Упркос опасности од даљег гранатирања, спасиоци су угасили пожар, у којем није било повређених.
Упркос новим напорима Сједињених Америчких Држава да се сукоб оконча, Украјина тврди да је Русија у три таласа испалила током протекле ноћи најмање 21 балистичку ракету.
Украјински председник Володимир Зеленски навео је да су три од њих, које су испаљене на Кијев, имале касетну муницију, што значи да експлодирају у ваздуху док се приближавају циљу, погађајуц́и све у радијусу од 400 метара.
Русија је, с друге стране, саопштила да је Украјина током ноц́и лансирала 630 дронова ка Москви, те да су две особе рањене у близини престонице.
У руској пограничној области Белгород, један мушкарац је погинуо, а други је рањен у нападу украјинских дронова, саопштили су локални званичници.
Русија је јуче саопштила да је спремна да следец́ег месеца настави преговоре са Украјином, уз посредовање САД, након што је председник Владимир Путин у Санкт Петербургу разговарао са америчким изаслаником Стивом Виткофом.
И Зеленски је изразио наду да ц́е преговори – први од фебруара, бити одржани почетком новембра.
Међутим, док је Виткоф – након састанака са Зеленским, као и са европским и НАТО званичницима у Ослу раније ове недеље – говорио о "одређеном замајцу”, Кремљ је изразио у то сумњу.
"Американци су (у Ослу) приметили неке нове нијансе и пренели нам то.
Али те нијансе нас, да тако кажем, не задовољавају у потпуности”, изјавио је саветник у Кремљу Јуриј Ушаков, који је водио раније преговоре у име Москве.
Високи руски званичник, упознат са исходом разговора Путина и Виткофа, навео је да су ти разговори били релативно кратки и без суштинског садржаја.
Према његовим речима, Виткоф је донео сет предлога сачињених у Ослу и предао их Путину на разматрање.
Други извор Ројтерса близак Кремљу навео је да амерички предлози укључују план према којем би Украјина уступила Русији цео регион Донбаса, у замену за гаранције НАТО о њеној будуц́ој безбедности.
Као главна локација за трилатералне преговоре Русије, САД и Украјине разматра се Абу Даби, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков новинарима, преноси Тас.
Ко ће на црту Путину?
Ово су кандидати Брисела за преговарача који ће директно разговарати са шефом Кремља
Песков је, како преносе руске агенције, рекао и да САД улажу велике напоре у решавање украјинског сукоба, док су напори Европе усмерени на подстицање даљих војних дејстава.
"Америчка администрација чини веома много како би допринела мирном решавању сукоба.
Европске престонице не чине ништа да допринесу мирном решењу, а истовремено чине веома много како би подстакле наставак и даљу ескалацију војних дејстава", оценио је Песков.
Европске владе разматрају могућност именовања преговарача који би у име Европе разговарао са руским председником Владимиром Путином о мировном споразуму за Украјину, али међу званичницима још нема сагласности о томе ко би требало да преузме ту улогу, објавио је бриселски Политико.
Још 10 реченица, само Телеграф
Међу могућим кандидатима помињу се председник Европског савета Антонио Кошта, Урсула Фон дер Лајен и Каја Калас, као и председник Финске Александар Стуб.
Како пише Политико, Стуб се издваја због добрих односа са америчким председником Доналдом Трампом и финског искуства у односима са Русијом.
Поједине дипломате сматрају да би Кошта могао да буде прихватљивији посредник од Фон дер Лајен и Калас, које виде као превише посвећене украјинској страни.
Други инсистирају да Европска унија мора да буде заступљена у преговорима као целина, а не само путем неколико великих држава.
Према наводима Политика, европски лидери су на прошлонедељном самиту у Бриселу питали Кошту да ли би требало да разговара са Путином, али је он тада одбио ту могућност.
Европска комисија, међутим, тврди да је ЕУ већ укључена у дипломатске напоре.
Портпаролка Европске комисије Паула Пињо рекла је да су разговори у Ослу, којима је присуствовао и главни саветник Фон дер Лајен Бјерн Зајберт, били усмерени на утврђивање услова за могуће трилатералне или мултилатералне преговоре Украјине и Русије.
Видео: Рамбо Амадеус одржао концерт у МТС Дворани
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.