Ko će biti novi predsednik Skupštine Srbije? Evo ko može da bude kandidat i kako se bira

Hronologija

1. 06:30
   Mondo (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

   Ko će biti novi predsednik Skupštine Srbije? Evo ko može da bude kandidat i kako se bira

   - Nakon izbora, još nije potvrđeno ko će biti novi predsednik Narodne skupštine Srbije, iako je Studentska lista osvojila većinu mandata. - Za izbor je potrebno najmanje 126 glasova od ukupno 250 poslanika, a kandidata… Ceo tekst

   - Nakon izbora, još nije potvrđeno ko će biti novi predsednik Narodne skupštine Srbije, iako je Studentska lista osvojila većinu mandata.

   - Za izbor je potrebno najmanje 126 glasova od ukupno 250 poslanika, a kandidata može da predloži najmanje 30 narodnih poslanika.

   Nakon parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, jedno od pitanja koje se otvara jeste ko će biti novi predsednik Narodne skupštine Srbije. Prema preliminarnim rezultatima i projekcijama, Studentska lista osvojila je većinu mandata, ali ime kandidata za čelnu funkciju u parlamentu još nije zvanično potvrđeno.

   Izbor novog predsednika Skupštine jedan je od prvih važnih koraka u konstituisanju novog saziva parlamenta. Evo kako izgleda procedura, ko može da bude kandidat i koliko glasova je potrebno za izbor.

   Ko može da bude kandidat za predsednika Skupštine?

   Kandidat za predsednika Narodne skupštine mora da bude narodni poslanik. Prema Poslovniku Narodne skupštine, predlog kandidata podnosi najmanje 30 narodnih poslanika, a svaki poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.

   Predlog se podnosi u pisanom obliku i mora da sadrži ime i prezime kandidata, izbornu listu sa koje je izabran, obrazloženje, biografiju i saglasnost kandidata.

   To znači da Studentska lista, ukoliko njeni poslanici obezbede potreban broj potpisa, može da predloži kandidata iz svojih redova. Ipak, kandidata mogu da predlože i druge poslaničke grupe, pod uslovom da ispune propisane uslove.

   Koliko glasova je potrebno za izbor?

   Za izbor predsednika Skupštine potrebna je većina glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. S obzirom na to da Narodna skupština ima 250 poslanika, kandidat mora da dobije najmanje 126 glasova.

   To znači da nije dovoljno da kandidat dobije podršku najvećeg broja poslanika ukoliko nema potrebnu većinu. Za izbor je neophodna podrška najmanje 126 narodnih poslanika, bez obzira na to koliko ih je prisutno na sednici.

   Pre početka glasanja, Skupština odlučuje da li će se predsednik birati javnim ili tajnim glasanjem. Ukoliko se odluči za javno glasanje, ono se obavlja prozivkom poslanika.

   Kada će biti izabran novi predsednik Skupštine?

   Predsednika Skupštine biraju poslanici na prvoj sednici novog saziva, nakon potvrđivanja mandata. Prvu sednicu saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, a ona mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.

   Do izbora novog predsednika sednicom predsedava najstariji narodni poslanik, odnosno sledeći najstariji prisutni poslanik ukoliko najstariji ne može ili ne želi da predsedava.

   Ako nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja. Kada su predložena više od dva kandidata, a nijedan ne osvoji potrebnu većinu, u ponovljenom glasanju učestvuju kandidati sa najvećim brojem glasova, prema pravilima Poslovnika.

   Ko bi mogao da bude novi predsednik parlamenta?

   Za sada nema zvanično potvrđenog kandidata Studentske liste za ovu funkciju. Reuters je, izveštavajući o rezultatima izbora 26. oktobra, ukazao na to da pokret nema jasno ustanovljeno rukovodstvo, kao i da još nisu potvrđena imena kandidata za ključne državne funkcije.

   Zbog toga će naredni dani biti važni za razjašnjavanje kadrovskih rešenja i dogovora o organizaciji novog saziva parlamenta. Tek kada kandidat bude zvanično predložen, biće poznato ko bi mogao da preuzme jednu od najvažnijih funkcija u zakonodavnoj vlasti Srbije.

2. 21:06
   Krug (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 3 dana posle prvog

   Ko će iz Kraljeva u Narodnu skupštinu: Četvoro kandidata među budućim poslanicima

   Studentska lista, prema najnovijem preseku Republičke izborne komisije, ima više od 620.000 glasova prednosti u odnosu na listu okupljenu oko SNS-a. Rezultati još nisu konačni, ali dosadašnja raspodela mandata pokazuje… Ceo tekst

   Studentska lista, prema najnovijem preseku Republičke izborne komisije, ima više od 620.000 glasova prednosti u odnosu na listu okupljenu oko SNS-a. Rezultati još nisu konačni, ali dosadašnja raspodela mandata pokazuje da bi Kraljevo u novom sazivu parlamenta moglo da ima četvoro predstavnika – po dva kandidata sa obe liste.

   Prema poslednjim preliminarnim rezultatima parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, koje je Republička izborna komisija objavila večeras u 20.20), Studentska lista osvojila je 53,03 odsto glasova, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 38,97 odsto. Razlika između njih premašuje 14 odsto, odnosno 620.000 glasova.

   Reč je o zvanično objavljenim podacima RIK-a, ali ne i o konačnim rezultatima izbora. U trenutku preseka obrađeno je 8.339 od ukupno 8.392 biračka mesta, a za nedelju, 1. novembar, zakazano je ponavljanje glasanja na 53 biračka mesta (nijedno u Kraljevu).

