Pobedom Studentske liste na parlamentarnim izborima počelo je da se odmotava klupko. U moru informacija i vesti o hapšenjima, na red je došla i Bezbednosno-informativna agencija (BIA), za koju se juče saznalo da je prisluškivala pojedine tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK). Samo dan ranije na Pravnom fakultetu u Beogradu pronađena je oprema za koju se sumnja da je korišćena za prisluškivanje.
Kako je objavio nedeljnik Radar, razlog za tajno prisluškivanje prostorija TOK-a bio je nastavak rada na predmetu „Nadstrešnica“, odnosno istraga korupcije u vezi sa urušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Prisluškivan je i glavni tužilac TOK-a Mladen Nenadić, a izvor Radara navodi da je BIA bila upućena u svaki korak koji je ovo tužilaštvo preduzelo. Tužioci su bili pod merama tajnog nadzora zbog sumnje na navodnu špijunažu, i to u više navrata: 9. aprila, 30. aprila, 29. maja, 19. juna i 7. oktobra 2026. godine, kada su mere poslednji put određene. Direktor BIA Vladimir Orlić tek je nakon izbora odlučio da se prisluškivanje TOK-a prekine, pa je ono trajalo do 29. oktobra.
Imajući u vidu i pronalazak opreme za prisluškivanje na Pravnom fakultetu u Beogradu, nameću se dva pitanja: da li je tajni nadzor tužilaca bio odobren i da li je postojalo odobrenje za postavljanje uređaja na fakultetu ili je BIA u oba slučaja prekršila zakon?
Kako Danas nezvanično saznaje, Vrhovno javno tužilaštvo reagovaće povodom navedene situacije, a prisluškivanje je predmet kontrole.
Advokat Aleksandar Olenik kaže da dva slučaja – prisluškivanje na Pravnom fakultetu i prisluškivanje tužilaca – moramo da posmatramo odvojeno, zbog informacije da je prisluškivanje tužilaca naredio direktor BIA Vladimir Orlić.
„To je poseban pravni osnov za prisluškivanje, koji se razlikuje od uobičajenog postupka, kada policija ili tužilaštvo predlažu primenu posebne dokazne radnje, a o tome odlučuje sudija za prethodni postupak. Reč je o drugom pravnom osnovu, koji izuzetno dozvoljava direktoru BIA da podnese zahtev za odobravanje tajnog nadzora. U tom slučaju, o nadzoru odlučuje isključivo predsednik Višeg suda u Beogradu i niko drugi“, objašnjava Olenik.
Kako se iz pisanja Radara saznaje da je prisluškivanje tužilaca sprovedeno na zahtev Orlića, naš sagovornik ukazuje na to da bi to značilo da je takav zahtev odobrio predsednik Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević, uz obrazloženje da je reč o špijunaži.
„Drugim rečima, Orlić je tim zahtevom praktično optužio tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal da se bave špijunažom. Ovakvo tumačenje je apsolutno neprihvatljivo i, moram priznati, meni teško pojmljivo. Međutim, ono govori o tome da su predstavnici režima, odnosno Aleksandar Vučić, zaista mislili da će vladati zauvek, da ih niko u tome neće sprečiti i da mogu da rade šta god žele“, ocenjuje Olenik.
Kada su informacije dospele u javnost, Olenik smatra da je bilo očekivano da TOK, odnosno glavni tužilac Mladen Nenadić, odmah naloži hapšenje velikog broja ljudi iz BIA, uključujući i samog direktora Vladimira Orlića, koji je, prema objavljenim informacijama, tražio odobrenje za prisluškivanje.
„Pošto se to nije dogodilo, pretpostavljam da tužilac za organizovani kriminal u ovom trenutku tehnički nije u mogućnosti da sprovede takva hapšenja i da čeka formiranje vlade koja će mu omogućiti da to učini. Svi koji su učestvovali u tom lancu, od podnošenja zahteva za prisluškivanje, preko njegovog odobravanja, pa sve do sprovođenja samih radnji prisluškivanja tužilaca, moraju krivično da odgovaraju“, ističe Olenik.
Ocenjuje da bi, ukoliko za to postoje zakonski uslovi, trebalo što pre odrediti pritvor odgovornima kako bi se sprečilo eventualno uništavanje dokaza, a da se potom, na osnovu tih dokaza, sprovede postupak i donesu odgovarajuće sudske odluke.
„Što se tiče pronađenih tehničkih uređaja za prisluškivanje na Pravnom fakultetu, tu raspolažemo sa manje informacija. Ne znamo na osnovu čijeg zahteva je prisluškivanje sprovedeno, niti koji sudija ga je odobrio, ukoliko je takvo odobrenje uopšte postojalo. Ne znamo da li je u tom slučaju poštovana zakonska procedura, odnosno da li je prisluškivanje bilo zakonito ili samo formalno zakonito, kao što smatram da je slučaj sa prisluškivanjem tužilaca TOK-a“, navodi Olenik.
