Sve vesti
Foto iz članka: NedeljnikKAKO SE GLASALO U VOJVODINI: Od ubedljive prednosti u Novom Sadu do tesne trke u pojedinim opštinama
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 7 medija.
- Lista 'Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija' ima 1.602.913 glasova, odnosno 39,52 odsto, dok je 'Ivica Dačić - Faktor stabilnosti' na 2,21 odsto. Lista "Ivica Dačić- Faktor stabilnosti" osvojila je 89.441 glasova, odnosno 2,21 odsto.
gde je Studentska lista dobila najveću podršku
Ceo uporedni tekst6 rečenica u više medija, 317 samo u jednom
Tekst iz 7 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 9 se razlikuju.
- RIK je, na osnovu 7.926 obrađenih biračkih mesta, objavio da je Studentska lista osvojila 2.116.719 glasova, odnosno 52,19 odsto.
Još 14 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Ujedinjena Srbija ima 39,17 odsto i 104 mandata, dok je lista Ivice Dačića ostala bez poslaničkog mesta.
Sednica Republičke izborne komisije (RIK), 70. po redu, počela je večeras nešto nakon 20 časova, a na dnevnom redu je utvrđivanje preliminarnih rezultata izbora za narodne poslanike, saopštio je predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević.
Dimitrijević je na početku sednice konstatovao da su prisutna 33 od ukupno 35 članova komisije.
Kako je naveo, za donošenje odluke potrebno je najmanje 18 glasova, a u slučaju odsustva člana komisije, glasa njegov zamenik.
Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora pokazuju da lista okupljena oko SNS-a u Kraljevu ima približno isti broj glasova kao na prethodnim izborima, ali znatno manji udeo u ukupnom rezultatu.
Članovi komisije prethodno su putem SMS poruke i elektronske pošte obavešteni o održavanju sednice, dok im je materijal za rad dostavljen neposredno pre početka zasedanja.
Predloženi dnevni red usvojen je jednoglasno, sa 33 glasa za, bez glasova protiv i uzdržanih.
Prema preliminarnim rezultatima koje je saopštio predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević, na osnovu obrađenih zapisnika sa 8.187 biračkih mesta, rezultati izbornih lista su sledeći:
- "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" – 1.685.022 glasa, odnosno 39,17 odsto, 104 mandata.
Socijalisti su izgubili većinu nekadašnje podrške, dok je Studentska lista osvojila više glasova nego bilo koja pojedinačna lista u prethodnim izbornim ciklusima.
„Mi smo jedan od retkih naroda koji je u isto vreme smenio i vlast i opoziciju“, rekao je jedan Kraljevčanin u anketi Portala Krug, komentarišući rezultate parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra.
Njegova ocena slikovito opisuje promenu političkih odnosa posle pobede Studentske liste.
Poređenje izbornih rezultata u Kraljevu tokom prethodnih deset godina pokazuje, međutim, da se podrška dosadašnjoj vlasti i opozicionim strankama menjala na različite načine.
Prema preliminarnim podacima sa 103 biračka mesta na teritoriji grada Kraljeva, lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 38.886 glasova, odnosno 53,86 odsto.
- Lista 'Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija' ima 1.602.913 glasova, odnosno 39,52 odsto, dok je 'Ivica Dačić - Faktor stabilnosti' na 2,21 odsto.
Još 41 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Prednost Studentske liste nad listom okupljenom oko SNS-a iznosi 10.183 glasa.
Naprednjaci nisu izgubili mnogo glasova, ali jesu prvo mesto
Jedan od zanimljivijih podataka jeste da je lista Aleksandra Vučića ovog oktobra osvojila 1.397 glasova više nego na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine.
Tada je za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ glasalo 27.306 Kraljevčana, odnosno 45,14 odsto birača koji su glasali.
Sada je dobila 28.703 glasa, ali njen udeo iznosi 39,76 odsto.
Razlika se objašnjava – znatno većom izlaznošću na izborima u nedelju.
Na parlamentarne izbore 2023. godine u Kraljevu izašlo je 60.489 birača, odnosno 59,54 odsto upisanih.
Prema preliminarnim rezultatima ovogodišnjih izbora, glasala su 72.222 birača ili 73,24 odsto.
To znači da je na birališta izašlo 11.733 građana više nego pre nepune tri godine, a taj porast nije doneo proporcionalno povećanje podrške naprednjačkoj listi.
Podaci iz ranijih izbornih ciklusa dodatno osvetljavaju ovaj odnos.
Na parlamentarnim izborima 2016. lista SNS-a dobila je u Kraljevu 28.823 glasa, odnosno 48,14 odsto.
Četiri godine kasnije osvojila je 29.813 glasova, što je predstavljalo 60 odsto tada izašlih birača.
Na izborima 2022. njen rezultat u Kraljevu bio je 41,80 odsto, dok je 2023. osvojila 27.306 glasova.
Broj glasova naprednjačke liste tako se tokom prethodne decenije uglavnom kretao između 27.000 i 30.000.
Procenti su se menjali u zavisnosti od izlaznosti, konkurencije i političkih okolnosti.
Posebno je važno imati u vidu 2020. godinu, kada je značajan deo tadašnje opozicije bojkotovao parlamentarne izbore.
Izlaznost u Kraljevu iznosila je svega 47,94 odsto, pa je naprednjačka lista sa nepunih 30.000 glasova osvojila čak 60 odsto.
Zbog toga njen tadašnji procenat nije moguće posmatrati odvojeno od bojkota.
Na ovogodišnjim izborima lista okupljena oko SNS-a imala je više glasova nego 2023, gotovo isti broj kao 2016, a ipak je izgubila prvo mesto u Kraljevu.
SPS: Pad koji se vidi i u procentima i u broju glasova
Za razliku od naprednjaka, socijalisti su u Kraljevu izgubili veliki deo biračke podrške.
Na parlamentarnim izborima 2016. koalicija SPS–Jedinstvena Srbija osvojila je 7.527 glasova ili 12,57 odsto.
Četiri godine kasnije dobila je 6.534 glasa, odnosno 13,15 odsto.
Posebno dobar rezultat lista Ivice Dačića ostvarila je 2022, kada je u Kraljevu osvojila 15,86 odsto glasova, znatno više nego na republičkom nivou.
