Спољна политикаНајранији текст Danas, 4. нов, 16:03 · последњи 4. нов, 16:15

Европска комисија у годишњем извештају оценила назадовање у Србији у четири области

Шта наводе медији

Европска комисија је објавила годишњи извештај о Србији у којем оцењује да је назадовање наступило у четири области, што је највећи број таквих оцена у једној години од када је Србија кандидат за чланство у ЕУ.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Европска комисија објавила је данас годишњи извештај о Србији у којем се оцењује да је у четири области дошло до назадовања. То је највећи број таквих оцена у једној години од када је Србија кандидат за чланство у Европској унији.
Извештај формално обухвата период од септембра 2025. до септембра 2026. године, а помиње и исход парламентарних избора одржаних крајем претходног месеца.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Извештај формално обухвата период од септембра 2025. до септембра 2026. године мада се у њему такође спомиње и исход парламентарних избора одржаних крајем прошлог месеца.
Европска комесарка за проширење Марта Кос представиће годишњи извештај о напретку Србије ка чланству у ЕУ.
Ово наводи један извор
- N1, 4. нов, 16:15 (отвара се у новом прозору)Европска комесарка за проширење Марта Кос представиће данас годишњи извештај о напретку Србије ка чланству у ЕУ. И у њему ћемо опет чути низ критика, али и наду да Србија остаје посвећена европском путу. Шта нам у том смислу доноси промена власти и може ли Србија после више од пет година да отвори неки кластер и одблокира евроинтеграције? Гошћа Дана уживо је и Софија Поповић из Еуропеан Wестерн Балкан.
Прва област назадовања је реформа јавне управе, због измене уредбе Владе у првој половини године којом је укинута обавезна процена утицаја прописа и јавних политика повезаних са европским интеграцијама.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Прва област у којој је уочено назадовање јесте реформа јавне управе, и то због измене уредбе Владе у првој половини ове године којом је укинута обавезна процена утицаја прописа и јавних политика повезаних са европским интеграцијама.
Друга област назадовања је слобода изражавања у оквиру Поглавља 23: Правосуђе и основна права, јер се окружење за новинаре и медије погоршава, медијско законодавство се недоследно примењује и долази до даље концентрације власништва на медијском тржишту.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Назадовање је уочено у области слободе изражавања, која се налази у оквиру Поглавља 23: Правосуђе и основна права. Како се наводи, окружење за новинаре, медијске раднике и медије је наставило да се погоршава, медијско законодавство се недоследно примењује а на медијском тржишту долази до даље концентрације власништва.
Назадовање је уочено и у Поглављу 26: Образовање и култура, које је Србија привремено затворила, због погоршања управљања образовним сектором.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Поглавље 26: Образовање и култура, које је Србија привремено затворила, што је знак да су у њему претходно постигнути стандардни ЕУ, такође је оцењено као поглавље у којем је такође дошло до назадовања и то, како се наводи, због погоршања управљања образовним сектором.
Извештај наводи да су мере у образовању обухватиле отпуштање запослених, дисциплинске мере и правне поступке против наставног особља на свим нивоима образовања, као и реорганизацију установа без инклузивних консултација, са последицама по међународну сарадњу и кашњењима у спровођењу програма ЕУ.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)„То је обухватало отпуштање запослених, изрицање дисциплинских мера и покретање правних поступака против наставног особља на свим нивоима образовања, као и реорганизацију образовних установа без инклузивних консултација. Последице су се одразиле и на међународну сарадњу, доводећи до кашњења у спровођењу програма ЕУ“, наводи се у извештају.
Мере су се прошириле и на друге нивое образовања и сектор културе, где су отпуштања, одлагање или обустављање финансирања и забринутост због транспарентности доделе јавних средстава утицали на слободу уметничког изражавања и независност културних институција.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Како се додаје, ове мере прошириле су се и на друге нивое образовања и сектор културе, где су отпуштања, одлагање или обустављање финансирања, као и забринутост у погледу транспарентности доделе јавних средстава, утицали на слободу уметничког изражавања и независност културних институција.
