Скуп подршке демократским кандидатима, Тексас, 25. октобар 2026. (АП Пхото/Мицхаел Гонзалез) Промена већине у америчком Конгресу и преузимање контроле од стране демократа имаће највећи утицај на унутрашњу политику… Цео текст
Скуп подршке демократским кандидатима, Тексас, 25. октобар 2026. (АП Пхото/Мицхаел Гонзалез)
Промена већине у америчком Конгресу и преузимање контроле од стране демократа имаће највећи утицај на унутрашњу политику Сједињених Америчких Држава, док ће на спољнополитичком плану председник Доналд Трамп наставити да у великој мери делује самостално и игнорише законодавно тело, оценио је за Инсајдер професор међународних односа и виши сарадник Центра за међународне односе Чарлс Капчан.
Убедљива победа Демократске партије на међуизборима у Сједињеним Државама значи да ће до краја мандата у јануару 2029. године, амерички председник Доналд Трамп бити суочен са Конгресом у којем ће демократе имати већину и у Представничком дому и у Сенату.
Поред резултата на изборима за Конгрес, изузетно су важни и резултати за гувернере савезних држава, дој је посебно важан резултат у Тексасу, који је деценијама наклоњен републиканцима где је после 35 година за гувернера изабран кандидат демократа.
Чарлс Капчан, некадашњи званичник у Белој кући задужен за Европу у администрацијама Била Клинтона и Барака Обаме, анализирао је домете и механизме деловања нове демократске већине у односу на Белу кућу и однос Трампа према Конгресу и утицају на америчку политику.
"Мислим да председник генерално игнорише Конгрес било да су већина републиканци или демократе и зато мислим да је највећи утицај бити на унутрашњу политику где Конгрес има већа овлашћења. Републиканска већина се није много противила Трамповим потезима, а и када јесте, он је то одбацивао. Пример за то је закон који носи име по преминулом сенатору Линдзију Грејему и предвиђа да председник уведе санкције Русији због онога што ради у Украјини. А шта је председник урадио? Договорио се са Владимиром Путином да купи руски дизел. Трамп ради шта хоће, без обзира на то ко је вечина у Конгресу", рекао је Капчан за Инсајдер.
Осврћући се на питање Западног Балкана, односе Београда и Приштине и могућност да Конгрес донесе конкретне законске иницијативе у вези са регионом, професор Капчан објашњава где лежи потенцијални интерес Доналда Трампа, али и зашто ће Балкан генерално бити ниже на листи циљева званичног Вашингтона.
"Трамп се повремено укључује у дешавања на Балкану јер мисли да може нешто да уради - посебно по питању Србије и Косова. То је покушавао током првог мандата, али није успео. Ако рецимо Конгрес предложи закон који се бави дијалогом Србије и Косова, а у Београду сада имамо нову владу, није ми незамисливо да Трамп у своје преостале две године мандата покуша да уради нешто што ће му остати као наслеђе - и направи помак по питању Србије и Косова. Али, баш због тога што верујем да ће му у фокусу бити шта оставља иза себе, Балкан ће му пасти ниже на листи приоритета. Мислим да ће се више фокусирати на учинак на Западној хемисфери - рецимо на Кубу, него на Европу. Јер од почетка Трамп сматра да Европа није амеирчки проблем, и да сама треба да решава своја питања - од Украјине до Балкана", истакао је професор Капчан.