Parlamentarni izbori održani 25. oktobra nisu doneli samo promenu odnosa snaga između vlasti i njenih protivnika.
Istorijski parlamentarni izbori održani u nedelju pokazali su, uz rekordnu izlaznost, ozbiljnu volju Vranjanaca za promenama na većini biračkih mesta u samom Vranju, dok je lista poraženog režima imala bolje rezultate u okolnim selima i Vranjskoj Banji.
Na teritoriji Vojvodine, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju, 25. oktobra, pravo glasa imalo je 1.630.058 birača, od kojih je na birališta izašlo 1.128.516, odnosno 70,36 odsto, dok svoje biračko pravo nije iskoristilo 29,64 odsto upisanih.
Podaci Republičke izborne komisije o broju glasova na 8.311 od ukupno 8.392 biračka mesta otkrivaju zanimljive trendove.
Već na izborima u decembru 2023. podrška je pala na 5.414 glasova, odnosno 8,95 odsto.
Na izborima održanim 25. oktobra ove godine lista „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“ dobila je svega 1.948 glasova ili 2,70 odsto.
U poređenju sa 2023. godinom to je 3.466 glasova manje, što predstavlja pad od približno 64 odsto.
Iako sastav koalicija nije bio identičan u svim izbornim ciklusima, razlika je prevelika da bi se objasnila samo promenama koalicionih partnera.
SPS, koji je godinama bio među najjačim političkim opcijama u Kraljevu, sada je ostao daleko iza dve prvoplasirane liste.
Zanimljivo je i poređenje zajedničkog rezultata dve liste koje su činile okosnicu dosadašnje vlasti.
Na parlamentarnim izborima 2023. liste oko SNS-a i SPS-a osvojile su ukupno 32.720 glasova.
Ovog oktobra njihov zbir iznosi 30.651 glas.
Dakle, iako je na izbore izašlo gotovo 12.000 građana više, ove dve liste zajedno su dobile 2.069 glasova manje nego 2023. godine.
Kraljevo glasalo uz veću izlaznost od republičkog proseka
Poređenje sa rezultatima na nivou Srbije pokazuje da je Studentska lista u Kraljevu ostvarila nešto ubedljiviju pobedu nego na republičkom nivou.
Prema preliminarnim podacima Republičke izborne komisije, na osnovu 8.191 obrađenog biračkog mesta, Studentska lista osvojila je u Srbiji 52,71 odsto glasova, dok je u Kraljevu njen rezultat 53,86 odsto.
To je za 1,15 procenata više od republičkog proseka.
Republička izborna komisija (RIK) objavila je danas rezultate parlamentarnih izbora na osnovu 7.926 obrađenih biračkih mesta po kojima je Studentska lista dobila 2.116.719 glasova, odnosno 52,19 odsto, a lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" dobila je 1.602.913 glasova, odnosno 39,52 odsto glasova, prenosi agencija Tačno.
Do juče Republička izborna komisija obradila je 1.762 biračka mesta od 1.784, a među glasačkim listićima bilo je 98,6 odsto važećih i 1,4 odsto nevažećih.
Najviše glasova osvojila je izborna lista „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ za koju je glasalo 588.728 birača, odnosno 52.18 odsto.
Lista "Ivica Dačić- Faktor stabilnosti" osvojila je 89.441 glasova, odnosno 2,21 odsto.
Ostale liste imaju ispod jedan odsto glasova.
Ipak, najveća razlika nije u procentima koje su osvojile pojedine liste, već u izlaznosti.
Prema ovim podacima, na izbore je izašlo 4.058.064 birača, odnosno 68,73 odsto.
Još 54 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
- "Studentska lista – studenti pobeđuju" – 2.267.615 glasova, odnosno 52,71 odsto, 140 mandata.
- Rasim Ljajić – Ljudski – 20.544 glasa, odnosno 0,48 odsto, 1 mandat.
- Savez vojvođanskih Mađara – dr Balint Pastor – 34.762 glasa, odnosno 0,81 odsto, 2 mandata.
- Usame Zukorlić – Pokret za ujedinjenje – 11.852 glasa, odnosno 0,28 odsto, 0 mandata.
- Ruska stranka – Srbija u BRIKS-u, Slobodan Nikolić – 6.387 glasova, odnosno 0,15 odsto, 0 mandata.
- Autentična desnica – dr Miloš Jovanović – 38.525 glasova, odnosno 0,90 odsto, 0 mandata.
- Evropska Srbija – Marinika Tepić, Zdravko Ponoš – 12.143 glasa, odnosno 0,28 odsto, 0 mandata.
- SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka – 12.399 glasova, odnosno 0,29 odsto, 1 mandat.
- Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije (BK) – 19.600 glasova, odnosno 0,46 odsto, 0 mandata.
- Liberalno-zelena stranka – Za slobodnu i čistiju Srbiju – 2.612 glasova, odnosno 0,06 odsto, 0 mandata.
- Biram pravdu, biram budućnost – koalicija Snaga i partneri – 1.162 glasa, odnosno 0,03 odsto, 0 mandata.
- Stranka rusko-srpskog jedinstva – Rusi i Srbi, braća zauvek – 4.200 glasova, odnosno 0,10 odsto, 0 mandata.
- "Ćale, ovo je za tebe" – Petar Đurić, premijer Srbije – 1.962 glasa, odnosno 0,05 odsto, 0 mandata.
- Vladimir Gajić – Alternativa za Srbiju, Narodna stranka i partneri – 3.624 glasa, odnosno 0,08 odsto, 0 mandata.
- Albanska koalicija – 27.670 glasova, odnosno 0,64 odsto, 2 mandata.
- Majka Srbija – Gruda – 3.163 glasa, odnosno 0,07 odsto, 0 mandata.
Prednost Studentske liste nad listom okupljenom oko SNS-a u Kraljevu iznosi 14,10 procenata, dok je na nivou Srbije 13,53 odsto.
Dakle, Kraljevo se po raspodeli glasova između dve vodeće liste nije drastično razlikovalo od republičkog proseka.
Ono po čemu se izdvojilo jeste veća mobilizacija birača.