Четврта област назадовања је Поглавље 30: Спољни односи, јер је Србија привремено увела трговинска ограничења несагласна са Споразумом о стабилизацији и придруживању, повукла се из активности регионалне сарадње и наставила да примењује режим увозних дозвала у супротности са ССП-ом.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Коначно, назадовање је уочено у Поглављу 30: Спољни односи, јер је Србија привремено увела нова трговинска ограничења која нису била у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), повукла се из активности регионалне сарадње, чиме је блокирала напредак у успостављању Заједничког регионалног тржишта за читав регион, и наставила да примењује постојећи режим увозних дозвола, који је такође у супротности са ССП-ом.
Европска комисија за свако преговарачко поглавље додељује две описне оцене: ниво припремљености (пет категорија) и напредак (шест категорија).
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Европска комисија сваке године, за свако преговарачко поглавље, додељује две описне оцене. Прва се односи на укупан ниво припремљености државе кандидата у тој области, а друга на напредак остварен у последњих годину дана. Када је реч о првој оцени, нивоу припремљености, постоји пет категорија: “рана фаза”, “одређен ниво припремљености”, “умерен ниво”, “добар ниво” и “веома напредна фаза”. Уколико се ове оцене претворе у бројеве од 1 до 5 и израчуна просечна оцена Србије за 33 преговарачка поглавља, она ове године износи 3,13. То је побољшање за свега 0,01 у односу на прошлогодишњу просечну оцену која је била 3,12. Србија се, практично, годинама не помера са исте просечне оцене када је реч о припремљености. У односу на прошлу годину, Србија је благо побољшала оцену припремљености у Поглављу 18: Статистика, и Поглављу 27: Животна средина и климатске промене, док јој је оцена припремљености у Погављу 26: Образовање и култура, смањила. Поређења ради, у односу на прошлу годину, Црна Гора је повећала своју просечну оцену са 3,45 на 3,98, а Албанија са 2,8 на 3,31, чиме је претекла Србију. Када је реч о укупној припремљености, Србија је и даље скоро изједначена са Северном Македонијом, а испред је Босне и Херцеговине и Косова. Друга описна оцена коју додељује Европска комисија, оцена напретка, дели се на шест категорија: “назадовање”, “без напретка”, “ограничен напредак”, “одређен напредак”, “добар напредак” и “веома добар напредак”.
Просечна оцена припремљености Србије за 33 преговарачка поглавља ове године износи 3,13, што је побољшање за 0,01 у односу на прошлогодишњих 3,12.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Уколико се ове оцене претворе у бројеве од 1 до 5 и израчуна просечна оцена Србије за 33 преговарачка поглавља, она ове године износи 3,13. То је побољшање за свега 0,01 у односу на прошлогодишњу просечну оцену која је била 3,12.
Србија је забележила назадовање у два поглавља, без напретка у шест (укључујући Поглавље 23), ограничен напредак у 17, одређен напредак у седам и добар напредак у једном поглављу, статистици.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Србија је забележила „назадовање“ у два поглавља, „без напретка“ у шест, укључујући Поглавље 23, „ограничен напредак“ у 17 поглавља, „одређен напредак“ у седам поглавља и „добар напредак“ само у једном поглављу, које се односи на статистику.
Србија је благо побољшала оцену припремљености у Поглављу 18: Статистика и Поглављу 27: Животна средина и климатске промене, док јој је оцена у Поглављу 26: Образовање и култура смањена.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)У односу на прошлу годину, Србија је благо побољшала оцену припремљености у Поглављу 18: Статистика, и Поглављу 27: Животна средина и климатске промене, док јој је оцена припремљености у Погављу 26: Образовање и култура, смањила.
Црна Гора је повећала просечну оцену са 3,45 на 3,98, а Албанија са 2,8 на 3,31, чиме је Албанија претекла Србију; Србија је скоро изједначена са Северном Македонијом, а испред Босне и Херцеговине и Косова.
Ово наводи један извор
- Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Поређења ради, у односу на прошлу годину, Црна Гора је повећала своју просечну оцену са 3,45 на 3,98, а Албанија са 2,8 на 3,31, чиме је претекла Србију. Када је реч о укупној припремљености, Србија је и даље скоро изједначена са Северном Македонијом, а испред је Босне и Херцеговине и Косова.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Шта наводе медији

Европска комисија је објавила годишњи извештај о Србији у којем оцењује да је назадовање наступило у четири области, што је највећи број таквих оцена у једној години од када је Србија кандидат за чланство у ЕУ.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Европска комисија објавила је данас годишњи извештај о Србији у којем се оцењује да је у четири области дошло до назадовања. То је највећи број таквих оцена у једној години од када је Србија кандидат за чланство у Европској унији.

