
Држава је дала рок од пет година за усклађивање власништва и увођење принципа јединства непокретности, како би се олакшало решавање имовинско-правних односа.
Ово наводи један извор
Држава је дала рок од пет година за усклађивање власништва и увођење принципа јединства непокретности, што би требало да олакша решавање имовинско-правних односа.
Законом одређени рок за стицање права својине истиче 1. маја 2028. године.
Ово наводи један извор
У Србији се дедовина преноси с колена на колено, али неретко без иједног папира. Међутим, када дође тренутак да се плац подели, прода део земљишта или подигне кредит, стварни живот сурово се суочи с бирократијом. Катастар ће од 1. маја 2028. године аутоматски брисати из евиденције лица која су уписана као држаоци, али не и као власници непокретности.
Куповина плацева „на реч“ пре више од четири деценије оставила је стотине хиљада грађана у Србији без званично уписаног права својине у катастру.
Иако су земљу поштено платили и фактички је користе, проблем се појављује тек када покушају да је продају или када дође до спора око међе.
Овај имовинско-правни проблем блокира и грађевинске инвестиције, јер инвеститори годинама не могу да започну градњу, док се поступак уписа права својине претвара у дуготрајну борбу с прописима.
Консултанткиња за улагања у некретнине у београдској компанији „Етаги ком“ Јована Стојадиновић указује на пример Тошиног бунара, односно плана детаљне регулације за подручје намењено јавној употреби, на којем постоје држаоци који су предали пријаве у оквиру поступка „Свој на своме“, имају окућнице, живе или користе објекте у друге сврхе.
„По њиховом исељењу, односно када решимо и то питање, остаје проблем у вези с тим како ће град или држава определити тај део парцеле за јавну намену“, наводи Стојадиновићева.
Јединство непокретности
За легалну градњу неопходно је решити имовинско-правне односе на земљишту, али процес успоравају и неусклађени урбанистички планови.
Како би решила дугогодишњи проблем грађана који поседују куће, али немају уређено право својине на земљишту испод њих, држава настоји да објекте и парцеле повеже применом принципа јединства непокретности.
Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић изјавио је да је законодавац прописао рок од пет година за формирање земљишта за редовну употребу објеката.
„Реч је о породичним стамбеним објектима. Најбољи и најједноставнији случај за решавање јесте када је носилац права на објекту уједно и носилац права на земљишту. Постоје и случајеви у којима се, под одређеним условима, објекат може уписати и када је реч о јавној својини“, указује Милић.
Рок се приближава
Стотине хиљада грађана и даље верује да имају времена и да нико не може да им одузме оно што користе генерацијама. Међутим, рок се приближава.
Жељко Симић из београдске адвокатске канцеларије Симић упозорава на последице неуређеног власништва.
„Ако грађани до 1. маја 2028. године, што је законом одређен рок, не учине оно што је потребно и не стекну право својине, то право им неће бити аутоматски одузето, односно неће бити спречени да га доказују у судским поступцима. Међутим, сви који су уписани као држаоци биће брисани по сили закона, а стање ће бити враћено на претходно земљишнокњижно стање“, наводи Симић.
Катастар ће од 1. маја 2028. године аутоматски брисати из евиденције лица уписана као држаоци, али не и као власници непокретности.
Ово наводи један извор
У Србији се дедовина преноси с колена на колено, али неретко без иједног папира. Међутим, када дође тренутак да се плац подели, прода део земљишта или подигне кредит, стварни живот сурово се суочи с бирократијом. Катастар ће од 1. маја 2028. године аутоматски брисати из евиденције лица која су уписана као држаоци, али не и као власници непокретности.
Симић додаје да ће уместо брисаних држалаца као држалац бити евидентиран претходни неспорни власник.
Ово наводи један извор
Додаје да ће уместо њих, као држалац биће евидентиран претходни неспорни власник.
Куповина плацева „на реч“ пре више од четири деценије оставила је стотине хиљада грађана у Србији без званично уписаног права својине у катастру.
Ово наводи један извор
Куповина плацева „на реч“ пре више од четири деценије оставила је стотине хиљада грађана у Србији без званично уписаног права својине у катастру.
Проблем се појављује када грађани покушају да продају земљу или када дође до спора око међе, иако су је платили и фактички је користе.
Ово наводи један извор
Иако су земљу поштено платили и фактички је користе, проблем се појављује тек када покушају да је продају или када дође до спора око међе.
Имовинско-правни проблем блокира грађевинске инвестиције, јер инвеститори годинама не могу да започну градњу.
Ово наводи један извор
Овај имовинско-правни проблем блокира и грађевинске инвестиције, јер инвеститори годинама не могу да започну градњу, док се поступак уписа права својине претвара у дуготрајну борбу с прописима.
Консултанткиња Јована Стојадиновић из београдске компаније „Етаги ком“ указује на пример Тошиног бунара, где на плану детаљне регулације за јавну употребу постоје држаоци из поступка „Свој на своме“ са окућницама и објектима.
Ово наводи један извор
Консултанткиња за улагања у некретнине у београдској компанији „Етаги ком“ Јована Стојадиновић указује на пример Тошиног бунара, односно плана детаљне регулације за подручје намењено јавној употреби, на којем постоје држаоци који су предали пријаве у оквиру поступка „Свој на своме“, имају окућнице, живе или користе објекте у друге сврхе.
Стојадиновићева наводи да након исељења држалаца остаје проблем како ће град или држава определити део парцеле за јавну намену.
Ово наводи један извор
„По њиховом исељењу, односно када решимо и то питање, остаје проблем у вези с тим како ће град или држава определити тај део парцеле за јавну намену“, наводи Стојадиновићева.
За легалну градњу неопходно је решити имовинско-правне односе на земљишту, али процес успоравају и неусклађени урбанистички планови.
Ово наводи један извор
За легалну градњу неопходно је решити имовинско-правне односе на земљишту, али процес успоравају и неусклађени урбанистички планови.
Држава настоји да објекте и парцеле повеже применом принципа јединства непокретности, како би решила проблем грађана који поседују куће без уређеног права својине на земљишту испод њих.
Ово наводи један извор
Како би решила дугогодишњи проблем грађана који поседују куће, али немају уређено право својине на земљишту испод њих, држава настоји да објекте и парцеле повеже применом принципа јединства непокретности.
Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић изјавио је да је законодавац прописао рок од пет година за формирање земљишта за редовну употребу објеката.
Ово наводи један извор
Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић изјавио је да је законодавац прописао рок од пет година за формирање земљишта за редовну употребу објеката.
Милић указује да је најједноставнији случај када је носилац права на објекту уједно и носилац права на земљишту, те да се објекат под одређеним условима може уписати и на јавној својини.
Ово наводи један извор
„Реч је о породичним стамбеним објектима. Најбољи и најједноставнији случај за решавање јесте када је носилац права на објекту уједно и носилац права на земљишту. Постоје и случајеви у којима се, под одређеним условима, објекат може уписати и када је реч о јавној својини“, указује Милић.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.