Prema mišljenju našeg sagovornika, postoji više dokaza koji ukazuju na to da je BIA prisluškivala političke protivnike režima, u pojedinim slučajevima bez sudske odluke, a u drugim uz odluke koje su samo formalno zadovoljavale zakonske uslove.
„Nisu prisluškivani teroristi, kriminalci ili ljudi koji zaista ugrožavaju bezbednost naše države, već politički protivnici vlasti. Moram da podsetim da je naša služba državne bezbednosti, odnosno nekadašnja SDB, iz koje je kasnije nastala BIA, formirana po uzoru na sovjetski NKVD, službu koja se prvenstveno bavila unutrašnjim neprijateljima“, ukazuje Olenik.
Dodaje da njen zadatak nije bio borba protiv terorizma ili zaštita države u današnjem smislu, već pronalaženje, identifikovanje, pa čak i stvaranje unutrašnjih neprijatelja, kao i njihovo političko, a neretko i fizičko uništavanje.
„Ova država neće moći da napreduje ukoliko u potpunosti ne razmontiramo sadašnju BIA i ne formiramo novu službu, sa potpuno novim ljudima. Ta služba bi morala da se bavi zaštitom ustavnog poretka, bezbednosti države i prava građana, a ne pronalaženjem, izmišljanjem i uništavanjem navodnih državnih neprijatelja“, zaključuje Olenik.
Saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Dušan Stanković kaže da, ukoliko BIA nije imala nalog suda za prisluškivanje, njene aktivnosti nisu bile u skladu sa zakonom.
„To treba ispitati i pozvati na odgovornost sve službenike, a naročito direktora i rukovodioce koji su takve aktivnosti naredili. S obzirom na politizovanost BIA, možemo pretpostaviti da je reč o politički motivisanom prisluškivanju protivnika na Pravnom fakultetu, dok se prisluškivanjem službenika TOK-a žele zaštititi službenici sada već bivše vlasti koji su kršili zakone“, smatra Stanković.
Danica Drašković situaciju u BIA poredi sa delovanjem sovjetskog KGB-a, navodeći da srpska služba radi kao službe u Rusiji.
„Nezakonito prisluškuje, prati, satanizuje i ubija političke protivnike, što se sve nama dogodilo“, ističe Drašković.
Dodaje da su posle pada Miloševića, u zidovima njihove dnevne i spavaće sobe bili prisluškivači koje su kasnije, po sudskoj presudi, uklanjali u prisustvu novinara i javnosti.
„Isto je bilo i u stranačkim prostorijama, a kasnije su udbaši svedočili da su iznajmili prostor preko puta stranke, odakle su pratili ko dolazi, fotografisali i prisluškivali. Službe Srbije su horor države u kojoj živimo, bahati razbojnici koji rade šta hoće i nemaju ni zakonske ni ljudske granice. Uništavaju i građane i državu, koja i danas liči na logor. Setimo se samo Ćacilenda“, zaključuje Drašković.
Povodom ovog slučaja oglasilo se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), te zatražilo od nadležnih institucija da utvrde da li su tužioci tog tužilaštva prisluškivani, tajno praćeni i snimani tokom prethodnih nešto više od godinu dana.
Iz Tužilaštva poručuju da bi prisluškivanje tužilaca predstavljalo direktan napad na samostalnost javnog tužilaštva i vladavinu prava.
„Informacija da su prisluškivani javni tužioci za organizovani kriminal predstavlja direktan napad na samostalnost javnog tužilaštva, nezavisnost u donošenju odluka i vladavinu prava“, kažu iz JTOK, uz upozorenje da je na taj način kompromitovana zakonom predviđena tajnost predistražnog postupka, kao i strateški i operativni planovi aktivnosti u već pokrenutim postupcima.
Do trenutka objavljivanja ovog teksta Danas nije dobio odgovor od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal o prisluškivanju tužilaca TOK-a. Kontaktirali smo i Viši sud, a odgovore ćemo objaviti kada stignu na našu adresu.
Podsetimo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu saopštio je u subotu da je u njegovom najvećem amfiteatru „Radomir Lukić“ (Amfiteatar V – „Petica“), unutar protivpožarne „panik lampe“ iznad ulaznih vrata, pronađena oprema za koju se pretpostavlja da služi za audio-video snimanje. O tome je obaveštena policija, koja je izvršila uviđaj i odnela pronađenu opremu na veštačenje.
