Све вести
Фото из чланка: НедељникКАКО СЕ ГЛАСАЛО У ВОЈВОДИНИ: Од убедљиве предности у Новом Саду до тесне трке у појединим општинама
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 3 од 7 медија.
- Листа 'Александар Вучић - Уједињена Србија' има 1.602.913 гласова, односно 39,52 одсто, док је 'Ивица Дачић - Фактор стабилности' на 2,21 одсто. Листа "Ивица Дачић- Фактор стабилности" освојила је 89.441 гласова, односно 2,21 одсто.
где је Студентска листа добила највећу подршку
Цео упоредни текст6 реченица у више медија, 317 само у једном
Текст из 7 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 9 се разликују.
- РИК је, на основу 7.926 обрађених бирачких места, објавио да је Студентска листа освојила 2.116.719 гласова, односно 52,19 одсто.
Још 14 реченица које преноси само по један медиј
- Уједињена Србија има 39,17 одсто и 104 мандата, док је листа Ивице Дачића остала без посланичког места.
Седница Републичке изборне комисије (РИК), 70. по реду, почела је вечерас нешто након 20 часова, а на дневном реду је утврђивање прелиминарних резултата избора за народне посланике, саопштио је председник РИК-а Владимир Димитријевић.
Димитријевић је на почетку седнице констатовао да су присутна 33 од укупно 35 чланова комисије.
Како је навео, за доношење одлуке потребно је најмање 18 гласова, а у случају одсуства члана комисије, гласа његов заменик.
Прелиминарни резултати парламентарних избора показују да листа окупљена око СНС-а у Краљеву има приближно исти број гласова као на претходним изборима, али знатно мањи удео у укупном резултату.
Чланови комисије претходно су путем СМС поруке и електронске поште обавештени о одржавању седнице, док им је материјал за рад достављен непосредно пре почетка заседања.
Предложени дневни ред усвојен је једногласно, са 33 гласа за, без гласова против и уздржаних.
Према прелиминарним резултатима које је саопштио председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић, на основу обрађених записника са 8.187 бирачких места, резултати изборних листа су следећи:
- "Александар Вучић – Уједињена Србија" – 1.685.022 гласа, односно 39,17 одсто, 104 мандата.
Социјалисти су изгубили већину некадашње подршке, док је Студентска листа освојила више гласова него било која појединачна листа у претходним изборним циклусима.
„Ми смо један од ретких народа који је у исто време сменио и власт и опозицију“, рекао је један Краљевчанин у анкети Портала Круг, коментаришући резултате парламентарних избора одржаних 25. октобра.
Његова оцена сликовито описује промену политичких односа после победе Студентске листе.
Поређење изборних резултата у Краљеву током претходних десет година показује, међутим, да се подршка досадашњој власти и опозиционим странкама мењала на различите начине.
Према прелиминарним подацима са 103 бирачка места на територији града Краљева, листа „Студенти побеђују“ освојила је 38.886 гласова, односно 53,86 одсто.
- Листа 'Александар Вучић - Уједињена Србија' има 1.602.913 гласова, односно 39,52 одсто, док је 'Ивица Дачић - Фактор стабилности' на 2,21 одсто.
Још 41 реченица које преноси само по један медиј
Предност Студентске листе над листом окупљеном око СНС-а износи 10.183 гласа.
Напредњаци нису изгубили много гласова, али јесу прво место
Један од занимљивијих података јесте да је листа Александра Вучића овог октобра освојила 1.397 гласова више него на парламентарним изборима у децембру 2023. године.
Тада је за листу „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ гласало 27.306 Краљевчана, односно 45,14 одсто бирача који су гласали.
Сада је добила 28.703 гласа, али њен удео износи 39,76 одсто.
Разлика се објашњава – знатно већом излазношћу на изборима у недељу.
На парламентарне изборе 2023. године у Краљеву изашло је 60.489 бирача, односно 59,54 одсто уписаних.
Према прелиминарним резултатима овогодишњих избора, гласала су 72.222 бирача или 73,24 одсто.
То значи да је на биралишта изашло 11.733 грађана више него пре непуне три године, а тај пораст није донео пропорционално повећање подршке напредњачкој листи.
Подаци из ранијих изборних циклуса додатно осветљавају овај однос.
На парламентарним изборима 2016. листа СНС-а добила је у Краљеву 28.823 гласа, односно 48,14 одсто.
Четири године касније освојила је 29.813 гласова, што је представљало 60 одсто тада изашлих бирача.
На изборима 2022. њен резултат у Краљеву био је 41,80 одсто, док је 2023. освојила 27.306 гласова.
Број гласова напредњачке листе тако се током претходне деценије углавном кретао између 27.000 и 30.000.
Проценти су се мењали у зависности од излазности, конкуренције и политичких околности.
Посебно је важно имати у виду 2020. годину, када је значајан део тадашње опозиције бојкотовао парламентарне изборе.
Излазност у Краљеву износила је свега 47,94 одсто, па је напредњачка листа са непуних 30.000 гласова освојила чак 60 одсто.
Због тога њен тадашњи проценат није могуће посматрати одвојено од бојкота.
На овогодишњим изборима листа окупљена око СНС-а имала је више гласова него 2023, готово исти број као 2016, а ипак је изгубила прво место у Краљеву.
СПС: Пад који се види и у процентима и у броју гласова
За разлику од напредњака, социјалисти су у Краљеву изгубили велики део бирачке подршке.