U gradu u kojem je lista SNS-a tokom prethodne decenije uglavnom dobijala između 27.000 i 30.000 glasova, na izbore je ovog puta izašao znatno širi krug građana, a Studentska lista osvojila je više od polovine ukupnih glasova.
Šta se dogodilo sa glasovima opozicije?
Rezultate opozicionih stranaka znatno je teže neposredno porediti.
Na parlamentarnim izborima 2023. lista „Srbija protiv nasilja“ osvojila je u Kraljevu 13.505 glasova.
Koalicija NADA dobila je 4.416, lista „Mi – Glas iz naroda“ 2.803, a koalicija Dveri i Zavetnika 2.345 glasova.
Reč je o politički različitim opcijama, sa biračima koji nisu nužno imali ista očekivanja.
Na izborima 2026. veliki deo opozicione scene odlučio je da podrži Studentsku listu, umesto da učestvuje sa sopstvenim kandidatima.
Pojedine opozicione stranke i koalicije ipak su izašle na izbore.
Zbog toga nije moguće jednostavno sabrati glasove ranijih opozicionih lista i uporediti ih sa rezultatom Studentske liste.
Među njenih 38.886 birača u Kraljevu verovatno ima ljudi koji su prethodno glasali za različite opozicione stranke, ali i onih koji ranije nisu izlazili na izbore.
Ne može se isključiti ni podrška dela birača koji su prethodno glasali za stranke vlasti.
Koliki je udeo svake od ovih grupa, bez posebnog istraživanja nije moguće pouzdano utvrditi.
Izborni rezultat, međutim, pokazuje da je Studentska lista u Kraljevu okupila podršku kakvu nijedna pojedinačna lista nije ostvarila na parlamentarnim izborima tokom prethodnih deset godina.
Jedina stvarna politička partija?
Zanimljivo je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u izbornoj noći priznao pobedu Studentske liste, dva dana kasnije, na obeležavanju stranačke slave SNS-a, izjavio da je ta stranka „jedina stvarna politička partija“ i da je ubedljivo najveća u Srbiji.
Takva ocena dobija posebno značenje u trenutku kada je parlamentarne izbore dobila lista koja nije nastala kao koalicija postojećih političkih stranaka.
SNS je, sudeći prema broju glasova u Kraljevu, uglavnom sačuvao svoju dosadašnju izbornu bazu.
Ipak, to više nije bilo dovoljno za pobedu.
Istovremeno, stranke koje su prethodnih godina činile opoziciju suočavaju se sa drugačijim problemom: deo njih podržao je Studentsku listu i nije neposredno proverio sopstvenu snagu na izborima, dok su se birači u velikom broju opredelili za novu političku ponudu.
Zato je ocena Kraljevčanina iz ankete Portala Krug o istovremenoj smeni vlasti i opozicije politički upečatljiva, ali je potrebno razlikovati izborni poraz od odluke pojedinih stranaka da ne učestvuju u izbornoj trci.
Ono što podaci za Kraljevo nedvosmisleno pokazuju jeste da je na izbore izašao znatno veći broj građana, a da dosadašnje vladajuće liste nisu uspele da pridobiju njihovu podršku u meri koja bi sačuvala prethodni odnos snaga.
Pred Studentskom listom sada je drugačiji izazov od onog koji je imala tokom izborne kampanje: njeni glasači podržali su zajedničku listu, ali tek predstoji oblikovanje odnosa između izabranih predstavnika, političkih organizacija koje su ih podržale i građana koji su im dali poverenje.
I upravo će taj odnos pokazati da li je izborni rezultat od 25. oktobra označio samo promenu vlasti ili i trajniju promenu političkog organizovanja u Srbiji.
Napomena: Podaci za parlamentarne izbore 2026. godine su preliminarni.
Poređenje se odnosi na parlamentarne izbore na teritoriji Kraljeva, ne na lokalne izbore.
Podaci za 2022. preuzeti su iz tada objavljenih preliminarnih rezultata.
Studentska lista je, primera radi, procentualno najveći uspeh ostvarila u centralnim gradskim opštinama Beograda i Niša, dok širom Srbije ima mesta u kojoj su o konačnom ishodu u odnosu na listu „Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić“ odlučivale desetine glasova.
U Bačkoj Topoli Studentska lista dobila je 5.088 glasova, ili 34,41 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” 5.141 glas, odnosno 34,76 odsto, dok je Savez vojvođanskih Mađara osvojio 3.736 glasova, što je 25,26 odsto
Kada je reč o izbornoj volji građana u vojvođanskim opštinama u Adi je za Studentsku listu glasalo 2.486 birača, što je 30,8 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 2.866 glasova, odnosno 35,51 odsto.
Savez vojvođanskih Mađara dobio je 2.246 glasova, ili 27,83 odsto.
U Alibunaru je Studentsku listu podržalo 5.306 birača, odnosno 49,24 odsto, a listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 4.823 birača, što je 44,76 odsto.
U Apatinu je za Studentsku listu glasalo 6.733 birača, odnosno 44,11 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 7.194 glasa, ili 47,13 odsto.
Njihov rezultat ukazuje na mogućnost mnogo dublje promene: nestanka gotovo celokupne tradicionalne stranačke scene iz Narodne skupštine i stvaranja političkog poretka u kojem dve velike izborne liste kontrolišu praktično čitav parlament.
Ipak, istorija srpskog višestranačja upozorava da ubedljiva izborna pobeda ne mora da znači i dugoročnu političku stabilnost.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, objavljenim posle obrade 97,56 odsto biračkih mesta, Studentska lista osvojila je 52,71 odsto glasova i 140 poslaničkih mandata.
gde je Studentska lista dobila najveću podršku
Još 28 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Najveći procenat podrške Studentska lista ostvarila je u beogradskim opštinama Stari grad sa 73,89 odsto i Vračar sa 72,87 odsto glasova, dok je lista Srpske napredne stranke u ovim sredinama ostala na nešto više od 20 procenata.
Visok nivo podrške zabeležen je i na Zvezdari, Novom Beogradu i Savskom vencu, gde se udeo kreće između 68 i 69 odsto.
Van Beograda, najubedljiviji rezultat zabeležen je u niškoj opštini Medijana sa 66,80 odsto glasova za studente naspram 29,33 odsto za naprednjake.
