Ко ће бити нови председник Скупштине Србије? Ево ко може да буде кандидат и како се бира

Хронологија

1. 06:30
   Мондо (отвара се у новом прозору) први објавио

   Ко ће бити нови председник Скупштине Србије? Ево ко може да буде кандидат и како се бира

   - Након избора, још није потврђено ко ће бити нови председник Народне скупштине Србије, иако је Студентска листа освојила већину мандата. - За избор је потребно најмање 126 гласова од укупно 250 посланика, а кандидата… Цео текст

   - Након избора, још није потврђено ко ће бити нови председник Народне скупштине Србије, иако је Студентска листа освојила већину мандата.

   - За избор је потребно најмање 126 гласова од укупно 250 посланика, а кандидата може да предложи најмање 30 народних посланика.

   Након парламентарних избора одржаних 25. октобра, једно од питања које се отвара јесте ко ће бити нови председник Народне скупштине Србије. Према прелиминарним резултатима и пројекцијама, Студентска листа освојила је већину мандата, али име кандидата за челну функцију у парламенту још није званично потврђено.

   Избор новог председника Скупштине један је од првих важних корака у конституисању новог сазива парламента. Ево како изгледа процедура, ко може да буде кандидат и колико гласова је потребно за избор.

   Ко може да буде кандидат за председника Скупштине?

   Кандидат за председника Народне скупштине мора да буде народни посланик. Према Пословнику Народне скупштине, предлог кандидата подноси најмање 30 народних посланика, а сваки посланик може да учествује у предлагању само једног кандидата.

   Предлог се подноси у писаном облику и мора да садржи име и презиме кандидата, изборну листу са које је изабран, образложење, биографију и сагласност кандидата.

   То значи да Студентска листа, уколико њени посланици обезбеде потребан број потписа, може да предложи кандидата из својих редова. Ипак, кандидата могу да предложе и друге посланичке групе, под условом да испуне прописане услове.

   Колико гласова је потребно за избор?

   За избор председника Скупштине потребна је већина гласова од укупног броја народних посланика. С обзиром на то да Народна скупштина има 250 посланика, кандидат мора да добије најмање 126 гласова.

   То значи да није довољно да кандидат добије подршку највећег броја посланика уколико нема потребну већину. За избор је неопходна подршка најмање 126 народних посланика, без обзира на то колико их је присутно на седници.

   Пре почетка гласања, Скупштина одлучује да ли ће се председник бирати јавним или тајним гласањем. Уколико се одлучи за јавно гласање, оно се обавља прозивком посланика.

   Када ће бити изабран нови председник Скупштине?

   Председника Скупштине бирају посланици на првој седници новог сазива, након потврђивања мандата. Прву седницу сазива председник Скупштине из претходног сазива, а она мора да буде одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора.

   До избора новог председника седницом председава најстарији народни посланик, односно следећи најстарији присутни посланик уколико најстарији не може или не жели да председава.

   Ако ниједан кандидат не добије потребну већину, поступак избора се понавља. Када су предложена више од два кандидата, а ниједан не освоји потребну већину, у поновљеном гласању учествују кандидати са највећим бројем гласова, према правилима Пословника.

   Ко би могао да буде нови председник парламента?

   За сада нема званично потврђеног кандидата Студентске листе за ову функцију. Реутерс је, извештавајући о резултатима избора 26. октобра, указао на то да покрет нема јасно установљено руководство, као и да још нису потврђена имена кандидата за кључне државне функције.

   Због тога ће наредни дани бити важни за разјашњавање кадровских решења и договора о организацији новог сазива парламента. Тек када кандидат буде званично предложен, биће познато ко би могао да преузме једну од најважнијих функција у законодавној власти Србије.

2. 21:06
   Круг (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог

   Ко ће из Краљева у Народну скупштину: Четворо кандидата међу будућим посланицима

   Студентска листа, према најновијем пресеку Републичке изборне комисије, има више од 620.000 гласова предности у односу на листу окупљену око СНС-а. Резултати још нису коначни, али досадашња расподела мандата показује… Цео текст

   Студентска листа, према најновијем пресеку Републичке изборне комисије, има више од 620.000 гласова предности у односу на листу окупљену око СНС-а. Резултати још нису коначни, али досадашња расподела мандата показује да би Краљево у новом сазиву парламента могло да има четворо представника – по два кандидата са обе листе.

   Према последњим прелиминарним резултатима парламентарних избора одржаних 25. октобра, које је Републичка изборна комисија објавила вечерас у 20.20), Студентска листа освојила је 53,03 одсто гласова, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 38,97 одсто. Разлика између њих премашује 14 одсто, односно 620.000 гласова.

