Европска комисија објавила је данас годишњи извештај о Србији у којем се оцењује да је у четири области дошло до назадовања. То је највећи број таквих оцена у једној години од када је Србија кандидат за чланство у… Цео текст
Европска комисија објавила је данас годишњи извештај о Србији у којем се оцењује да је у четири области дошло до назадовања. То је највећи број таквих оцена у једној години од када је Србија кандидат за чланство у Европској унији.
Извештај формално обухвата период од септембра 2025. до септембра 2026. године мада се у њему такође спомиње и исход парламентарних избора одржаних крајем прошлог месеца.
Прва област у којој је уочено назадовање јесте реформа јавне управе, и то због измене уредбе Владе у првој половини ове године којом је укинута обавезна процена утицаја прописа и јавних политика повезаних са европским интеграцијама.
Назадовање је уочено у области слободе изражавања, која се налази у оквиру Поглавља 23: Правосуђе и основна права. Како се наводи, окружење за новинаре, медијске раднике и медије је наставило да се погоршава, медијско законодавство се недоследно примењује а на медијском тржишту долази до даље концентрације власништва.
Поглавље 26: Образовање и култура, које је Србија привремено затворила, што је знак да су у њему претходно постигнути стандардни ЕУ, такође је оцењено као поглавље у којем је такође дошло до назадовања и то, како се наводи, због погоршања управљања образовним сектором.
„То је обухватало отпуштање запослених, изрицање дисциплинских мера и покретање правних поступака против наставног особља на свим нивоима образовања, као и реорганизацију образовних установа без инклузивних консултација. Последице су се одразиле и на међународну сарадњу, доводећи до кашњења у спровођењу програма ЕУ“, наводи се у извештају.
Како се додаје, ове мере прошириле су се и на друге нивое образовања и сектор културе, где су отпуштања, одлагање или обустављање финансирања, као и забринутост у погледу транспарентности доделе јавних средстава, утицали на слободу уметничког изражавања и независност културних институција.
Коначно, назадовање је уочено у Поглављу 30: Спољни односи, јер је Србија привремено увела нова трговинска ограничења која нису била у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), повукла се из активности регионалне сарадње, чиме је блокирала напредак у успостављању Заједничког регионалног тржишта за читав регион, и наставила да примењује постојећи режим увозних дозвола, који је такође у супротности са ССП-ом.
Европска комисија сваке године, за свако преговарачко поглавље, додељује две описне оцене. Прва се односи на укупан ниво припремљености државе кандидата у тој области, а друга на напредак остварен у последњих годину дана.
Када је реч о првој оцени, нивоу припремљености, постоји пет категорија: “рана фаза”, “одређен ниво припремљености”, “умерен ниво”, “добар ниво” и “веома напредна фаза”.
Уколико се ове оцене претворе у бројеве од 1 до 5 и израчуна просечна оцена Србије за 33 преговарачка поглавља, она ове године износи 3,13. То је побољшање за свега 0,01 у односу на прошлогодишњу просечну оцену која је била 3,12.
Србија се, практично, годинама не помера са исте просечне оцене када је реч о припремљености.
У односу на прошлу годину, Србија је благо побољшала оцену припремљености у Поглављу 18: Статистика, и Поглављу 27: Животна средина и климатске промене, док јој је оцена припремљености у Погављу 26: Образовање и култура, смањила.
Поређења ради, у односу на прошлу годину, Црна Гора је повећала своју просечну оцену са 3,45 на 3,98, а Албанија са 2,8 на 3,31, чиме је претекла Србију. Када је реч о укупној припремљености, Србија је и даље скоро изједначена са Северном Македонијом, а испред је Босне и Херцеговине и Косова.
Друга описна оцена коју додељује Европска комисија, оцена напретка, дели се на шест категорија: “назадовање”, “без напретка”, “ограничен напредак”, “одређен напредак”, “добар напредак” и “веома добар напредак”.
Србија је забележила „назадовање“ у два поглавља, „без напретка“ у шест, укључујући Поглавље 23, „ограничен напредак“ у 17 поглавља, „одређен напредак“ у седам поглавља и „добар напредак“ само у једном поглављу, које се односи на статистику.