Preko 64 odsto podrške Studentska lista ostvarila je i u beogradskim opštinama Voždovac i Čukarica.
najneizvesnije izborne trke 2 liste
Podaci iz opština van najvećih gradskih centara otkrivaju da izborna pobeda Studentske liste nije bila toliko glatka kao što se čini.
U Bačkoj Topoli Srpska napredna stranka osvojila je 5.091 glas i nadmašila studente za svega 15 glasova, pri čemu su obe liste ostvarile po oko 35,6 odsto podrške.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije, u Vranju je pobednička studentska lista osvojila 19.562 glasa birača, dok je lista odlazećeg režima dobila 24.629.
Time je Vranje, pored Prokuplja i Leskovca, postalo jedan od retkih gradova u Srbiji gde je lista naprednjaka bila u prednosti, i to za 5.067 glasova.
U Gradskoj opštini Vranjska Banja, za SNS je glasalo 3.434 građana, što je bilo ključno za njihov rezultat.
Četiri liste nacionalnih manjina osvojile su preostalih šest poslaničkih mesta.
Takva raspodela znači da se čak 244 od ukupno 250 mesta u Narodnoj skupštini nalaze u rukama dve političke grupacije.
Drugim rečima, one raspolažu sa 97,6 odsto parlamentarnih mandata.
To je izuzetna koncentracija političke moći, naročito za zemlju koja koristi proporcionalni izborni sistem.
Ali još je značajnije ono što se dogodilo strankama koje su decenijama bile neizostavni deo političkog života Srbije.
Istorijski poraz starih stranaka
Socijalistička partija Srbije, stranka koja je devedesetih godina bila okosnica vlasti, prema preliminarnim rezultatima osvojila je svega 2,17 odsto glasova.
Sa 93.280 glasova, lista Ivice Dačića ostala je ispod izbornog cenzusa od tri odsto.
To je događaj sa ozbiljnom istorijskom težinom.
Srpski socijalisti su od uvođenja višestranačja 1990. godine bili prisutni u svakom sazivu Narodne skupštine.
U pojedinim periodima vladali su samostalno, u drugim su bili glavni ili sporedni koalicioni partner, a u trećim su svojom podrškom odlučivali ko će formirati vladu.
I posle pada Slobodana Miloševića uspeli su da prežive politički preokret, promene rukovodstvo, obnove organizaciju i ponovo postanu deo vlasti.
Preživeli su 5. oktobar 2000. godine, raspad Savezne Republike Jugoslavije, stvaranje i nestanak državne zajednice Srbije i Crne Gore, povratak na vlast 2008. godine i uspon naprednjaka posle 2012.
Ali nisu preživeli oktobarske izbore 2026. u parlamentarnom smislu.
Sličnu sudbinu doživele su i druge političke organizacije koje su se godinama predstavljale kao nosioci različitih ideoloških opcija.
Lista „Autentična desnica“, predvođena Milošem Jovanovićem, osvojila je prema objavljenim rezultatima 0,90 odsto glasova, dok je lista „Evropska Srbija“, povezana sa Marinikom Tepić i Zdravkom Ponošem, dobila 0,28 odsto.
Ovakvi rezultati ne znače da su sve te političke ideje nestale iz društva.
Oni pokazuju da stranke i koalicije koje su ih zastupale nisu uspele da ih pretvore u dovoljnu izbornu podršku.
Podaci iz zapisnika sa biračkih mesta ukazuju na to da je razlika u Vranju između naprednjaka i studentske liste zapravo 1.663 glasa.
Još 4 rečenice, samo Vranje News
Blizu 1.800 glasova za SNS bilo je na četiri biračka mesta u Vranju na kojima su tokom izbornog dana zabeleženi incidenti i sumnja na kupovinu glasova.
Na dva biračka mesta u naselju Gornja Čaršija (BM 28 i BM 29) u vrtiću „Zvončica“, gde su zabeležene reakcije zbog kupovine glasova, SNS je osvojio 1.002 glasa.
U zapisniku sa biračkog mesta u „petoj školi“ (BM 6, OŠ Svetozar Marković), gde je SNS osvojio 497 glasova, stoji podatak da je u kutijama bilo pet listića manje od broja ljudi koji su glasali, što ukazuje na to da je petoro birača iznelo prazne listiće kako bi na tom ili nekom drugom biračkom mestu pokrenuli takozvani „bugarski voz“.
Na biračkom mestu u selu Pavlovac, gde su pretučeni novinari dok su izveštavali o kupovini glasova, SNS je osvojio 278 od 359 glasova.
Slična situacija viđena je u Dimitrovgradu gde su studenti pobedili sa 16 glasova prednosti, kao i u Vrnjačkoj Banji gde je razlika iznosila samo 26 glasova.
Još 173 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Iznenađujuće male razlike zabeležene su u Smederevskoj Palanci sa 55 glasova razlike, u beogradskoj opštini Sopot gde su studenti trijumfovali za 62 glasa, te u Loznici gde je zabeležena razlika od 134 glasa na više od 45.000 važećih listića.
U Kikindi je prednost studenata iznosila 148 glasova, dok je Bački Petrovac primer manje opštine sa izuzetno visokom podrškom za studente od čak 60,71 odsto glasova.
U Bačkoj Palanci Studentska lista osvojila je 16.899 glasova, odnosno 51,28 odsto, dok je za listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ glasalo 14.206 birača, što je 43,11 odsto.
U Bačkoj Topoli rezultati su bili gotovo izjednačeni između dve najjače liste.
U Vrbasu su Studentsku listu podržala 13.584 birača, što je 53,47 odsto, a listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” 10.244 birača, odnosno 40,32 odsto
Studentska lista dobila je 5.088 glasova, ili 34,41 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 5.141 glas, odnosno 34,76 odsto, dok je Savez vojvođanskih Mađara osvojio je 3.736 glasova, što je 25,26 odsto.
U Bačkom Petrovcu Studentska lista dobila je 4.912 glasova, odnosno 59,9 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 2.924 glasa, ili 35,65 odsto.
U Beloj Crkvi Studentska lista osvojila je 4.518 glasova, što je 47,78 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 4.448 glasova, odnosno 47,04 odsto.