На парламентарним изборима 2016. коалиција СПС–Јединствена Србија освојила је 7.527 гласова или 12,57 одсто.
Четири године касније добила је 6.534 гласа, односно 13,15 одсто.
Посебно добар резултат листа Ивице Дачића остварила је 2022, када је у Краљеву освојила 15,86 одсто гласова, знатно више него на републичком нивоу.
Парламентарни избори одржани 25. октобра нису донели само промену односа снага између власти и њених противника.
Историјски парламентарни избори одржани у недељу показали су, уз рекордну излазност, озбиљну вољу Врањанаца за променама на већини бирачких места у самом Врању, док је листа пораженог режима имала боље резултате у околним селима и Врањској Бањи.
На територији Војводине, на ванредним парламентарним изборима одржаним у недељу, 25. октобра, право гласа имало је 1.630.058 бирача, од којих је на биралишта изашло 1.128.516, односно 70,36 одсто, док своје бирачко право није искористило 29,64 одсто уписаних.
Подаци Републичке изборне комисије о броју гласова на 8.311 од укупно 8.392 бирачка места откривају занимљиве трендове.
Већ на изборима у децембру 2023. подршка је пала на 5.414 гласова, односно 8,95 одсто.
На изборима одржаним 25. октобра ове године листа „Ивица Дачић – Фактор стабилности“ добила је свега 1.948 гласова или 2,70 одсто.
У поређењу са 2023. годином то је 3.466 гласова мање, што представља пад од приближно 64 одсто.
Иако састав коалиција није био идентичан у свим изборним циклусима, разлика је превелика да би се објаснила само променама коалиционих партнера.
СПС, који је годинама био међу најјачим политичким опцијама у Краљеву, сада је остао далеко иза две првопласиране листе.
Занимљиво је и поређење заједничког резултата две листе које су чиниле окосницу досадашње власти.
На парламентарним изборима 2023. листе око СНС-а и СПС-а освојиле су укупно 32.720 гласова.
Овог октобра њихов збир износи 30.651 глас.
Дакле, иако је на изборе изашло готово 12.000 грађана више, ове две листе заједно су добиле 2.069 гласова мање него 2023. године.
Краљево гласало уз већу излазност од републичког просека
Поређење са резултатима на нивоу Србије показује да је Студентска листа у Краљеву остварила нешто убедљивију победу него на републичком нивоу.
Према прелиминарним подацима Републичке изборне комисије, на основу 8.191 обрађеног бирачког места, Студентска листа освојила је у Србији 52,71 одсто гласова, док је у Краљеву њен резултат 53,86 одсто.
То је за 1,15 процената више од републичког просека.
Републичка изборна комисија (РИК) објавила је данас резултате парламентарних избора на основу 7.926 обрађених бирачких места по којима је Студентска листа добила 2.116.719 гласова, односно 52,19 одсто, а листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" добила је 1.602.913 гласова, односно 39,52 одсто гласова, преноси агенција Тачно.
До јуче Републичка изборна комисија обрадила је 1.762 бирачка места од 1.784, а међу гласачким листићима било је 98,6 одсто важећих и 1,4 одсто неважећих.
Највише гласова освојила је изборна листа „Студентска листа – Студенти побеђују“ за коју је гласало 588.728 бирача, односно 52.18 одсто.
Листа "Ивица Дачић- Фактор стабилности" освојила је 89.441 гласова, односно 2,21 одсто.
Остале листе имају испод један одсто гласова.
Ипак, највећа разлика није у процентима које су освојиле поједине листе, већ у излазности.
Према овим подацима, на изборе је изашло 4.058.064 бирача, односно 68,73 одсто.
Још 54 реченице које преноси само по један медиј
- "Студентска листа – студенти побеђују" – 2.267.615 гласова, односно 52,71 одсто, 140 мандата.
- Расим Љајић – Људски – 20.544 гласа, односно 0,48 одсто, 1 мандат.
- Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор – 34.762 гласа, односно 0,81 одсто, 2 мандата.
- Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење – 11.852 гласа, односно 0,28 одсто, 0 мандата.
- Руска странка – Србија у БРИКС-у, Слободан Николић – 6.387 гласова, односно 0,15 одсто, 0 мандата.
- Аутентична десница – др Милош Јовановић – 38.525 гласова, односно 0,90 одсто, 0 мандата.
- Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош – 12.143 гласа, односно 0,28 одсто, 0 мандата.
- СДА Санџака – Чувари Санџака – 12.399 гласова, односно 0,29 одсто, 1 мандат.
- Богољуб Карић – Покрет снага Србије (БК) – 19.600 гласова, односно 0,46 одсто, 0 мандата.
- Либерално-зелена странка – За слободну и чистију Србију – 2.612 гласова, односно 0,06 одсто, 0 мандата.
- Бирам правду, бирам будућност – коалиција Снага и партнери – 1.162 гласа, односно 0,03 одсто, 0 мандата.
- Странка руско-српског јединства – Руси и Срби, браћа заувек – 4.200 гласова, односно 0,10 одсто, 0 мандата.
- "Ћале, ово је за тебе" – Петар Ђурић, премијер Србије – 1.962 гласа, односно 0,05 одсто, 0 мандата.
- Владимир Гајић – Алтернатива за Србију, Народна странка и партнери – 3.624 гласа, односно 0,08 одсто, 0 мандата.
- Албанска коалиција – 27.670 гласова, односно 0,64 одсто, 2 мандата.
- Мајка Србија – Груда – 3.163 гласа, односно 0,07 одсто, 0 мандата.
