Победом Студентске листе на парламентарним изборима почело је да се одмотава клупко. У мору информација и вести о хапшењима, на ред је дошла и Безбедносно-информативна агенција (БИА), за коју се јуче сазнало да је прислушкивала поједине тужиоце Тужилаштва за организовани криминал (ТОК). Само дан раније на Правном факултету у Београду пронађена је опрема за коју се сумња да је коришћена за прислушкивање.
Како је објавио недељник Радар, разлог за тајно прислушкивање просторија ТОК-а био је наставак рада на предмету „Надстрешница“, односно истрага корупције у вези са урушавањем надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
Прислушкиван је и главни тужилац ТОК-а Младен Ненадић, а извор Радара наводи да је БИА била упућена у сваки корак који је ово тужилаштво предузело. Тужиоци су били под мерама тајног надзора због сумње на наводну шпијунажу, и то у више наврата: 9. априла, 30. априла, 29. маја, 19. јуна и 7. октобра 2026. године, када су мере последњи пут одређене. Директор БИА Владимир Орлић тек је након избора одлучио да се прислушкивање ТОК-а прекине, па је оно трајало до 29. октобра.
Имајући у виду и проналазак опреме за прислушкивање на Правном факултету у Београду, намећу се два питања: да ли је тајни надзор тужилаца био одобрен и да ли је постојало одобрење за постављање уређаја на факултету или је БИА у оба случаја прекршила закон?
Како Данас незванично сазнаје, Врховно јавно тужилаштво реаговаће поводом наведене ситуације, а прислушкивање је предмет контроле.
Адвокат Александар Оленик каже да два случаја – прислушкивање на Правном факултету и прислушкивање тужилаца – морамо да посматрамо одвојено, због информације да је прислушкивање тужилаца наредио директор БИА Владимир Орлић.
„То је посебан правни основ за прислушкивање, који се разликује од уобичајеног поступка, када полиција или тужилаштво предлажу примену посебне доказне радње, а о томе одлучује судија за претходни поступак. Реч је о другом правном основу, који изузетно дозвољава директору БИА да поднесе захтев за одобравање тајног надзора. У том случају, о надзору одлучује искључиво председник Вишег суда у Београду и нико други“, објашњава Оленик.
Како се из писања Радара сазнаје да је прислушкивање тужилаца спроведено на захтев Орлића, наш саговорник указује на то да би то значило да је такав захтев одобрио председник Вишег суда у Београду Драган Милошевић, уз образложење да је реч о шпијунажи.
„Другим речима, Орлић је тим захтевом практично оптужио тужиоце Тужилаштва за организовани криминал да се баве шпијунажом. Овакво тумачење је апсолутно неприхватљиво и, морам признати, мени тешко појмљиво. Међутим, оно говори о томе да су представници режима, односно Александар Вучић, заиста мислили да ће владати заувек, да их нико у томе неће спречити и да могу да раде шта год желе“, оцењује Оленик.
Када су информације доспеле у јавност, Оленик сматра да је било очекивано да ТОК, односно главни тужилац Младен Ненадић, одмах наложи хапшење великог броја људи из БИА, укључујући и самог директора Владимира Орлића, који је, према објављеним информацијама, тражио одобрење за прислушкивање.
„Пошто се то није догодило, претпостављам да тужилац за организовани криминал у овом тренутку технички није у могућности да спроведе таква хапшења и да чека формирање владе која ће му омогућити да то учини. Сви који су учествовали у том ланцу, од подношења захтева за прислушкивање, преко његовог одобравања, па све до спровођења самих радњи прислушкивања тужилаца, морају кривично да одговарају“, истиче Оленик.
Оцењује да би, уколико за то постоје законски услови, требало што пре одредити притвор одговорнима како би се спречило евентуално уништавање доказа, а да се потом, на основу тих доказа, спроведе поступак и донесу одговарајуће судске одлуке.