U Beočinu je za Studentsku listu glasalo 4.203 birača, ili 43,27 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 4.741 glas, što je 48,81 odsto i u Bečeju je Studentska lista osvojila 7.955 glasova, odnosno 40,14 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 8.514 glasova, ili 42,97 odsto.
Rezultati u vojvođanskim gradovima pokazuju da je Studentska lista osvojila najveći broj glasova, a najubedljiviju prednost ostvarila je u Novom Sadu, gde je dobila više od 63 odsto (152.109 glasova), dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 31,59 odsto (76.019 glasova).
U Kikindi je, s druge strane, trka dve najjače liste bila gotovo izjednačena, sa razlikom od svega 148 glasova.
Studentska lista osvojila je 15.495 glasova, ili 46,55 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 15.347 glasova, što je 46,11 odsto.
U Pančevu je Studentsku listu podržalo 42.193 birača, što je 58,8 odsto, a listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 25.930 birača, odnosno 36,13 odsto.
U Vršcu je Studentska lista osvojila 16.327 glasova, ili 55,5 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 11.447 glasova, odnosno 38,91 odsto.
U Zrenjaninu je za Studentsku listu glasalo 37.995 birača, što je 55,5 odsto, a za listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 26.165 birača, odnosno 38,24 odsto.
U Somboru je Studentska lista osvojila 24.075 glasova, što je 51,41 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 19.248 glasova, ili 41,11 odsto.
U Sremskoj Mitrovici Studentska lista osvojila je 23.839 glasova, odnosno 49,64 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 21.514 glasova, što je 44,8 odsto.
U Subotici je Studentska lista dobila 37.798 glasova, ili 50,93 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 25.661 glas, odnosno 34,58 odsto.
U Vrbasu su Studentsku listu podržala 13.584 birača, što je 53,47 odsto, a listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 10.244 birača, odnosno 40,32 odsto.
U Žablju je za Studentsku listu glasalo 7.045 birača, što je 48,44 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 6.753 glasa, ili 46,43 odsto.
U Žitištu je Studentska lista dobila 3.566 glasova, odnosno 40,26 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 4.144 glasa, što je 46,79 odsto.
U Inđiji je Studentska lista osvojila 13.434 glasa, ili 47,74 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 13.029 glasova, odnosno 46,3 odsto.
U Irigu je za Studentsku listu glasalo 2.503 birača, što je 40,51 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 3.301 glas, ili 53,43 odsto.
U Kovačici je Studentska lista dobila 7.272 glasa, odnosno 54,16 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 5.252 glasa, što je 39,12 odsto.
U Kovinu je studentsku listu podržalo 8.545 birača, ili 47,74 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 8.034 glasa, odnosno 44,89 odsto.
U Kuli je Studentska lista osvojila 12.499 glasova, što je 52,47 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 10.017 glasova, ili 42,05 odsto.
U Malom Iđošu Studentska lista dobila je 2.091 glas, odnosno 33,85 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 2.483 glasa, što je 40,19 odsto.
U Novoj Crnji Studentska lista osvojila je 2.079 glasova, ili 38,06 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 2.718 glasova, odnosno 49,75 odsto.
U Novom Bečeju Studentska lista dobila je 5.640 glasova, što je 45,07 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 5.936 glasova, ili 47,43 odsto.
U Novom Kneževcu za Studentsku listu glasalo je 2.050 birača, odnosno 38,25 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 2.344 glasa, što je 43,73 odsto.
U Temerinu je Studentska lista dobila 8.613 glasova, što je 49,21 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” osvojila 6.724 glasa, ili 38,42 odsto
U Opovu je Studentska lista dobila 3.086 glasova, ili 51,59 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 2.555 glasova, odnosno 42,71 odsto.
U Odžacima je Studentska lista dobila 7.502 glasa, što je 44,83 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 8.055 glasova, ili 48,13 odsto.
U Pećincima je za Studentsku listu glasalo 4.694 birača, odnosno 37,16 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 7.454 glasa, što je 59,01 odsto.
U Plandištu je Studentska lista dobila 2.864 glasa, ili 50,32 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 2.413 glasova, odnosno 42,39 odsto.
U Rumi je Studentsku listu podržalo 15.974 birača, što je 47,83 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 15.374 glasa, ili 46,03 odsto.
U Senti je Studentska lista dobila 4.207 glasova, odnosno 43,05 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 2.266 glasova, što je 23,19 odsto.
Ponavlja se glasanje u Kanjiži na jednom biračkom mestu
Na osnovu rezultata sa svih obrađenih biračkih mesta, osim jednog, u opštini Kanjiža, najviše glasova osvojio je Savez vojvođanskih Mađara, za koji je glasalo 4.368 birača, odnosno 38,78 odsto.
Studentska lista „Studenti pobeđuju“ dobila je 3.312 glasova, odnosno 29,41 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 2.600 glasova, odnosno 23,08 odsto.
Kanjiža je tako jedina lokalna samouprava u Vojvodini u kojoj, prema dosadašnjim rezultatima, najviše glasova nije osvojila ni Studentska lista ni lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.
Međutim, Opštinska izborna komisija poništila je glasanje na biračkom mestu 4 u Osnovnoj školi „Karas Karolina“ u Horgošu, u Karasovoj ulici 14. Odluka je doneta nakon što je utvrđeno da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji bio veći od broja birača koji su izašli na izbore.
U obrazloženju rešenja navodi se da je uvidom u zapisnik o radu biračkog odbora i izveštaj o kontroli predstavnika Republičkog zavoda za statistiku utvrđeno da rezultati glasanja nisu logičko-računski ispravni, a da uočena greška ne može da se otkloni.
Zbog toga nije bilo moguće utvrditi rezultate glasanja na tom biračkom mestu.
Savez vojvođanskih Mađara dobio je 2.887 glasova, ili 29,54 odsto.
U Sečnju je Studentska lista osvojila 3.033 glasa, odnosno 42,13 odsto.
Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je 3.749 glasova, odnosno 52.08 odto.
U Srbobranu je Studentska lista osvojila 4.650 glasova, ili 48,77 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 4.045 glasova, odnosno 42,42 odsto.
U Sremskim Karlovcima Studentska lista osvojila je 3.120 glasova, što je 55,28 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 2.180 glasova, ili 38,63 odsto.