Предност Студентске листе над листом окупљеном око СНС-а у Краљеву износи 14,10 процената, док је на нивоу Србије 13,53 одсто.
Дакле, Краљево се по расподели гласова између две водеће листе није драстично разликовало од републичког просека.
Оно по чему се издвојило јесте већа мобилизација бирача.
У граду у којем је листа СНС-а током претходне деценије углавном добијала између 27.000 и 30.000 гласова, на изборе је овог пута изашао знатно шири круг грађана, а Студентска листа освојила је више од половине укупних гласова.
Шта се догодило са гласовима опозиције?
Резултате опозиционих странака знатно је теже непосредно поредити.
На парламентарним изборима 2023. листа „Србија против насиља“ освојила је у Краљеву 13.505 гласова.
Коалиција НАДА добила је 4.416, листа „Ми – Глас из народа“ 2.803, а коалиција Двери и Заветника 2.345 гласова.
Реч је о политички различитим опцијама, са бирачима који нису нужно имали иста очекивања.
На изборима 2026. велики део опозиционе сцене одлучио је да подржи Студентску листу, уместо да учествује са сопственим кандидатима.
Поједине опозиционе странке и коалиције ипак су изашле на изборе.
Због тога није могуће једноставно сабрати гласове ранијих опозиционих листа и упоредити их са резултатом Студентске листе.
Међу њених 38.886 бирача у Краљеву вероватно има људи који су претходно гласали за различите опозиционе странке, али и оних који раније нису излазили на изборе.
Не може се искључити ни подршка дела бирача који су претходно гласали за странке власти.
Колики је удео сваке од ових група, без посебног истраживања није могуће поуздано утврдити.
Изборни резултат, међутим, показује да је Студентска листа у Краљеву окупила подршку какву ниједна појединачна листа није остварила на парламентарним изборима током претходних десет година.
Једина стварна политичка партија?
Занимљиво је да је председник Србије Александар Вучић, који је у изборној ноћи признао победу Студентске листе, два дана касније, на обележавању страначке славе СНС-а, изјавио да је та странка „једина стварна политичка партија“ и да је убедљиво највећа у Србији.
Таква оцена добија посебно значење у тренутку када је парламентарне изборе добила листа која није настала као коалиција постојећих политичких странака.
СНС је, судећи према броју гласова у Краљеву, углавном сачувао своју досадашњу изборну базу.
Ипак, то више није било довољно за победу.
Истовремено, странке које су претходних година чиниле опозицију суочавају се са другачијим проблемом: део њих подржао је Студентску листу и није непосредно проверио сопствену снагу на изборима, док су се бирачи у великом броју определили за нову политичку понуду.
Зато је оцена Краљевчанина из анкете Портала Круг о истовременој смени власти и опозиције политички упечатљива, али је потребно разликовати изборни пораз од одлуке појединих странака да не учествују у изборној трци.
Оно што подаци за Краљево недвосмислено показују јесте да је на изборе изашао знатно већи број грађана, а да досадашње владајуће листе нису успеле да придобију њихову подршку у мери која би сачувала претходни однос снага.
Пред Студентском листом сада је другачији изазов од оног који је имала током изборне кампање: њени гласачи подржали су заједничку листу, али тек предстоји обликовање односа између изабраних представника, политичких организација које су их подржале и грађана који су им дали поверење.
И управо ће тај однос показати да ли је изборни резултат од 25. октобра означио само промену власти или и трајнију промену политичког организовања у Србији.
Напомена: Подаци за парламентарне изборе 2026. године су прелиминарни.
Поређење се односи на парламентарне изборе на територији Краљева, не на локалне изборе.
Подаци за 2022. преузети су из тада објављених прелиминарних резултата.
Студентска листа је, примера ради, процентуално највећи успех остварила у централним градским општинама Београда и Ниша, док широм Србије има места у којој су о коначном исходу у односу на листу „Уједињена Србија – Александар Вучић“ одлучивале десетине гласова.
У Бачкој Тополи Студентска листа добила је 5.088 гласова, или 34,41 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” 5.141 глас, односно 34,76 одсто, док је Савез војвођанских Мађара освојио 3.736 гласова, што је 25,26 одсто
Када је реч о изборној вољи грађана у војвођанским општинама у Ади је за Студентску листу гласало 2.486 бирача, што је 30,8 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 2.866 гласова, односно 35,51 одсто.
Савез војвођанских Мађара добио је 2.246 гласова, или 27,83 одсто.
У Алибунару је Студентску листу подржало 5.306 бирача, односно 49,24 одсто, а листу „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 4.823 бирача, што је 44,76 одсто.
У Апатину је за Студентску листу гласало 6.733 бирача, односно 44,11 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 7.194 гласа, или 47,13 одсто.
Њихов резултат указује на могућност много дубље промене: нестанка готово целокупне традиционалне страначке сцене из Народне скупштине и стварања политичког поретка у којем две велике изборне листе контролишу практично читав парламент.
Ипак, историја српског вишестраначја упозорава да убедљива изборна победа не мора да значи и дугорочну политичку стабилност.
Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије, објављеним после обраде 97,56 одсто бирачких места, Студентска листа освојила је 52,71 одсто гласова и 140 посланичких мандата.
где је Студентска листа добила највећу подршку
Још 28 реченица које преноси само по један медиј
Највећи проценат подршке Студентска листа остварила је у београдским општинама Стари град са 73,89 одсто и Врачар са 72,87 одсто гласова, док је листа Српске напредне странке у овим срединама остала на нешто више од 20 процената.
