Sve vesti
Foto iz članka: TelegrafKo će na crtu Putinu? Ovo su kandidati Brisela za pregovarača koji će direktno razgovarati sa šefom Kremlja
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Evropske vlade razmatraju mogućnost imenovanja pregovarača koji bi u ime Evrope razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu, ali među zvaničnicima još nema saglasnosti o tome ko bi trebalo da preuzme tu ulogu, objavio je briselski Politiko.
Ceo uporedni tekst33 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 23 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Rusija i Ukrajina nastavile su međusobne napade, ali i dalje traju napori za organizovanje novih pregovora o okončanju rata, na incijativu Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Ruske snage su tokom protekle noći zasule Kijev balističkim raketama, dok su ukrajinske poslale na stotine dronova ka Moskvi.
Prema navodima regionalnih vlasti u Harkovu, dve osobe su ubijene danas u ruskom napadu na pijacu u Lozovi, a 17 je ranjeno, prenosi Ukrinform.
Nekoliko osoba ranjeno je i u regionu Žitomir u napadu ruskih dronova, a u Harkovu se zapalio prigradski elektrovoz nakon ruskog napada.
Uprkos opasnosti od daljeg granatiranja, spasioci su ugasili požar, u kojem nije bilo povređenih.
Uprkos novim naporima Sjedinjenih Američkih Država da se sukob okonča, Ukrajina tvrdi da je Rusija u tri talasa ispalila tokom protekle noći najmanje 21 balističku raketu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je da su tri od njih, koje su ispaljene na Kijev, imale kasetnu municiju, što znači da eksplodiraju u vazduhu dok se približavaju cilju, pogađajući sve u radijusu od 400 metara.
Rusija je, s druge strane, saopštila da je Ukrajina tokom noći lansirala 630 dronova ka Moskvi, te da su dve osobe ranjene u blizini prestonice.
U ruskoj pograničnoj oblasti Belgorod, jedan muškarac je poginuo, a drugi je ranjen u napadu ukrajinskih dronova, saopštili su lokalni zvaničnici.
Rusija je juče saopštila da je spremna da sledećeg meseca nastavi pregovore sa Ukrajinom, uz posredovanje SAD, nakon što je predsednik Vladimir Putin u Sankt Peterburgu razgovarao sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom.
I Zelenski je izrazio nadu da će pregovori – prvi od februara, biti održani početkom novembra.
Međutim, dok je Vitkof – nakon sastanaka sa Zelenskim, kao i sa evropskim i NATO zvaničnicima u Oslu ranije ove nedelje – govorio o "određenom zamajcu”, Kremlj je izrazio u to sumnju.
"Amerikanci su (u Oslu) primetili neke nove nijanse i preneli nam to.
Ali te nijanse nas, da tako kažem, ne zadovoljavaju u potpunosti”, izjavio je savetnik u Kremlju Jurij Ušakov, koji je vodio ranije pregovore u ime Moskve.
Visoki ruski zvaničnik, upoznat sa ishodom razgovora Putina i Vitkofa, naveo je da su ti razgovori bili relativno kratki i bez suštinskog sadržaja.
Prema njegovim rečima, Vitkof je doneo set predloga sačinjenih u Oslu i predao ih Putinu na razmatranje.
Drugi izvor Rojtersa blizak Kremlju naveo je da američki predlozi uključuju plan prema kojem bi Ukrajina ustupila Rusiji ceo region Donbasa, u zamenu za garancije NATO o njenoj budućoj bezbednosti.
Kao glavna lokacija za trilateralne pregovore Rusije, SAD i Ukrajine razmatra se Abu Dabi, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, prenosi Tas.
Ko će na crtu Putinu?
Ovo su kandidati Brisela za pregovarača koji će direktno razgovarati sa šefom Kremlja
Peskov je, kako prenose ruske agencije, rekao i da SAD ulažu velike napore u rešavanje ukrajinskog sukoba, dok su napori Evrope usmereni na podsticanje daljih vojnih dejstava.
"Američka administracija čini veoma mnogo kako bi doprinela mirnom rešavanju sukoba.
Evropske prestonice ne čine ništa da doprinesu mirnom rešenju, a istovremeno čine veoma mnogo kako bi podstakle nastavak i dalju eskalaciju vojnih dejstava", ocenio je Peskov.
Evropske vlade razmatraju mogućnost imenovanja pregovarača koji bi u ime Evrope razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu, ali među zvaničnicima još nema saglasnosti o tome ko bi trebalo da preuzme tu ulogu, objavio je briselski Politiko.
Još 10 rečenica, samo Telegraf
Među mogućim kandidatima pominju se predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, Ursula Fon der Lajen i Kaja Kalas, kao i predsednik Finske Aleksandar Stub.
Kako piše Politiko, Stub se izdvaja zbog dobrih odnosa sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i finskog iskustva u odnosima sa Rusijom.
Pojedine diplomate smatraju da bi Košta mogao da bude prihvatljiviji posrednik od Fon der Lajen i Kalas, koje vide kao previše posvećene ukrajinskoj strani.
Drugi insistiraju da Evropska unija mora da bude zastupljena u pregovorima kao celina, a ne samo putem nekoliko velikih država.
Prema navodima Politika, evropski lideri su na prošlonedeljnom samitu u Briselu pitali Koštu da li bi trebalo da razgovara sa Putinom, ali je on tada odbio tu mogućnost.
Evropska komisija, međutim, tvrdi da je EU već uključena u diplomatske napore.
Portparolka Evropske komisije Paula Pinjo rekla je da su razgovori u Oslu, kojima je prisustvovao i glavni savetnik Fon der Lajen Bjern Zajbert, bili usmereni na utvrđivanje uslova za moguće trilateralne ili multilateralne pregovore Ukrajine i Rusije.
Video: Rambo Amadeus održao koncert u MTS Dvorani
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.