Све вести
Фото из чланка: НИНКада ћемо чути коначне резултате избора и који су рокови за формирање Владе и Скупштине
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
У расподели посланичких мандата могу учествовати само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали.
Цео упоредни текст65 само у једном
Текст из 3 чланка. 1 реченицу преносе сви, у 8 се разликују.
Још 33 реченице које преноси само по један медиј
- Према прелиминарним резултатима РИК-а, Студентска листа води са 52,65 одсто гласова, док је листа 'Александар Вучић - Уједињена Србија' на 39,22 одсто.
- На парламентарним изборима изашло је 68,81 одсто бирача, а РИК још треба да обради резултате са 257 бирачких места.
Према прелиминарним резултатима које је Републичка изборна комисија (РИК) објавила на основу 8.135 обрађених бирачких места, на парламентарним изборима одржаним у недељу Студентска листа је добила 2.246.423 гласа, односно 52,65 одсто, а листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" 1.673.241 глас, односно 39,22 одсто гласова, пренела је агенција Тачно.
Листа "Ивица Дачић- Фактор стабилности" освојила је 92.532 гласова, односно 2,17 одсто.
Изборна листа Расим Љајић - Људски (СДП - ЦДП) освојила је 20.305 гласова, односно 0,48 одсто.
Изборна листа ''Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор'' добила је 34.755 гласова, односно 0,81 одсто.
Изборна листа ''Усаме Зукорлић (СПП) - Покрет за уједињење'' добила је 11.605 гласова, односно 0,27 одсто.
Изборна листа ''Руска странка - Србија у Бриксу - Слободан Николић'' добила је 6.344 гласа, односно 0,15 одсто.
Изборна листа ''Аутентична десница - др Милош Јовановић - одважно српски!'' добила је 38.286 гласова, односно 0,9 одсто.
Изборна листа ''Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош'' добила је 12.041, односно 0,28 одсто гласова.
Изборна листа ''СДА Санџака - Чувари Санџака'' добила је 12.348 гласова, односно 0,29 одсто.
Изборна листа ''Богољуб Карић – Покрет снага Србије'' добила је 19.508 гласова, односно 0,46 одсто.
Изборна листа ''Либерално зелена странка - За слободну и чистију Србију'' добила је 2.604 гласа, односно 0,06 одсто.
Изборна листа ''Бирам правду - бирам будућност - Коалиција снага'' добила је 1.158 гласова, односно 0,03 одсто.
Изборна листа ''Странка руско-српског јединства - Руси и Срби браћа заувек'' добила је 4.179 гласова, односно 0,1 одсто.
Изборна листа ''Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић - премијер Србије'' добила је 1.950 гласова, односно 0,05 одсто.
Изборна листа ''Владимир Гајић - Алтернатива за Србију - Народна странка, Бунт-права Србија -'' добила је 3.610 гласова, односно 0,08
Изборна листа ''Албанска коалиција'' добила је 27.664 гласова, односно 0,65 одсто.
Шта следи после избора: Када се објављују коначни резултати и који су рокови за Скупштину и владу
|После парламентарних избора одржаних у недељу, следе утврђивање коначних резултата, додела посланичких мандата, конституисање Народне скупштине и избор нове владе.
За сваку од ових фаза прописани су рокови, који се рачунају од различитих тренутака у изборном и парламентарном поступку.
Прва седница новог сазива Скупштине мора да буде одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора, док је рок за избор владе 90 дана од конституисања парламента.
Рокови за конституисање новог сазива Народне скупштине почињу да теку када се објаве коначни резултати парламентарних избора одржаних у недељу, а Републичка изборна комисија (РИК) укупан извештај о резултатима избора објављује у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја локалних изборних комисија о резултатима гласања.
Према закону, бирачки одбор утврђује резултате гласања на самом бирачком месту, а локална изборна комисија у року од 96 часова од затварања бирачких места доноси за сва бирачка места која се налазе на њеној територији збирни извештај о резултатима гласања.