Висок ниво подршке забележен је и на Звездари, Новом Београду и Савском венцу, где се удео креће између 68 и 69 одсто.
Ван Београда, најубедљивији резултат забележен је у нишкој општини Медијана са 66,80 одсто гласова за студенте наспрам 29,33 одсто за напредњаке.
Преко 64 одсто подршке Студентска листа остварила је и у београдским општинама Вождовац и Чукарица.
најнеизвесније изборне трке 2 листе
Подаци из општина ван највећих градских центара откривају да изборна победа Студентске листе није била толико глатка као што се чини.
У Бачкој Тополи Српска напредна странка освојила је 5.091 глас и надмашила студенте за свега 15 гласова, при чему су обе листе оствариле по око 35,6 одсто подршке.
Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије, у Врању је победничка студентска листа освојила 19.562 гласа бирача, док је листа одлазећег режима добила 24.629.
Тиме је Врање, поред Прокупља и Лесковца, постало један од ретких градова у Србији где је листа напредњака била у предности, и то за 5.067 гласова.
У Градској општини Врањска Бања, за СНС је гласало 3.434 грађана, што је било кључно за њихов резултат.
Четири листе националних мањина освојиле су преосталих шест посланичких места.
Таква расподела значи да се чак 244 од укупно 250 места у Народној скупштини налазе у рукама две политичке групације.
Другим речима, оне располажу са 97,6 одсто парламентарних мандата.
То је изузетна концентрација политичке моћи, нарочито за земљу која користи пропорционални изборни систем.
Али још је значајније оно што се догодило странкама које су деценијама биле неизоставни део политичког живота Србије.
Историјски пораз старих странака
Социјалистичка партија Србије, странка која је деведесетих година била окосница власти, према прелиминарним резултатима освојила је свега 2,17 одсто гласова.
Са 93.280 гласова, листа Ивице Дачића остала је испод изборног цензуса од три одсто.
То је догађај са озбиљном историјском тежином.
Српски социјалисти су од увођења вишестраначја 1990. године били присутни у сваком сазиву Народне скупштине.
У појединим периодима владали су самостално, у другим су били главни или споредни коалициони партнер, а у трећим су својом подршком одлучивали ко ће формирати владу.
И после пада Слободана Милошевића успели су да преживе политички преокрет, промене руководство, обнове организацију и поново постану део власти.
Преживели су 5. октобар 2000. године, распад Савезне Републике Југославије, стварање и нестанак државне заједнице Србије и Црне Горе, повратак на власт 2008. године и успон напредњака после 2012.
Али нису преживели октобарске изборе 2026. у парламентарном смислу.
Сличну судбину доживеле су и друге политичке организације које су се годинама представљале као носиоци различитих идеолошких опција.
Листа „Аутентична десница“, предвођена Милошем Јовановићем, освојила је према објављеним резултатима 0,90 одсто гласова, док је листа „Европска Србија“, повезана са Мариником Тепић и Здравком Поношем, добила 0,28 одсто.
Овакви резултати не значе да су све те политичке идеје нестале из друштва.
Они показују да странке и коалиције које су их заступале нису успеле да их претворе у довољну изборну подршку.
Подаци из записника са бирачких места указују на то да је разлика у Врању између напредњака и студентске листе заправо 1.663 гласа.
Још 4 реченице, само Vranje News
Близу 1.800 гласова за СНС било је на четири бирачка места у Врању на којима су током изборног дана забележени инциденти и сумња на куповину гласова.
На два бирачка места у насељу Горња Чаршија (БМ 28 и БМ 29) у вртићу „Звончица“, где су забележене реакције због куповине гласова, СНС је освојио 1.002 гласа.
У записнику са бирачког места у „петој школи“ (БМ 6, ОШ Светозар Марковић), где је СНС освојио 497 гласова, стоји податак да је у кутијама било пет листића мање од броја људи који су гласали, што указује на то да је петоро бирача изнело празне листиће како би на том или неком другом бирачком месту покренули такозвани „бугарски воз“.
На бирачком месту у селу Павловац, где су претучени новинари док су извештавали о куповини гласова, СНС је освојио 278 од 359 гласова.
Слична ситуација виђена је у Димитровграду где су студенти победили са 16 гласова предности, као и у Врњачкој Бањи где је разлика износила само 26 гласова.
Још 173 реченице које преноси само по један медиј
Изненађујуће мале разлике забележене су у Смедеревској Паланци са 55 гласова разлике, у београдској општини Сопот где су студенти тријумфовали за 62 гласа, те у Лозници где је забележена разлика од 134 гласа на више од 45.000 важећих листића.
У Кикинди је предност студената износила 148 гласова, док је Бачки Петровац пример мање општине са изузетно високом подршком за студенте од чак 60,71 одсто гласова.
У Бачкој Паланци Студентска листа освојила је 16.899 гласова, односно 51,28 одсто, док је за листу „Александар Вучић – Уједињена Србија“ гласало 14.206 бирача, што је 43,11 одсто.
У Бачкој Тополи резултати су били готово изједначени између две најјаче листе.
У Врбасу су Студентску листу подржала 13.584 бирача, што је 53,47 одсто, а листу „Александар Вучић – Уједињена Србија” 10.244 бирача, односно 40,32 одсто
Студентска листа добила је 5.088 гласова, или 34,41 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 5.141 глас, односно 34,76 одсто, док је Савез војвођанских Мађара освојио је 3.736 гласова, што је 25,26 одсто.