   Na osnovu ranije objavljene preliminarne raspodele, Studentskoj listi pripada 140 poslaničkih mandata, a listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 104. Preostalih šest mandata raspoređeno je među listama nacionalnih manjina. Raspodela može biti korigovana po završetku izbornog postupka.

   Ko su kandidati iz Kraljeva koji ulaze u preliminarnu raspodelu?

   Portal Krug je u septembru objavio imena kandidata sa teritorije Kraljeva, Raške i Vrnjačke Banje, kao i onih koji su poreklom ili profesionalnom biografijom povezani sa ovim krajem.

   Poređenjem njihovih pozicija na izbornim listama sa dosadašnjom raspodelom mandata izdvajaju se četiri kandidata iz Kraljeva.

   Sa Studentske liste to su:

   - Vesna Seničić, na 94. mestu liste, magistar filoloških nauka i profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Kraljevu.

   - Marija Mitrović, na 104. mestu, nastavnica fizičkog vaspitanja u Šumarskoj školi u Kraljevu i aktivistkinja kraljevačkog NURDOR-a.

   Sa liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ na mestima koja prema trenutnoj raspodeli donose mandat nalaze se:

   - Ljiljana Živković, na 49. mestu liste, master vaspitač iz Kraljeva.

   - Pavle Stamatović, na 71. mestu, diplomirani politikolog međunarodnih odnosa iz Kraljeva.

   To znači da bi, ukoliko se sadašnja raspodela mandata zadrži, u parlamentu moglo da bude po dvoje predstavnika Kraljeva sa Studentske liste i liste okupljene oko SNS-a.

   Na Studentskoj listi nalazi se i prim. dr Slavica Plavšić, koja je više od tri decenije radila u Opštoj bolnici „Studenica“, ali je na 148. mestu. Na listi okupljenoj oko SNS-a su i Ivica Milinković, na 201. mestu, i Tomislav Ilić, na 234. mestu. Prema trenutnoj raspodeli mandata, oni ne bi ušli u Skupštinu.

   Raška bi mogla da ima dva predstavnika, Vrnjačka Banja zasad nijednog

   Na Studentskoj listi, na 79. mestu, nalazi se Jovana Jemović, diplomirana inženjerka tehnologije, poreklom iz Raške, koja danas živi u Beogradu.

   Sa liste okupljene oko SNS-a mandat će dobiti Goran Rakić, diplomirani ekonomista za kojeg se navodi da je iz Raške i koji zauzima 99. mesto.

   Kada je reč o Vrnjačkoj Banji, nijedan od kandidata za sada se ne nalazi među onima kojima bi pripao mandat. Dane Stanojčić iz Vrnjačke Banje nalazi se na 127. mestu liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Na Studentskoj listi su Vladimir Vukomanović Rastegorac, na 145. mestu, i Milena Božović Manić, na 194. mestu. Oboje su poreklom povezani sa područjem Vrnjačke Banje, ali žive u Beogradu.

   Kada će se znati konačan sastav Skupštine?

   Nakon ponovljenog glasanja 1. novembra i okončanja eventualnih postupaka zaštite izbornog prava, RIK će utvrditi ukupan rezultat izbora. Zatim će, najkasnije u roku od deset dana od objavljivanja ukupnog izveštaja, dodeliti mandate kandidatima prema njihovom redosledu na izbornim listama.

   Prva sednica novog saziva Narodne skupštine mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata. Saziva je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva. Mandati izabranih poslanika potvrđuju se na toj sednici, a Skupština se smatra konstituisanom kada budu potvrđeni mandati najmanje dve trećine od ukupno 250 poslanika. Tek pošto se taj postupak završi biće poznato ko je zvanično postao narodni poslanik.

   Istovremeno, pred Srbijom je i postupak izbora predsednika Republike, nakon ostavke Aleksandra Vučića 27. septembra. Prema zakonskim rokovima, predsednički izbori moraju biti održani najkasnije do 27. decembra ove godine.

   Može li SNS da spreči konstituisanje nove Skupštine?

   U javnosti se već govori o mogućnosti da Srpska napredna stranka opstrukcijom pokuša da uspori konstituisanje novog saziva Narodne skupštine. Za sada, međutim, treba razlikovati političke spekulacije od konkretnih poteza i ustavnih mogućnosti.

   Prema Ustavu Srbije, prvu sednicu novog saziva zakazuje predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, tako da ona bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora. Skupština je konstituisana kada se potvrde mandati najmanje dve trećine narodnih poslanika, odnosno njih 167.

   To znači da potvrđivanje mandata i izbor skupštinskog rukovodstva nisu isti postupak. Za izbor predsednika Narodne skupštine potrebna je većina od ukupnog broja poslanika, odnosno najmanje 126 glasova.

   Prema preliminarnoj raspodeli mandata, Studentska lista ima dovoljno poslanika da samostalno izabere predsednika Skupštine. Eventualna opstrukcija mogla bi da utiče na trajanje i tok sednice, ali bi njen stvarni domet zavisio od konkretnih poteza, primene Poslovnika i postupanja nadležnih institucija.

   Zato će, po objavljivanju konačnih izbornih rezultata, jedno od prvih pitanja biti kada će biti zakazana konstitutivna sednica i kako će biti organizovano potvrđivanje poslaničkih mandata.