„Што се тиче пронађених техничких уређаја за прислушкивање на Правном факултету, ту располажемо са мање информација. Не знамо на основу чијег захтева је прислушкивање спроведено, нити који судија га је одобрио, уколико је такво одобрење уопште постојало. Не знамо да ли је у том случају поштована законска процедура, односно да ли је прислушкивање било законито или само формално законито, као што сматрам да је случај са прислушкивањем тужилаца ТОК-а“, наводи Оленик.
Према мишљењу нашег саговорника, постоји више доказа који указују на то да је БИА прислушкивала политичке противнике режима, у појединим случајевима без судске одлуке, а у другим уз одлуке које су само формално задовољавале законске услове.
„Нису прислушкивани терористи, криминалци или људи који заиста угрожавају безбедност наше државе, већ политички противници власти. Морам да подсетим да је наша служба државне безбедности, односно некадашња СДБ, из које је касније настала БИА, формирана по узору на совјетски НКВД, службу која се првенствено бавила унутрашњим непријатељима“, указује Оленик.
Додаје да њен задатак није био борба против тероризма или заштита државе у данашњем смислу, већ проналажење, идентификовање, па чак и стварање унутрашњих непријатеља, као и њихово политичко, а неретко и физичко уништавање.
„Ова држава неће моћи да напредује уколико у потпуности не размонтирамо садашњу БИА и не формирамо нову службу, са потпуно новим људима. Та служба би морала да се бави заштитом уставног поретка, безбедности државе и права грађана, а не проналажењем, измишљањем и уништавањем наводних државних непријатеља“, закључује Оленик.
Сарадник Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Душан Станковић каже да, уколико БИА није имала налог суда за прислушкивање, њене активности нису биле у складу са законом.
„То треба испитати и позвати на одговорност све службенике, а нарочито директора и руководиоце који су такве активности наредили. С обзиром на политизованост БИА, можемо претпоставити да је реч о политички мотивисаном прислушкивању противника на Правном факултету, док се прислушкивањем службеника ТОК-а желе заштитити службеници сада већ бивше власти који су кршили законе“, сматра Станковић.
Даница Драшковић ситуацију у БИА пореди са деловањем совјетског КГБ-а, наводећи да српска служба ради као службе у Русији.
„Незаконито прислушкује, прати, сатанизује и убија политичке противнике, што се све нама догодило“, истиче Драшковић.
Додаје да су после пада Милошевића, у зидовима њихове дневне и спаваће собе били прислушкивачи које су касније, по судској пресуди, уклањали у присуству новинара и јавности.
„Исто је било и у страначким просторијама, а касније су удбаши сведочили да су изнајмили простор преко пута странке, одакле су пратили ко долази, фотографисали и прислушкивали. Службе Србије су хорор државе у којој живимо, бахати разбојници који раде шта хоће и немају ни законске ни људске границе. Уништавају и грађане и државу, која и данас личи на логор. Сетимо се само Ћациленда“, закључује Драшковић.
Поводом овог случаја огласило се Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), те затражило од надлежних институција да утврде да ли су тужиоци тог тужилаштва прислушкивани, тајно праћени и снимани током претходних нешто више од годину дана.
Из Тужилаштва поручују да би прислушкивање тужилаца представљало директан напад на самосталност јавног тужилаштва и владавину права.
„Информација да су прислушкивани јавни тужиоци за организовани криминал представља директан напад на самосталност јавног тужилаштва, независност у доношењу одлука и владавину права“, кажу из ЈТОК, уз упозорење да је на тај начин компромитована законом предвиђена тајност предистражног поступка, као и стратешки и оперативни планови активности у већ покренутим поступцима.
До тренутка објављивања овог текста Данас није добио одговор од Тужилаштва за високотехнолошки криминал о прислушкивању тужилаца ТОК-а. Контактирали смо и Виши суд, а одговоре ћемо објавити када стигну на нашу адресу.
Подсетимо, Правни факултет Универзитета у Београду саопштио је у суботу да је у његовом највећем амфитеатру „Радомир Лукић“ (Амфитеатар В – „Петица“), унутар противпожарне „паник лампе“ изнад улазних врата, пронађена опрема за коју се претпоставља да служи за аудио-видео снимање. О томе је обавештена полиција, која је извршила увиђај и однела пронађену опрему на вештачење.
