Skup podrške demokratskim kandidatima, Teksas, 25. oktobar 2026. (AP Photo/Michael Gonzalez) Promena većine u američkom Kongresu i preuzimanje kontrole od strane demokrata imaće najveći uticaj na unutrašnju politiku… Ceo tekst
Skup podrške demokratskim kandidatima, Teksas, 25. oktobar 2026. (AP Photo/Michael Gonzalez)
Promena većine u američkom Kongresu i preuzimanje kontrole od strane demokrata imaće najveći uticaj na unutrašnju politiku Sjedinjenih Američkih Država, dok će na spoljnopolitičkom planu predsednik Donald Tramp nastaviti da u velikoj meri deluje samostalno i ignoriše zakonodavno telo, ocenio je za Insajder profesor međunarodnih odnosa i viši saradnik Centra za međunarodne odnose Čarls Kapčan.
Ubedljiva pobeda Demokratske partije na međuizborima u Sjedinjenim Državama znači da će do kraja mandata u januaru 2029. godine, američki predsednik Donald Tramp biti suočen sa Kongresom u kojem će demokrate imati većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu.
Pored rezultata na izborima za Kongres, izuzetno su važni i rezultati za guvernere saveznih država, doj je posebno važan rezultat u Teksasu, koji je decenijama naklonjen republikancima gde je posle 35 godina za guvernera izabran kandidat demokrata.
Čarls Kapčan, nekadašnji zvaničnik u Beloj kući zadužen za Evropu u administracijama Bila Klintona i Baraka Obame, analizirao je domete i mehanizme delovanja nove demokratske većine u odnosu na Belu kuću i odnos Trampa prema Kongresu i uticaju na američku politiku.
"Mislim da predsednik generalno ignoriše Kongres bilo da su većina republikanci ili demokrate i zato mislim da je najveći uticaj biti na unutrašnju politiku gde Kongres ima veća ovlašćenja. Republikanska većina se nije mnogo protivila Trampovim potezima, a i kada jeste, on je to odbacivao. Primer za to je zakon koji nosi ime po preminulom senatoru Lindziju Grejemu i predviđa da predsednik uvede sankcije Rusiji zbog onoga što radi u Ukrajini. A šta je predsednik uradio? Dogovorio se sa Vladimirom Putinom da kupi ruski dizel. Tramp radi šta hoće, bez obzira na to ko je večina u Kongresu", rekao je Kapčan za Insajder.
Osvrćući se na pitanje Zapadnog Balkana, odnose Beograda i Prištine i mogućnost da Kongres donese konkretne zakonske inicijative u vezi sa regionom, profesor Kapčan objašnjava gde leži potencijalni interes Donalda Trampa, ali i zašto će Balkan generalno biti niže na listi ciljeva zvaničnog Vašingtona.
"Tramp se povremeno uključuje u dešavanja na Balkanu jer misli da može nešto da uradi - posebno po pitanju Srbije i Kosova. To je pokušavao tokom prvog mandata, ali nije uspeo. Ako recimo Kongres predloži zakon koji se bavi dijalogom Srbije i Kosova, a u Beogradu sada imamo novu vladu, nije mi nezamislivo da Tramp u svoje preostale dve godine mandata pokuša da uradi nešto što će mu ostati kao nasleđe - i napravi pomak po pitanju Srbije i Kosova. Ali, baš zbog toga što verujem da će mu u fokusu biti šta ostavlja iza sebe, Balkan će mu pasti niže na listi prioriteta. Mislim da će se više fokusirati na učinak na Zapadnoj hemisferi - recimo na Kubu, nego na Evropu. Jer od početka Tramp smatra da Evropa nije ameirčki problem, i da sama treba da rešava svoja pitanja - od Ukrajine do Balkana", istakao je profesor Kapčan.