U Staroj Pazovi za Studentsku listu glasalo je 21.494 birača, odnosno 51,61 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 17.932 glasa, ili 43,06 odsto.
U Temerinu je Studentska lista dobila 8.613 glasova, što je 49,21 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 6.724 glasa, ili 38,42 odsto.
Savez vojvođanskih Mađara dobio je 1.320 glasova, odnosno 7,54 odsto.
U Titelu je Studentska lista osvojila 3.919 glasova, ili 42,5 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 4.788 glasova, što je 51,92 odsto.
U Čoki je Studentska lista osvojila 1.983 glasa, odnosno 36,8 odsto, a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ 2.406 glasova, ili 44,65 odsto, a Savez vojvođanskih Mađara dobio je 766 glasova, što je 14,21 odsto.
U Šidu je studentska lista dobila 8.368 glasova, odnosno 43,63 odsto, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila 9.642 glasa, ili 50,27 odsto.
Na dva biračka mesta (BM 1 i BM 2) u OŠ „Radoje Domanović“, za studentsku listu glasalo je 515 Vranjanki i Vranjanaca, dok je za SNS glasalo 409 osoba.
Na BM 3 u „Dva Bresta“, studenti su imali 422 glasa, a SNS 364. Od tri biračka mesta u OŠ „Svetozar Marković“ studenti su pobedili na jednom (BM 4) sa odnosom 590 – 546. Imali su više glasova i na jednom od dva biračka mesta u „Komradu“ (BM 7) sa 463 prema 380, potom u „JP Vodovod“ (BM 10) 632 prema 517, u „OŠ Jovan Jovanović Zmaj“ BM 11 (635 – 499), na jednom od dva birališta u Specijalnoj školi (BM 13) gde je razlika bila 345 prema 339 u korist studenata.
Takođe, i u MZ Odžinka (BM 15) gde su studenti imali 592, a naprednjaci 495 glasova, u lokalu Ranđelović Živke (BM 16) 275 prema 196 za studente, na oba biračka mesta u OŠ „Branko Radičević“ (17 i 18), na prvom je bilo 294 – 276 za studente, a na drugom 409 – 326 za studentsku listu.
Ubedljiva pobeda studenata zabeležena je na oba biračka mesta na Pedagoškom fakultetu (BM 20 i BM 21) – na prvom 256 – 164, a na drugom 434 – 295. U MZ Tulbe (BM 23) studentima je otišlo 490, a Vučiću 370 glasova, u lokalu Veličković Aleksandre (BM 24) bilo je 421 – 316 u korist studenata, u MZ Bujkovski most (BM 27) 320 – 283 za studente.
Studenti su pobedili na jednom od dva birčka mesta u EPS-Elektrodistribucija u naselju „Raška“ (BM 33) sa 209 – 171. U Udruženju penzionera (BM 37) u naselju „Češalj“ studenti su odneli ubedljivu pobedu sa 582 – 396. Pobedili su i na jednom od dva biračka mesta u Ekonomskoj školi (BM 38) sa 374 prema 305, potom u Poljoprivredno-veterinarskoj školi (BM 40) sa 397 prema 284 i na jednom od dva birališta u Tehničkoj školi (BM 41) sa 426 – 381. Nikolajević: Iz političke borbe u političku odgovornost
Jedna od kandidatkinja za narodne poslanike sa studentske liste, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Nišu sa Departmana za sociologiju Aleksandra Nikolajević, poreklom iz Vranja, istakla je da su „ubedljivom pobedom otvorili put da se ljudima vrati dostojanstvo“ kao i da sledi raskid sa dosadašnjom praksom da se partijski odlučuje ko će dobiti posao i ugovorima na određeno ljudi ucenjuju.
Istakla je da su studenti i kandidati na njihovoj listi svesni da se ništa ne može promeniti preko noći i da je za suštinske promene potrebno neko vreme.
„Iako ni sami ne znamo kakve nam dugove ostavlja prethodna vlast i čime uopšte raspolažemo, ne odstupamo od toga da ćemo dati sve od sebe da postojeće društvo, obeleženo korupcijom, klijentelizmom, partokratijom i izraženim nejednakostima, preoblikujemo u društvo solidarnosti, dostojanstva i odgovornosti.
To podrazumeva punu primenu zakona, kao i njihovu izmenu tamo gde je to potrebno, bez izuzetaka“, dodala je.
Mi sada iz perioda političke borbe ulazimo u period političke odgovornosti, naglasila je ona.
Očekuje da dosadašnji funkcioneri pokažu odgovornost i omoguće da se nova Vlada formira što pre, kao i da se predsednički izbori raspišu u zakonskom roku.
„Naša je dužnost da naše mandate iskoristimo ne samo da oslobodimo institucije, već i da uspostavimo mehanizme koji će sprečiti da institucije budu ponovo zloupotrebljene.
Svesni smo odgovornosti koju taj mandat nosi i učinićemo sve da to poverenje opravdamo savesnim radom, odgovornošću i doslednim sprovođenjem programa za koji su glasali“, zaključila je Nikolajević.
Studentska lista imaće apsolutnu većinu u parlamentu
Na osnovu obrađenih 99,2 odsto biračkih mesta, studentska lista „Studenti pobeđuju“, osvojila je 53,01 odsto glasova građana, odnosno 141 mandat, saopšteno je juče iz studentskog pokreta.
To znači da će poslanici koji će dobiti mandate kao kandidati studentske liste, sami imati većinu u Narodnoj skupštini koja ima 250 poslanika.
Kandidat na Studenskoj listi akademik Radomir Saičić izjavio je za današnje izdanje nedeljnika NIN da će nova Vlada Srbije biti formirana u zakonskom roku i poručio da uspostavljanje „zdravog sistema vrednosti“ uključuje i oduzimanje nelegalno stečene imovine i krivično gonjenje odgovornih za pad nadstrešnice u Novom Sadu, prenosi FoNet.
„O vladi se svakako razmišlja.
Njenom formiranju prethodiće verifikacija izborne volje i konstitutivna sednica Skupštine, posle čega će u zakonskom roku biti formirana nova vlada.