У Бачком Петровцу Студентска листа добила је 4.912 гласова, односно 59,9 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 2.924 гласа, или 35,65 одсто.
У Белој Цркви Студентска листа освојила је 4.518 гласова, што је 47,78 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 4.448 гласова, односно 47,04 одсто.
У Беочину је за Студентску листу гласало 4.203 бирача, или 43,27 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 4.741 глас, што је 48,81 одсто и у Бечеју је Студентска листа освојила 7.955 гласова, односно 40,14 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 8.514 гласова, или 42,97 одсто.
Резултати у војвођанским градовима показују да је Студентска листа освојила највећи број гласова, а најубедљивију предност остварила је у Новом Саду, где је добила више од 63 одсто (152.109 гласова), док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 31,59 одсто (76.019 гласова).
У Кикинди је, с друге стране, трка две најјаче листе била готово изједначена, са разликом од свега 148 гласова.
Студентска листа освојила је 15.495 гласова, или 46,55 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 15.347 гласова, што је 46,11 одсто.
У Панчеву је Студентску листу подржало 42.193 бирача, што је 58,8 одсто, а листу „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 25.930 бирача, односно 36,13 одсто.
У Вршцу је Студентска листа освојила 16.327 гласова, или 55,5 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 11.447 гласова, односно 38,91 одсто.
У Зрењанину је за Студентску листу гласало 37.995 бирача, што је 55,5 одсто, а за листу „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 26.165 бирача, односно 38,24 одсто.
У Сомбору је Студентска листа освојила 24.075 гласова, што је 51,41 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 19.248 гласова, или 41,11 одсто.
У Сремској Митровици Студентска листа освојила је 23.839 гласова, односно 49,64 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 21.514 гласова, што је 44,8 одсто.
У Суботици је Студентска листа добила 37.798 гласова, или 50,93 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 25.661 глас, односно 34,58 одсто.
У Врбасу су Студентску листу подржала 13.584 бирача, што је 53,47 одсто, а листу „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 10.244 бирача, односно 40,32 одсто.
У Жабљу је за Студентску листу гласало 7.045 бирача, што је 48,44 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 6.753 гласа, или 46,43 одсто.
У Житишту је Студентска листа добила 3.566 гласова, односно 40,26 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 4.144 гласа, што је 46,79 одсто.
У Инђији је Студентска листа освојила 13.434 гласа, или 47,74 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 13.029 гласова, односно 46,3 одсто.
У Иригу је за Студентску листу гласало 2.503 бирача, што је 40,51 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 3.301 глас, или 53,43 одсто.
У Ковачици је Студентска листа добила 7.272 гласа, односно 54,16 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 5.252 гласа, што је 39,12 одсто.
У Ковину је студентску листу подржало 8.545 бирача, или 47,74 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 8.034 гласа, односно 44,89 одсто.
У Кули је Студентска листа освојила 12.499 гласова, што је 52,47 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 10.017 гласова, или 42,05 одсто.
У Малом Иђошу Студентска листа добила је 2.091 глас, односно 33,85 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 2.483 гласа, што је 40,19 одсто.
У Новој Црњи Студентска листа освојила је 2.079 гласова, или 38,06 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 2.718 гласова, односно 49,75 одсто.
У Новом Бечеју Студентска листа добила је 5.640 гласова, што је 45,07 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 5.936 гласова, или 47,43 одсто.
У Новом Кнежевцу за Студентску листу гласало је 2.050 бирача, односно 38,25 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 2.344 гласа, што је 43,73 одсто.
У Темерину је Студентска листа добила 8.613 гласова, што је 49,21 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” освојила 6.724 гласа, или 38,42 одсто
У Опову је Студентска листа добила 3.086 гласова, или 51,59 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 2.555 гласова, односно 42,71 одсто.
У Оџацима је Студентска листа добила 7.502 гласа, што је 44,83 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 8.055 гласова, или 48,13 одсто.
У Пећинцима је за Студентску листу гласало 4.694 бирача, односно 37,16 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 7.454 гласа, што је 59,01 одсто.
У Пландишту је Студентска листа добила 2.864 гласа, или 50,32 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 2.413 гласова, односно 42,39 одсто.
У Руми је Студентску листу подржало 15.974 бирача, што је 47,83 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 15.374 гласа, или 46,03 одсто.
У Сенти је Студентска листа добила 4.207 гласова, односно 43,05 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 2.266 гласова, што је 23,19 одсто.
Понавља се гласање у Кањижи на једном бирачком месту
На основу резултата са свих обрађених бирачких места, осим једног, у општини Кањижа, највише гласова освојио је Савез војвођанских Мађара, за који је гласало 4.368 бирача, односно 38,78 одсто.
Студентска листа „Студенти побеђују“ добила је 3.312 гласова, односно 29,41 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 2.600 гласова, односно 23,08 одсто.
Кањижа је тако једина локална самоуправа у Војводини у којој, према досадашњим резултатима, највише гласова није освојила ни Студентска листа ни листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“.
Међутим, Општинска изборна комисија поништила је гласање на бирачком месту 4 у Основној школи „Карас Каролина“ у Хоргошу, у Карасовој улици 14. Одлука је донета након што је утврђено да је број гласачких листића у гласачкој кутији био већи од броја бирача који су изашли на изборе.
У образложењу решења наводи се да је увидом у записник о раду бирачког одбора и извештај о контроли представника Републичког завода за статистику утврђено да резултати гласања нису логичко-рачунски исправни, а да уочена грешка не може да се отклони.