Извештај формално обухвата период од септембра 2025. до септембра 2026. године, а помиње и исход парламентарних избора одржаних крајем претходног месеца.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Извештај формално обухвата период од септембра 2025. до септембра 2026. године мада се у њему такође спомиње и исход парламентарних избора одржаних крајем прошлог месеца.

Европска комесарка за проширење Марта Кос представиће годишњи извештај о напретку Србије ка чланству у ЕУ.

Ово наводи један извор

N1, 4. нов, 16:15 (отвара се у новом прозору)Европска комесарка за проширење Марта Кос представиће данас годишњи извештај о напретку Србије ка чланству у ЕУ. И у њему ћемо опет чути низ критика, али и наду да Србија остаје посвећена европском путу. Шта нам у том смислу доноси промена власти и може ли Србија после више од пет година да отвори неки кластер и одблокира евроинтеграције? Гошћа Дана уживо је и Софија Поповић из Еуропеан Wестерн Балкан.

Прва област назадовања је реформа јавне управе, због измене уредбе Владе у првој половини године којом је укинута обавезна процена утицаја прописа и јавних политика повезаних са европским интеграцијама.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Прва област у којој је уочено назадовање јесте реформа јавне управе, и то због измене уредбе Владе у првој половини ове године којом је укинута обавезна процена утицаја прописа и јавних политика повезаних са европским интеграцијама.

Друга област назадовања је слобода изражавања у оквиру Поглавља 23: Правосуђе и основна права, јер се окружење за новинаре и медије погоршава, медијско законодавство се недоследно примењује и долази до даље концентрације власништва на медијском тржишту.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Назадовање је уочено у области слободе изражавања, која се налази у оквиру Поглавља 23: Правосуђе и основна права. Како се наводи, окружење за новинаре, медијске раднике и медије је наставило да се погоршава, медијско законодавство се недоследно примењује а на медијском тржишту долази до даље концентрације власништва.

Назадовање је уочено и у Поглављу 26: Образовање и култура, које је Србија привремено затворила, због погоршања управљања образовним сектором.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Поглавље 26: Образовање и култура, које је Србија привремено затворила, што је знак да су у њему претходно постигнути стандардни ЕУ, такође је оцењено као поглавље у којем је такође дошло до назадовања и то, како се наводи, због погоршања управљања образовним сектором.

Извештај наводи да су мере у образовању обухватиле отпуштање запослених, дисциплинске мере и правне поступке против наставног особља на свим нивоима образовања, као и реорганизацију установа без инклузивних консултација, са последицама по међународну сарадњу и кашњењима у спровођењу програма ЕУ.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)„То је обухватало отпуштање запослених, изрицање дисциплинских мера и покретање правних поступака против наставног особља на свим нивоима образовања, као и реорганизацију образовних установа без инклузивних консултација. Последице су се одразиле и на међународну сарадњу, доводећи до кашњења у спровођењу програма ЕУ“, наводи се у извештају.

Мере су се прошириле и на друге нивое образовања и сектор културе, где су отпуштања, одлагање или обустављање финансирања и забринутост због транспарентности доделе јавних средстава утицали на слободу уметничког изражавања и независност културних институција.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Како се додаје, ове мере прошириле су се и на друге нивое образовања и сектор културе, где су отпуштања, одлагање или обустављање финансирања, као и забринутост у погледу транспарентности доделе јавних средстава, утицали на слободу уметничког изражавања и независност културних институција.