   Реч је о званично објављеним подацима РИК-а, али не и о коначним резултатима избора. У тренутку пресека обрађено је 8.339 од укупно 8.392 бирачка места, а за недељу, 1. новембар, заказано је понављање гласања на 53 бирачка места (ниједно у Краљеву).

   На основу раније објављене прелиминарне расподеле, Студентској листи припада 140 посланичких мандата, а листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 104. Преосталих шест мандата распоређено је међу листама националних мањина. Расподела може бити коригована по завршетку изборног поступка.

   Ко су кандидати из Краљева који улазе у прелиминарну расподелу?

   Портал Круг је у септембру објавио имена кандидата са територије Краљева, Рашке и Врњачке Бање, као и оних који су пореклом или професионалном биографијом повезани са овим крајем.

   Поређењем њихових позиција на изборним листама са досадашњом расподелом мандата издвајају се четири кандидата из Краљева.

   Са Студентске листе то су:

   - Весна Сеничић, на 94. месту листе, магистар филолошких наука и професорка српског језика и књижевности у Гимназији у Краљеву.

   - Марија Митровић, на 104. месту, наставница физичког васпитања у Шумарској школи у Краљеву и активисткиња краљевачког НУРДОР-а.

   Са листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ на местима која према тренутној расподели доносе мандат налазе се:

   - Љиљана Живковић, на 49. месту листе, мастер васпитач из Краљева.

   - Павле Стаматовић, на 71. месту, дипломирани политиколог међународних односа из Краљева.

   То значи да би, уколико се садашња расподела мандата задржи, у парламенту могло да буде по двоје представника Краљева са Студентске листе и листе окупљене око СНС-а.

   На Студентској листи налази се и прим. др Славица Плавшић, која је више од три деценије радила у Општој болници „Студеница“, али је на 148. месту. На листи окупљеној око СНС-а су и Ивица Милинковић, на 201. месту, и Томислав Илић, на 234. месту. Према тренутној расподели мандата, они не би ушли у Скупштину.

   Рашка би могла да има два представника, Врњачка Бања засад ниједног

   На Студентској листи, на 79. месту, налази се Јована Јемовић, дипломирана инжењерка технологије, пореклом из Рашке, која данас живи у Београду.

   Са листе окупљене око СНС-а мандат ће добити Горан Ракић, дипломирани економиста за којег се наводи да је из Рашке и који заузима 99. место.

   Када је реч о Врњачкој Бањи, ниједан од кандидата за сада се не налази међу онима којима би припао мандат. Дане Станојчић из Врњачке Бање налази се на 127. месту листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“. На Студентској листи су Владимир Вукомановић Растегорац, на 145. месту, и Милена Божовић Манић, на 194. месту. Обоје су пореклом повезани са подручјем Врњачке Бање, али живе у Београду.

   Када ће се знати коначан састав Скупштине?

   Након поновљеног гласања 1. новембра и окончања евентуалних поступака заштите изборног права, РИК ће утврдити укупан резултат избора. Затим ће, најкасније у року од десет дана од објављивања укупног извештаја, доделити мандате кандидатима према њиховом редоследу на изборним листама.

   Прва седница новог сазива Народне скупштине мора да буде одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата. Сазива је председник Скупштине из претходног сазива. Мандати изабраних посланика потврђују се на тој седници, а Скупштина се сматра конституисаном када буду потврђени мандати најмање две трећине од укупно 250 посланика. Тек пошто се тај поступак заврши биће познато ко је званично постао народни посланик.

   Истовремено, пред Србијом је и поступак избора председника Републике, након оставке Александра Вучића 27. септембра. Према законским роковима, председнички избори морају бити одржани најкасније до 27. децембра ове године.

   Може ли СНС да спречи конституисање нове Скупштине?

   У јавности се већ говори о могућности да Српска напредна странка опструкцијом покуша да успори конституисање новог сазива Народне скупштине. За сада, међутим, треба разликовати политичке спекулације од конкретних потеза и уставних могућности.

   Према Уставу Србије, прву седницу новог сазива заказује председник Скупштине из претходног сазива, тако да она буде одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора. Скупштина је конституисана када се потврде мандати најмање две трећине народних посланика, односно њих 167.

   То значи да потврђивање мандата и избор скупштинског руководства нису исти поступак. За избор председника Народне скупштине потребна је већина од укупног броја посланика, односно најмање 126 гласова.

   Према прелиминарној расподели мандата, Студентска листа има довољно посланика да самостално изабере председника Скупштине. Евентуална опструкција могла би да утиче на трајање и ток седнице, али би њен стварни домет зависио од конкретних потеза, примене Пословника и поступања надлежних институција.

   Зато ће, по објављивању коначних изборних резултата, једно од првих питања бити када ће бити заказана конститутивна седница и како ће бити организовано потврђивање посланичких мандата.