Због тога није било могуће утврдити резултате гласања на том бирачком месту.
Савез војвођанских Мађара добио је 2.887 гласова, или 29,54 одсто.
У Сечњу је Студентска листа освојила 3.033 гласа, односно 42,13 одсто.
Листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила је 3.749 гласова, односно 52.08 одто.
У Србобрану је Студентска листа освојила 4.650 гласова, или 48,77 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 4.045 гласова, односно 42,42 одсто.
У Сремским Карловцима Студентска листа освојила је 3.120 гласова, што је 55,28 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 2.180 гласова, или 38,63 одсто.
У Старој Пазови за Студентску листу гласало је 21.494 бирача, односно 51,61 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 17.932 гласа, или 43,06 одсто.
У Темерину је Студентска листа добила 8.613 гласова, што је 49,21 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 6.724 гласа, или 38,42 одсто.
Савез војвођанских Мађара добио је 1.320 гласова, односно 7,54 одсто.
У Тителу је Студентска листа освојила 3.919 гласова, или 42,5 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 4.788 гласова, што је 51,92 одсто.
У Чоки је Студентска листа освојила 1.983 гласа, односно 36,8 одсто, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 2.406 гласова, или 44,65 одсто, а Савез војвођанских Мађара добио је 766 гласова, што је 14,21 одсто.
У Шиду је студентска листа добила 8.368 гласова, односно 43,63 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ освојила 9.642 гласа, или 50,27 одсто.
На два бирачка места (БМ 1 и БМ 2) у ОШ „Радоје Домановић“, за студентску листу гласало је 515 Врањанки и Врањанаца, док је за СНС гласало 409 особа.
На БМ 3 у „Два Бреста“, студенти су имали 422 гласа, а СНС 364. Од три бирачка места у ОШ „Светозар Марковић“ студенти су победили на једном (БМ 4) са односом 590 – 546. Имали су више гласова и на једном од два бирачка места у „Комраду“ (БМ 7) са 463 према 380, потом у „ЈП Водовод“ (БМ 10) 632 према 517, у „ОШ Јован Јовановић Змај“ БМ 11 (635 – 499), на једном од два биралишта у Специјалној школи (БМ 13) где је разлика била 345 према 339 у корист студената.
Такође, и у МЗ Оџинка (БМ 15) где су студенти имали 592, а напредњаци 495 гласова, у локалу Ранђеловић Живке (БМ 16) 275 према 196 за студенте, на оба бирачка места у ОШ „Бранко Радичевић“ (17 и 18), на првом је било 294 – 276 за студенте, а на другом 409 – 326 за студентску листу.
Убедљива победа студената забележена је на оба бирачка места на Педагошком факултету (БМ 20 и БМ 21) – на првом 256 – 164, а на другом 434 – 295. У МЗ Тулбе (БМ 23) студентима је отишло 490, а Вучићу 370 гласова, у локалу Величковић Александре (БМ 24) било је 421 – 316 у корист студената, у МЗ Бујковски мост (БМ 27) 320 – 283 за студенте.
Студенти су победили на једном од два бирчка места у ЕПС-Електродистрибуција у насељу „Рашка“ (БМ 33) са 209 – 171. У Удружењу пензионера (БМ 37) у насељу „Чешаљ“ студенти су однели убедљиву победу са 582 – 396. Победили су и на једном од два бирачка места у Економској школи (БМ 38) са 374 према 305, потом у Пољопривредно-ветеринарској школи (БМ 40) са 397 према 284 и на једном од два биралишта у Техничкој школи (БМ 41) са 426 – 381. Николајевић: Из политичке борбе у политичку одговорност
Једна од кандидаткиња за народне посланике са студентске листе, доценткиња на Филозофском факултету у Нишу са Департмана за социологију Александра Николајевић, пореклом из Врања, истакла је да су „убедљивом победом отворили пут да се људима врати достојанство“ као и да следи раскид са досадашњом праксом да се партијски одлучује ко ће добити посао и уговорима на одређено људи уцењују.
Истакла је да су студенти и кандидати на њиховој листи свесни да се ништа не може променити преко ноћи и да је за суштинске промене потребно неко време.
„Иако ни сами не знамо какве нам дугове оставља претходна власт и чиме уопште располажемо, не одступамо од тога да ћемо дати све од себе да постојеће друштво, обележено корупцијом, клијентелизмом, партократијом и израженим неједнакостима, преобликујемо у друштво солидарности, достојанства и одговорности.
То подразумева пуну примену закона, као и њихову измену тамо где је то потребно, без изузетака“, додала је.
Ми сада из периода политичке борбе улазимо у период политичке одговорности, нагласила је она.
Очекује да досадашњи функционери покажу одговорност и омогуће да се нова Влада формира што пре, као и да се председнички избори распишу у законском року.
„Наша је дужност да наше мандате искористимо не само да ослободимо институције, већ и да успоставимо механизме који ће спречити да институције буду поново злоупотребљене.
Свесни смо одговорности коју тај мандат носи и учинићемо све да то поверење оправдамо савесним радом, одговорношћу и доследним спровођењем програма за који су гласали“, закључила је Николајевић.
Студентска листа имаће апсолутну већину у парламенту
На основу обрађених 99,2 одсто бирачких места, студентска листа „Студенти побеђују“, освојила је 53,01 одсто гласова грађана, односно 141 мандат, саопштено је јуче из студентског покрета.