Cilj nam je svakako da ceo ovaj proces ne traje predugo i da se ne iscrpljuje do krajnjih zakonskih granica, ali ovom poslu pristupamo u isto vreme odgovorno i bez brzopletosti“, izjavio je Saičić u intervjuu za NIN.
Saičić je izrazio uverenje da medu 250 kandidata neće biti teško izabrati stručne ljude koji će najbolje voditi Srbiju.
Program postoji, a njegova realizacija biće merljiva, poručio je Saičić.
Politička organizacija može da izgubi značaj, a da njeni nekadašnji birači nastave da postoje, samo pod nekim drugim političkim imenom.
Od Miloševićeve dominacije do pobede DOS-a
Da bi se razumelo šta se danas dešava, potrebno je vratiti se na početak višestranačja u Srbiji.
Na prvim višestranačkim izborima, održanim u decembru 1990. godine, Socijalistička partija Srbije osvojila je 194 od 250 poslaničkih mesta.
Bio je to rezultat koji je omogućio ogromnu parlamentarnu dominaciju, ali je postignut po većinskom izbornom sistemu, koji je znatno drugačije pretvarao glasove u mandate nego današnji proporcionalni model.
Već 1992. godine situacija se izmenila.
Socijalisti su pali na 101 mandat, a na političkoj sceni učvrstile su se Srpska radikalna stranka i opozicione grupacije okupljene oko DEPOS-a.
Tokom devedesetih godina Srbija je imala nekoliko snažnih političkih blokova, ali je ključno pitanje gotovo uvek bilo odnos prema vlasti Slobodana Miloševića.
Na izborima u decembru 2000. godine, posle njegovog političkog poraza, Demokratska opozicija Srbije osvojila je čak 176 poslaničkih mesta.
Izgledalo je da je stvoren novi, dugoročno dominantan politički blok.
Međutim, DOS nije bio jedinstvena stranka već koalicija velikog broja organizacija, često sa međusobno suprotstavljenim programima i ambicijama.
Ubrzo su usledili sukobi, podele i raspad koalicionog jedinstva.
Na izborima 2003. godine nijedna lista nije imala apsolutnu većinu, a najviše mandata osvojila je Srpska radikalna stranka.
To iskustvo predstavlja jednu od najvažnijih istorijskih pouka za sadašnji trenutak: izborni blok koji nastane radi političke promene ne mora da opstane kao jedinstvena politička organizacija posle pobede.
Kako su naprednjaci preuzeli političku scenu
Sledeća velika promena dogodila se posle 2008. godine, kada je iz Srpske radikalne stranke nastala Srpska napredna stranka.
Na izborima 2012. godine koalicija okupljena oko SNS-a osvojila je 73 mandata i, uz partnere, formirala vladu.
Već 2014. godine ta koalicija osvojila je 158 poslaničkih mesta, čime je započeta faza dugotrajne parlamentarne dominacije naprednjaka.
U međuvremenu su brojne stranke koje su bile značajne u prvoj deceniji ovog veka postepeno izgubile organizacionu snagu, birače ili samostalnost.
Politički život Srbije sve više se organizovao oko jednog dominantnog centra vlasti i više razjedinjenih opozicionih grupacija.
Ali izbori 2026. ukazuju na drugačiju vrstu preokreta.
Ovoga puta nije samo oslabljena stranka koja je do tada dominirala politikom.
Istovremeno su ogroman deo izbornog prostora izgubile i gotovo sve tradicionalne opozicione stranke.
Iz tog razloga sadašnji rezultat ne može se posmatrati samo kao zamena jedne vlasti drugom.
On otvara pitanje da li se završava čitavo razdoblje političke istorije Srbije.
Zašto su dve liste osvojile gotovo ceo parlament?
Na prvi pogled deluje neobično da u proporcionalnom izbornom sistemu, kakav ima Srbija, dve liste osvoje gotovo sva poslanička mesta.
Međutim, objašnjenje je u kombinaciji izbornih pravila i ponašanja birača.
Srbija ima jednu izbornu jedinicu sa 250 poslaničkih mesta, a za većinu izbornih lista važi cenzus od tri odsto.
Liste nacionalnih manjina imaju poseban tretman prilikom raspodele mandata.
To znači da se glasovi dati listama koje ne ispune uslove za učešće u raspodeli mandata ne pretvaraju u poslanička mesta.
Kada dve velike liste osvoje ogromnu većinu glasova, a ostali učesnici ostanu daleko ispod cenzusa, gotovo celokupan parlament pripada pobedniku i drugoplasiranom.
Upravo to se dogodilo na oktobarskim izborima.
Studentska lista i Ujedinjena Srbija zajedno su osvojile 91,88 odsto glasova prema preliminarnim rezultatima RIK-a, ali čak 97,6 odsto mandata.
Razlika između ta dva procenta pokazuje koliko izborni sistem, u uslovima izrazite koncentracije podrške, može da pojača političku dominaciju najvećih lista.
Ipak, iz ovoga bi bilo pogrešno izvesti zaključak da je Srbija već postala klasična dvopartijska država.
Pre svega, izborna lista nije isto što i politička stranka.
Pored toga, jedni izbori ne dokazuju da će se birači i na sledećim izborima opredeliti na isti način.
Može li Studentska lista da postane trajna politička organizacija?
Najveća nepoznanica budućeg političkog poretka nije samo sudbina Srpske napredne stranke.
Podjednako važno pitanje jeste šta će se dogoditi sa Studentskom listom.
Njena prednost u izbornoj kampanji bila je sposobnost da okupi birače različitih ideoloških uverenja oko zajedničkog političkog cilja.
Ali ono što je prednost u izbornoj borbi može da postane problem u upravljanju državom.
Birači koji su podržali istu listu ne moraju imati identične stavove o ekonomskoj politici, spoljnopolitičkom položaju Srbije, odnosu prema Evropskoj uniji i Rusiji, statusu Kosova i Metohije, socijalnoj politici ili ustavnim promenama.
Dok je zajednički cilj politička promena, takve razlike mogu ostati u drugom planu.
Kada treba doneti konkretne odluke, one neizbežno izlaze na površinu.
Istorija DOS-a pokazuje koliko brzo izborno jedinstvo može da bude zamenjeno konkurencijom njegovih sastavnih delova.