Збирни извештај о резултатима гласања у иностранству доноси РИК.
Овај рок, дакле, не почиње затварањем бирачких места, већ тек када Комисија прими све збирне извештаје.
Резултате на појединачним бирачким местима утврђују бирачки одбори, док локалне изборне комисије доносе збирне извештаје за бирачка места на својој територији.
У року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, РИК доноси и објављује за сва бирачка места укупан извештај о резултатима избора.
Према Закону о избору народних посланика, РИК у року од 10 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи.
Изборна листа ''Мајка Србија - Груда'' добила је 3.144 гласова, односно 0,07 одсто.
Према овим подацима, на изборе је изашло 4.269.403 бирача, односно 68,81 одсто од уписаних бирача.
РИК треба да обради резултате са још 257 бирачких места.
Како се расподељују посланички мандати
У расподели посланичких мандата могу учествовати само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали.
Још 32 реченице које преноси само по један медиј
Изборна листа националне мањине учествује у расподели мандата и онда када добије мање од три одсто гласова.
Изузетак су изборне листе националних мањина, које могу да учествују у расподели и са мање од три одсто гласова.
За расподелу 250 посланичких места примењује се систем највећег количника, познат као Д’Онтов систем.
Мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила изборна листа подели сваким бројем од један до 250, а добијени количници разврставају се по величини тако да изборној листи припада онолико мандата колико има својих количника међу 250 највећих количника свих изборних листа које учествују у расподели.
На основу извештаја Републичке изборне комисије о спроведеним изборима, мандати народних посланика се потврђују на првој седници Народне скупштине.
Седницу сазива председник Народне скупштине из претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.
Потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика, конституисан је нов сазив Народне скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива парламента.
РИК: Прелиминарни резултати са 8.135 бирачких места
Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије, на основу 8.135 обрађених бирачких места, Студентска листа освојила је 2.246.423 гласа, односно 52,65 одсто, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила 1.673.241 глас, односно 39,22 одсто.
Листа „Ивица Дачић – Фактор стабилности“ освојила је 2,17 одсто, док су остале листе појединачно добиле мање од један одсто гласова.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Према објављеним подацима, гласала су 4.269.403 бирача, односно 68,81 одсто уписаних.
Преостала је обрада резултата са још 257 бирачких места.
За учешће у расподели посланичких мандата потребан је најмање три одсто гласова.
За изборне листе националних мањина тај цензус не важи, већ се примењује природни праг.
Прва седница Скупштине у року од 30 дана
Рок за формирање Народне скупштине је 30 дана од објављивања коначних резултата избора.
До избора новог председника парламента седницом председава најстарији народни посланик.
На првој седници потврђују се посланички мандати, на основу извештаја РИК-а о спроведеним изборима.
Скупштина се сматра конституисаном када буду потврђени мандати најмање две трећине народних посланика, односно најмање 167 од укупно 250. Тиме престаје мандат претходног сазива.
Посланици полажу заклетву, а на конститутивној седници бирају се председник и потпредседници Народне скупштине и образују скупштинска радна тела.
За избор председника парламента потребно је најмање 126 посланичких гласова.
Како се бира нова влада
Председник Републике предлаже кандидата за председника Владе након што саслуша мишљења представника изабраних изборних листа.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
Кандидат за премијера пред Народном скупштином представља програм и предлаже састав владе.
За њен избор потребна је већина од укупног броја народних посланика, односно најмање 126 гласова.
Рок за формирање нове Владе је 90 дана од формирања Народне скупштине.
За изборне листе националних мањина не важи цензус од три одсто, већ се примењује природни праг.
Реч је о крајњем року, што значи да влада може бити изабрана и раније, чим се заврши прописани поступак и обезбеди потребна већина.
Ако парламент не изабере владу у том року, председник Републике дужан је да распусти Народну скупштину и распише нове парламентарне изборе.