То значи да ће посланици који ће добити мандате као кандидати студентске листе, сами имати већину у Народној скупштини која има 250 посланика.
Кандидат на Студенској листи академик Радомир Саичић изјавио је за данашње издање недељника НИН да ће нова Влада Србије бити формирана у законском року и поручио да успостављање „здравог система вредности“ укључује и одузимање нелегално стечене имовине и кривично гоњење одговорних за пад надстрешнице у Новом Саду, преноси ФоНет.
„О влади се свакако размишља.
Њеном формирању претходиће верификација изборне воље и конститутивна седница Скупштине, после чега ће у законском року бити формирана нова влада.
Циљ нам је свакако да цео овај процес не траје предуго и да се не исцрпљује до крајњих законских граница, али овом послу приступамо у исто време одговорно и без брзоплетости“, изјавио је Саичић у интервјуу за НИН.
Саичић је изразио уверење да меду 250 кандидата неће бити тешко изабрати стручне људе који ће најбоље водити Србију.
Програм постоји, а његова реализација биће мерљива, поручио је Саичић.
Политичка организација може да изгуби значај, а да њени некадашњи бирачи наставе да постоје, само под неким другим политичким именом.
Од Милошевићеве доминације до победе ДОС-а
Да би се разумело шта се данас дешава, потребно је вратити се на почетак вишестраначја у Србији.
На првим вишестраначким изборима, одржаним у децембру 1990. године, Социјалистичка партија Србије освојила је 194 од 250 посланичких места.
Био је то резултат који је омогућио огромну парламентарну доминацију, али је постигнут по већинском изборном систему, који је знатно другачије претварао гласове у мандате него данашњи пропорционални модел.
Већ 1992. године ситуација се изменила.
Социјалисти су пали на 101 мандат, а на политичкој сцени учврстиле су се Српска радикална странка и опозиционе групације окупљене око ДЕПОС-а.
Током деведесетих година Србија је имала неколико снажних политичких блокова, али је кључно питање готово увек било однос према власти Слободана Милошевића.
На изборима у децембру 2000. године, после његовог политичког пораза, Демократска опозиција Србије освојила је чак 176 посланичких места.
Изгледало је да је створен нови, дугорочно доминантан политички блок.
Међутим, ДОС није био јединствена странка већ коалиција великог броја организација, често са међусобно супротстављеним програмима и амбицијама.
Убрзо су уследили сукоби, поделе и распад коалиционог јединства.
На изборима 2003. године ниједна листа није имала апсолутну већину, а највише мандата освојила је Српска радикална странка.
То искуство представља једну од најважнијих историјских поука за садашњи тренутак: изборни блок који настане ради политичке промене не мора да опстане као јединствена политичка организација после победе.
Како су напредњаци преузели политичку сцену
Следећа велика промена догодила се после 2008. године, када је из Српске радикалне странке настала Српска напредна странка.
На изборима 2012. године коалиција окупљена око СНС-а освојила је 73 мандата и, уз партнере, формирала владу.
Већ 2014. године та коалиција освојила је 158 посланичких места, чиме је започета фаза дуготрајне парламентарне доминације напредњака.
У међувремену су бројне странке које су биле значајне у првој деценији овог века постепено изгубиле организациону снагу, бираче или самосталност.
Политички живот Србије све више се организовао око једног доминантног центра власти и више разједињених опозиционих групација.
Али избори 2026. указују на другачију врсту преокрета.
Овога пута није само ослабљена странка која је до тада доминирала политиком.
Истовремено су огроман део изборног простора изгубиле и готово све традиционалне опозиционе странке.
Из тог разлога садашњи резултат не може се посматрати само као замена једне власти другом.
Он отвара питање да ли се завршава читаво раздобље политичке историје Србије.
Зашто су две листе освојиле готово цео парламент?
На први поглед делује необично да у пропорционалном изборном систему, какав има Србија, две листе освоје готово сва посланичка места.
Међутим, објашњење је у комбинацији изборних правила и понашања бирача.
Србија има једну изборну јединицу са 250 посланичких места, а за већину изборних листа важи цензус од три одсто.
Листе националних мањина имају посебан третман приликом расподеле мандата.
То значи да се гласови дати листама које не испуне услове за учешће у расподели мандата не претварају у посланичка места.
Када две велике листе освоје огромну већину гласова, а остали учесници остану далеко испод цензуса, готово целокупан парламент припада победнику и другопласираном.
Управо то се догодило на октобарским изборима.
Студентска листа и Уједињена Србија заједно су освојиле 91,88 одсто гласова према прелиминарним резултатима РИК-а, али чак 97,6 одсто мандата.
Разлика између та два процента показује колико изборни систем, у условима изразите концентрације подршке, може да појача политичку доминацију највећих листа.
Ипак, из овога би било погрешно извести закључак да је Србија већ постала класична двопартијска држава.
Пре свега, изборна листа није исто што и политичка странка.
Поред тога, једни избори не доказују да ће се бирачи и на следећим изборима определити на исти начин.
Може ли Студентска листа да постане трајна политичка организација?
Највећа непознаница будућег политичког поретка није само судбина Српске напредне странке.
Подједнако важно питање јесте шта ће се догодити са Студентском листом.
Њена предност у изборној кампањи била је способност да окупи бираче различитих идеолошких уверења око заједничког политичког циља.
Али оно што је предност у изборној борби може да постане проблем у управљању државом.