Zato će za novu većinu najvažniji test biti ne samo formiranje vlade već i sposobnost da izgradi institucije, jasna pravila odlučivanja i mehanizme za rešavanje unutrašnjih sporova.
Bez toga, velika izborna pobeda mogla bi da bude početak novih političkih podela.
Šta će biti sa SNS-om i Aleksandrom Vučićem?
Sa druge strane, rezultat Ujedinjene Srbije otvara pitanje transformacije političkog bloka koji je godinama bio okosnica vlasti.
Iako je izgubila izbore, lista predvođena Aleksandrom Vučićem osvojila je više od 1,68 miliona glasova prema preliminarnim rezultatima.
To nije mala politička snaga.
Sa 104 mandata, taj blok ostaje daleko najveća parlamentarna opoziciona grupacija.
Zato bi bilo preuranjeno govoriti o nestanku naprednjaka.
Istorija Srbije već je pokazala da stranke mogu da prežive gubitak vlasti i ponovo postanu značajan politički faktor.
Međutim, stranka organizovana oko dugotrajnog vršenja vlasti suočava se sa posebnim izazovima kada pređe u opoziciju.
Deo njenih funkcionera političku karijeru izgradio je u uslovima upravljanja državnim ili lokalnim institucijama.
Gubitak vlasti menja odnose unutar stranke, utiče na njenu organizaciju i otvara pitanje budućeg rukovodstva.
U takvim okolnostima moguća su dva suprotna procesa.
Prvi je konsolidacija, u kojoj SNS uspeva da zadrži najveći deo svojih birača, obnovi organizaciju i postane glavna opoziciona stranka.
Drugi je postepeno osipanje, uz pojavu novih političkih organizacija koje bi pokušale da preuzmu deo njegovog biračkog tela.
Koji će proces preovladati zavisiće, pre svega, od unutrašnje stabilnosti SNS-a, budućeg delovanja Aleksandra Vučića i rezultata nove vlasti.
Tri moguća scenarija za Srbiju
Na osnovu sadašnjih odnosa snaga, istorijskog iskustva i karakteristika izbornog sistema, mogu se izdvojiti tri osnovna scenarija političkog razvoja.
Prvi scenario: Stvaranje trajnog sistema sa dva velika bloka
U ovom slučaju Studentska lista bi se postepeno pretvorila u stabilnu političku organizaciju ili trajnu koaliciju, dok bi SNS ostao glavna opoziciona snaga.
Politički život bio bi organizovan oko dva velika centra, sa relativno malim prostorom za treće stranke.
Takav sistem mogao bi da donese jasniju odgovornost vlasti i opozicije, ali i rizik od preterane polarizacije društva.
Drugi scenario: Raspad pobedničkog bloka i povratak višestranačja
Ukoliko razlike unutar Studentske liste postanu prevelike, moguće je njeno razdvajanje na više političkih organizacija.
Tada bi se ponovo otvorilo mesto za stranke različitih ideoloških opredeljenja.
Takav razvoj podsećao bi na period posle 2000. godine, kada se velika pobednička koalicija postepeno podelila na konkurentske političke grupacije.
Treći scenario: Potpuno prekomponovanje političke scene
Moguće je i da se tokom narednih godina promene oba velika bloka.
Deo sadašnje većine mogao bi da se organizuje u nove stranke, dok bi se iz redova dosadašnje vlasti i neuspešnih opozicionih organizacija pojavili novi savezi.
U tom slučaju, izbori 2026. ne bi označili početak trajnog dvopartijskog sistema, već kraj jednog starog poretka i početak dugotrajne političke rekonstrukcije.
Nijedan od ovih scenarija nije izvesan.
Za njihovo ozbiljnije rangiranje potrebni su podaci o strukturi birača, stabilnosti novih poslaničkih grupa, javnom mnjenju i budućem delovanju političkih aktera.
Najveći rizik: Da se ponovi istorija političkih razočaranja
Srbija je od 1990. godine više puta prolazila kroz periode velikih političkih očekivanja.
Svaku krupnu promenu pratilo je uverenje dela građana da počinje nova epoha.
Međutim, veliki izborni rezultati sami po sebi nisu garantovali stabilne institucije, brže reforme ili trajno prevazilaženje političkih podela.
Iskustvo posle 2000. godine pokazalo je da smena vlasti ne rešava automatski pitanja funkcionisanja države.
Iskustvo posle 2012. godine pokazalo je, s druge strane, da dugotrajna dominacija jedne političke organizacije može da potisne konkurenciju, ali ne i da trajno ukloni nezadovoljstvo iz društva.
Zato će pravi značaj oktobarskih izbora biti vidljiv tek kada se pokaže kako nova većina upravlja institucijama i kako se dosadašnja vlast ponaša u opoziciji.
Jedna od ključnih provera biće i sposobnost političkih aktera da prihvate pravila koja će važiti podjednako za sve, bez obzira na to ko u datom trenutku ima većinu.
Kraj jedne epohe, ali ne nužno i početak dvopartijske Srbije
Oktobarski izbori doneli su rezultat koji po obimu koncentracije mandata predstavlja jedan od najneobičnijih u istoriji srpskog višestranačja.
Tradicionalne stranke koje su decenijama bile deo parlamentarnog života ostale su bez poslaničkih mesta, dok je nova izborna grupacija uspela da osvoji apsolutnu većinu.
Ipak, politička istorija Srbije upozorava da treba razlikovati trenutnu izbornu sliku od trajnog stranačkog sistema.
Dvopartijski sistem ne nastaje samo zato što su dve liste osvojile gotovo sve mandate.
On nastaje kada takva podela političke moći preživi više izbornih ciklusa i kada iza nje stoje stabilne organizacije, programi i biračka uporišta.
Zato je možda najvažniji zaključak da Srbija nije nužno ušla u epohu dve stranke.
Mnogo je izvesnije da je ušla u period u kojem će se gotovo sve dosadašnje stranke, uključujući i pobednički blok, suočiti sa potrebom da ponovo definišu svoj identitet i svoje mesto u političkom sistemu.
A najveće pitanje nije samo ko će vladati Srbijom narednih godina, već da li će iz ove političke promene nastati stabilnije institucije ili samo nova podela vlasti među novim političkim akterima.
