Све вести
Фото из чланка: ТелеграфКако вам сутра леже овце, таква ће бити зима: Стара веровања пред Светог Луку и шта сутра никако не радите
Српска православна црква 31. октобра прославља Светог Луку, Лучиндан, крсну славу многих породица, када су домаћини опасивали торове да заштите стоку од вукова и по положају оваца предвиђали зиму.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Српска православна црква и њени верници сутра, 31. октобра, прослављају Светог апостола и јеванђелисту Луку, у народу познатог као Лучиндан. Свети Лука био је један од најобразованијих Христових ученика, лекар по струци, верни пратилац апостола Павла и аутор Јеванђеља и Дела апостолских.
Цео упоредни текст57 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Како вам сутра леже овце, таква ће бити зима: Стара веровања пред Светог Луку и шта сутра никако не радите
- Лучиндан, празник Светог Луке, у народу прате веровања о заштити домаћинства, здрављу стоке и доласку зиме.
- На овај дан торови су се опасивали концем да би се овце заштитиле од вукова, а по положају оваца предвиђала се зима.
Српска православна црква и њени верници сутра, 31. октобра, прослављају Светог апостола и јеванђелисту Луку, у народу познатог као Лучиндан.
Још 21 реченица које преноси само по један медиј
Реч је о великом светитељу, заштитнику лекара, болесних и уметника, а за многе породице широм Србије ово је крсна слава и дан посебног духовног сабрања.
Петак, 30. октобар, за домаћине који славе Светог Луку представља дан припреме славске трпезе, али је у народној традицији крај октобра имао и много шире значење
У нашој богатој народној традицији, Лучиндан заузима специфично место јер означава преломни тренутак године, дан када јесен дефинитивно уступа место зими.
За овај датум везују се древни, понегде већ заборављени обичаји и веровања који су генерацијама штитили сеоска домаћинства од несреће, болести и звери.
"Иде Лука, ето вука": Зашто су торови опасивани концем
У старој Србији Лучиндан је био дан када су домаћини предузимали посебне мере како би заштитили своје имање и стоку.
Будући да су са хладним данима гладни вукови силазили ближе селима, настала је позната изрека: "Иде Лука, ето вука".
Један од најнеобичнијих обреда који се задржао у предању јесте опасивање торова концем.
Домаћини би пре сванућа црвеним или вуненим концем опасивали ограде око оваца и говеда, верујући да тиме праве непробојну магијску баријеру коју звери и зли духови не могу да пређу.
Веровало се да овај ритуал чува читаво стадо током предстојеће сурове зиме.
Такође, на Лучиндан се у појединим крајевима строго пазило да се торови не остављају отворени и да се стоци пружи најбоља храна, како би година била плодна.
"Свети Лука, снег до кука": Гледање у овце открива каква нас зима чека
Друга чувена народна изрека везана за овај дан гласи: "Свети Лука, снег до кука".
Наши преци су веровали да природа на овај празник шаље јасне сигнале о томе шта нас чека у наредним месецима.
Домаћин би у рано јутро обилазио торове и пажљиво посматрао положај у којем животиње леже.
Ако овце леже са подвијеним ногама испод тела, веровало се да стиже изузетно оштра, дуга и снежна зима.
Међутим, ако су животиње опуштене и испружених ногу, народ се радовао благој и подношљивој зими без великих мразева.
У јужној Србији постојао је и обичај да се пажљиво прати ко ће тог јутра први прећи кућни праг.
Веровало се да "први гост" на Лучиндан доноси предзнак за целу годину -ако је то честит, ведар и здрав човек, у дому ће владати здравље и благостање.
Ко је био Свети Лука и шта сутра никако не смете чинити
Реч је о једној од честих крсних слава у Србији, а овај дан прате бројна народна веровања, посебно она повезана са доласком зиме, заштитом домаћинства и здрављем стоке.
Свети Лука био је један од најобразованијих Христових ученика, лекар по струци, верни пратилац апостола Павла и аутор Јеванђеља и Дела апостолских.
Још 33 реченице које преноси само по један медиј
Хришћанско предање га памти и као првог иконописца, који је лично насликао прве иконе Пресвете Богородице, због чега га еснафи сликара и уметника славе као свог патрона.
Како је Свети Лука упамћен као изузетно благ, милосрдан и мирољубив светитељ, основно црквено и народно правило на овај дан јесте избегавање сваке врсте свађе, гнева и тешких речи.
Верује се да на Лучиндан свако треба да опрости дугове и увреде онима који су му наудили, јер ко уђе у зиму посвађан и злопамтило, пратиће га малер и немир целе године.
У кући треба да влада слога, а домаћини који славе крсну славу трпезу посвећују миру, здрављу својих укућана и сећању на претке.
Видео: У Београду обележен мексички празник "Дан мртвих"
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Према хришћанском предању, рођен је у Антиохији, био је лекар и близак сарадник апостола Павла.
Посебно је занимљиво то што се сматра и зачетником хришћанског иконописа.
Предање му приписује израду првих икона Пресвете Богородице, због чега га поштују и сликари и иконописци.
Као лекар, сматра се заштитником медицине, фармације, болесника и здравствених радника.
Обичај који је требало да заштити стоку од вукова
Један од необичнијих обичаја везаних за Лучиндан потиче из времена када је сточарство било важан део живота сеоских домаћинстава.
Наиме, наши преци су на овај празник концем опасивали торове, верујући да ће тако заштитити овце од напада вукова током зиме.
Овај обичај повезује се са познатом народном изреком "Иде Лука, ето вука", која симболично најављује период године када вукови због хладноће и недостатка хране чешће прилазе стоци и насељима.
По овцама се предвиђало каква ће бити зима
Лучиндан је био важан и за сточаре који су пажљиво посматрали понашање животиња.
Вук Караџић забележио је да се у Херцеговини на овај празник гледало како овце леже у тору.
Ако су им ноге биле подвијене испод тела, веровало се да предстоје тешка зима и лоша година, док су опружене ноге сматране добрим знаком.
У појединим крајевима јужне Србије постојало је и веровање да први гост који на Лучиндан уђе у кућу може да наговести каква ће да будепредстојећа зима или година.
Његов долазак посматран је као симболичан знак за период који долази.
Овновске свадбе биле су део старих обичаја
Посебно занимљив обичај који се у различитим крајевима везивао за Лучиндан биле су такозване овновске свадбе.
Домаћини су неколико седмица пре празника раздвајали овнове од оваца, а на сам дан празника поново их пуштали заједно.
Том приликом организоване су гозбе, а обичај је имао и симболично значење, јер се веровало да ће тако да се обезбеди успешно парење и бројно потомство.
У појединим срединама женска деца су пре пуштања овнова међу овце узјахивала животиње, уз веровање да ће тако да буде више женских јагањаца.
Шта се не ради на Светог Луку?
Према народном веровању, на Лучиндан треба да избегавате свађе, љутњу, нервозу и тешке послове.
Свети Лука у предању је описан као благ и миран човек који је помагао другима, па се веровало да празник треба да проведете у миру, слози и добром расположењу.
Уз овај дан везују се и познате изреке "Свети Лука, снег до кука" и "Иде Лука, ето вука", које показују колико је овај празник некада био важан за пољопривреднике и сточаре који су се припремали за зиму.
Када је реч о прослављању крсне славе, домаћини припремају славски колач, жито, вино и славску свећу.
Пошто Свети Лука 2026. године пада у суботу, слава се ове године обележава уз мрсну трпезу.
Ваше мишљење нам је важно - оставите нам коментар, није потребна регистрација!