Четврта област назадовања је Поглавље 30: Спољни односи, јер је Србија привремено увела трговинска ограничења несагласна са Споразумом о стабилизацији и придруживању, повукла се из активности регионалне сарадње и наставила да примењује режим увозних дозвала у супротности са ССП-ом.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Коначно, назадовање је уочено у Поглављу 30: Спољни односи, јер је Србија привремено увела нова трговинска ограничења која нису била у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), повукла се из активности регионалне сарадње, чиме је блокирала напредак у успостављању Заједничког регионалног тржишта за читав регион, и наставила да примењује постојећи режим увозних дозвола, који је такође у супротности са ССП-ом.

Европска комисија за свако преговарачко поглавље додељује две описне оцене: ниво припремљености (пет категорија) и напредак (шест категорија).

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Европска комисија сваке године, за свако преговарачко поглавље, додељује две описне оцене. Прва се односи на укупан ниво припремљености државе кандидата у тој области, а друга на напредак остварен у последњих годину дана. Када је реч о првој оцени, нивоу припремљености, постоји пет категорија: “рана фаза”, “одређен ниво припремљености”, “умерен ниво”, “добар ниво” и “веома напредна фаза”. Уколико се ове оцене претворе у бројеве од 1 до 5 и израчуна просечна оцена Србије за 33 преговарачка поглавља, она ове године износи 3,13. То је побољшање за свега 0,01 у односу на прошлогодишњу просечну оцену која је била 3,12. Србија се, практично, годинама не помера са исте просечне оцене када је реч о припремљености. У односу на прошлу годину, Србија је благо побољшала оцену припремљености у Поглављу 18: Статистика, и Поглављу 27: Животна средина и климатске промене, док јој је оцена припремљености у Погављу 26: Образовање и култура, смањила. Поређења ради, у односу на прошлу годину, Црна Гора је повећала своју просечну оцену са 3,45 на 3,98, а Албанија са 2,8 на 3,31, чиме је претекла Србију. Када је реч о укупној припремљености, Србија је и даље скоро изједначена са Северном Македонијом, а испред је Босне и Херцеговине и Косова. Друга описна оцена коју додељује Европска комисија, оцена напретка, дели се на шест категорија: “назадовање”, “без напретка”, “ограничен напредак”, “одређен напредак”, “добар напредак” и “веома добар напредак”.

Просечна оцена припремљености Србије за 33 преговарачка поглавља ове године износи 3,13, што је побољшање за 0,01 у односу на прошлогодишњих 3,12.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Уколико се ове оцене претворе у бројеве од 1 до 5 и израчуна просечна оцена Србије за 33 преговарачка поглавља, она ове године износи 3,13. То је побољшање за свега 0,01 у односу на прошлогодишњу просечну оцену која је била 3,12.

Србија је забележила назадовање у два поглавља, без напретка у шест (укључујући Поглавље 23), ограничен напредак у 17, одређен напредак у седам и добар напредак у једном поглављу, статистици.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Србија је забележила „назадовање“ у два поглавља, „без напретка“ у шест, укључујући Поглавље 23, „ограничен напредак“ у 17 поглавља, „одређен напредак“ у седам поглавља и „добар напредак“ само у једном поглављу, које се односи на статистику.

Србија је благо побољшала оцену припремљености у Поглављу 18: Статистика и Поглављу 27: Животна средина и климатске промене, док јој је оцена у Поглављу 26: Образовање и култура смањена.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)У односу на прошлу годину, Србија је благо побољшала оцену припремљености у Поглављу 18: Статистика, и Поглављу 27: Животна средина и климатске промене, док јој је оцена припремљености у Погављу 26: Образовање и култура, смањила.

Црна Гора је повећала просечну оцену са 3,45 на 3,98, а Албанија са 2,8 на 3,31, чиме је Албанија претекла Србију; Србија је скоро изједначена са Северном Македонијом, а испред Босне и Херцеговине и Косова.

Ово наводи један извор

Данас, 4. нов, 16:03 (отвара се у новом прозору)Поређења ради, у односу на прошлу годину, Црна Гора је повећала своју просечну оцену са 3,45 на 3,98, а Албанија са 2,8 на 3,31, чиме је претекла Србију. Када је реч о укупној припремљености, Србија је и даље скоро изједначена са Северном Македонијом, а испред је Босне и Херцеговине и Косова.