Бирачи који су подржали исту листу не морају имати идентичне ставове о економској политици, спољнополитичком положају Србије, односу према Европској унији и Русији, статусу Косова и Метохије, социјалној политици или уставним променама.
Док је заједнички циљ политичка промена, такве разлике могу остати у другом плану.
Када треба донети конкретне одлуке, оне неизбежно излазе на површину.
Историја ДОС-а показује колико брзо изборно јединство може да буде замењено конкуренцијом његових саставних делова.
Зато ће за нову већину најважнији тест бити не само формирање владе већ и способност да изгради институције, јасна правила одлучивања и механизме за решавање унутрашњих спорова.
Без тога, велика изборна победа могла би да буде почетак нових политичких подела.
Шта ће бити са СНС-ом и Александром Вучићем?
Са друге стране, резултат Уједињене Србије отвара питање трансформације политичког блока који је годинама био окосница власти.
Иако је изгубила изборе, листа предвођена Александром Вучићем освојила је више од 1,68 милиона гласова према прелиминарним резултатима.
То није мала политичка снага.
Са 104 мандата, тај блок остаје далеко највећа парламентарна опозициона групација.
Зато би било преурањено говорити о нестанку напредњака.
Историја Србије већ је показала да странке могу да преживе губитак власти и поново постану значајан политички фактор.
Међутим, странка организована око дуготрајног вршења власти суочава се са посебним изазовима када пређе у опозицију.
Део њених функционера политичку каријеру изградио је у условима управљања државним или локалним институцијама.
Губитак власти мења односе унутар странке, утиче на њену организацију и отвара питање будућег руководства.
У таквим околностима могућа су два супротна процеса.
Први је консолидација, у којој СНС успева да задржи највећи део својих бирача, обнови организацију и постане главна опозициона странка.
Други је постепено осипање, уз појаву нових политичких организација које би покушале да преузму део његовог бирачког тела.
Који ће процес преовладати зависиће, пре свега, од унутрашње стабилности СНС-а, будућег деловања Александра Вучића и резултата нове власти.
Три могућа сценарија за Србију
На основу садашњих односа снага, историјског искуства и карактеристика изборног система, могу се издвојити три основна сценарија политичког развоја.
Први сценарио: Стварање трајног система са два велика блока
У овом случају Студентска листа би се постепено претворила у стабилну политичку организацију или трајну коалицију, док би СНС остао главна опозициона снага.
Политички живот био би организован око два велика центра, са релативно малим простором за треће странке.
Такав систем могао би да донесе јаснију одговорност власти и опозиције, али и ризик од претеране поларизације друштва.
Други сценарио: Распад победничког блока и повратак вишестраначја
Уколико разлике унутар Студентске листе постану превелике, могуће је њено раздвајање на више политичких организација.
Тада би се поново отворило место за странке различитих идеолошких опредељења.
Такав развој подсећао би на период после 2000. године, када се велика победничка коалиција постепено поделила на конкурентске политичке групације.
Трећи сценарио: Потпуно прекомпоновање политичке сцене
Могуће је и да се током наредних година промене оба велика блока.
Део садашње већине могао би да се организује у нове странке, док би се из редова досадашње власти и неуспешних опозиционих организација појавили нови савези.
У том случају, избори 2026. не би означили почетак трајног двопартијског система, већ крај једног старог поретка и почетак дуготрајне политичке реконструкције.
Ниједан од ових сценарија није извесан.
За њихово озбиљније рангирање потребни су подаци о структури бирача, стабилности нових посланичких група, јавном мњењу и будућем деловању политичких актера.
Највећи ризик: Да се понови историја политичких разочарања
Србија је од 1990. године више пута пролазила кроз периоде великих политичких очекивања.
Сваку крупну промену пратило је уверење дела грађана да почиње нова епоха.
Међутим, велики изборни резултати сами по себи нису гарантовали стабилне институције, брже реформе или трајно превазилажење политичких подела.
Искуство после 2000. године показало је да смена власти не решава аутоматски питања функционисања државе.
Искуство после 2012. године показало је, с друге стране, да дуготрајна доминација једне политичке организације може да потисне конкуренцију, али не и да трајно уклони незадовољство из друштва.
Зато ће прави значај октобарских избора бити видљив тек када се покаже како нова већина управља институцијама и како се досадашња власт понаша у опозицији.
Једна од кључних провера биће и способност политичких актера да прихвате правила која ће важити подједнако за све, без обзира на то ко у датом тренутку има већину.
Крај једне епохе, али не нужно и почетак двопартијске Србије
Октобарски избори донели су резултат који по обиму концентрације мандата представља један од најнеобичнијих у историји српског вишестраначја.
Традиционалне странке које су деценијама биле део парламентарног живота остале су без посланичких места, док је нова изборна групација успела да освоји апсолутну већину.
Ипак, политичка историја Србије упозорава да треба разликовати тренутну изборну слику од трајног страначког система.
Двопартијски систем не настаје само зато што су две листе освојиле готово све мандате.
Он настаје када таква подела политичке моћи преживи више изборних циклуса и када иза ње стоје стабилне организације, програми и бирачка упоришта.
Зато је можда најважнији закључак да Србија није нужно ушла у епоху две странке.
Много је извесније да је ушла у период у којем ће се готово све досадашње странке, укључујући и победнички блок, суочити са потребом да поново дефинишу свој идентитет и своје место у политичком систему.
А највеће питање није само ко ће владати Србијом наредних година, већ да ли ће из ове политичке промене настати стабилније институције или само нова подела власти међу новим политичким актерима.
