Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Породица Обрадовић - отац Зоран (48), мајка Драгица (43), син Жељко (22) и његова девојка Маја Гостић (20), свирео су убијени пре тачно 19 година у изнајмљеном стану у београдском насељу Жарково.
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 15 се разликују.
"ИСПАЛИО 56 МЕТАКА, А ТРАГА НЕМА": Живела 20 година, под земљом већ 19: Мајка убијене Маје тражи убицу
Постоји математика пред којом разум занеми, а срце се цепа на комаде.
Маја Гостић је на овом свету провела тачно двадесет година.
У гробу, у тишини и мраку, лежи већ пуних деветнаест.
Провела је готово подједнако времена под хладном земљом колико је ходала под сунцем, дисала, смејала се и ковала планове за будућност.
Данас би имала тридесет и девет година.
Била би зрела, остварена жена, можда нечија мајка, нечији стуб.
Уместо тога, њено лице остало је заувек заробљено у девојачком осмеху са споменика, док београдски асфалт у насељу Жарково памти најмрачнију ноћ своје хронике — ноћ када је једно безазлено вече претворено у кланицу.
Тиха егзекуција уочи Свете Петке
Било је то вече уочи празника Свете Петке, 26. на 27. октобар 2007. године.
Маја није била део никаквих мрачних послова, грађевинских милиона, дугова ни подземних обрачуна.
Дошла је у Спасовданску улицу број 8а само да подели радост.
Породица њеног момка Жељка Обрадовића (22) славила је усељење у нови стан који је његов отац, предузетник Зоран (48), сам подигао.
Са Жељком је планирала пут у Париз.
Били су млади, заљубљени, на самом почетку свега.
Врата стана нико није обио.
Брава је била читава, што је одмах указало на то да су Обрадовићи убицу познавали или да је крвник искористио тренутак непажње на прагу.
Оно што је уследило у четири зида био је пир безумља.
КРВАВИ ПИР НА СВЕТУ ПЕТКУ!
Животе породице Обрадовић и Маје Гостић прекинуло 56 МЕТАКА - убица тада попио кафу, хладнокрвно их изрешетао и нестао!
Убијени су по колумбијском методу - ликвидирани су сви који су се ту затекли.
Испаљено је чак педесет шест метака из аутоматског оружја са пригушивачем.
Комшије нису чуле ништа сем пригушених, тупих удараца за које су веровале да долазе од уношења новог намештаја.
Док је зграда мирно спавала, на поду ходника у локви крви остала је Жељкова мајка Драгица (43).
- Убица никада није пронађен, иако је у стану нађено 56 чаура из два оружја и више трагова који су водили истрагу.
- Полиција је привела четири особе, али су на суђењу ослобођене због недостатка доказа.
Породица Обрадовић - отац Зоран (48), мајка Драгица (43), син Жељко (22) и његова девојка Маја Гостић (20), свирео су убијени пре тачно 19 година у изнајмљеном стану у београдском насељу Жарково.
Убице до данас нису отривене.
Иако је од злочина на Свету Петку прошло 19 година, убица и даље није пронађен.
Стравичан призор открио је Зоранов комшија, који је те кобне вечери дошао до стана јер му се пријатељ није јављао на телефон.
Када је покуцао на врата, отворила су се, а иза њих је затекао тело Драгице Обрадовић.
Одмах му је било јасно да се догодила трагедија и позвао је полицију.
Током увиђаја полиција је у стану пронашла чак 56 чаура испаљених из два различита оружја, што је одмах побудило сумњу да је у егзекуцији учествовало више нападача.
У мирној, завученој Спасеновићевој улици у Жаркову, у згради број 4 живела је трочлана породица Обрадовић - мајка Драгица (43), отац Зоран (48) и син Жељко (22).
Кобне вечери у посету им је свратила и Маја Гостић (20), Жељкова девојка, да заједно прославе усељење и спреме се за путовање које их је чекало сутрадан.
Свирепо убиство догодило се на Свету Петку 27. октобра 2007. године, у ноћи између суботе и недеље.
Злочин се догодио у стану породице Обрадовић, када је непозната особа са шкорпионом ушла у зграду, а затим их све редом изрешетала.
Убијени су по колумбијском методу - ликвидирани су сви који су се ту затекли.
Беживотна тела је пронашао њихов комшија, зачуђен јер му се Зоран није јављао на телефон кобне вечери, а требало је да иду на фудбал.
Рођацима се, такође, нико од чланова породице није јављао ни на један од три мобилна телефона.
Четири беживотна тела пронашао је породични пријатељ Милија Вељковић.
Комшија је, најпре, у ходнику стана, угледао Драгичине ноге и тако схватио да се догодио злочин.
- Не знам ни сам како сам смогао снаге да уђем у стан.
У трпезарији сам видео Жељка са мрљом на глави и грудима.
Изгледало је као да је покушао да се сакрије.
У дневној соби, на кревету, седела је Маја.
Глава јој је била наслоњена на десну страну, изгледало је као да спава.
У спаваћој соби, у кревету, угледао сам свог пријатеља, тело му је било крваво, био је изрешетан по стомаку и грудима.
Био је у бермудама и кошуљи, а телевизор је још радио - испричао је новинарима комшија непосредно после злочина.
Он је са рођацима и пријатељима отишао до стана Обрадовића како би проверио зашто се нико од њих сатима не јавља на телефоне.
"Врата су била отворена, а светло упаљено.
Када су одшкринули врата, у ходнику су видели Драгичине ноге", испричао је након трагедије Милан Милинковић, Зоранов брат од тетке.
Детаљи из истраге и реконструкција
Одмах је у стан стигла и полиција, која је током увиђаја открила чак 56 чаура из два ватрена оружја, због чега се одмах посумњало да је било више егзекутора.
Претпоставља се да је убица користио аутоматско оружје са пригушивачем, јер нико од комшија у згради није чуо пуцњаву.
• Улажење без обијања: На вратима стана није било трагова провале, што указује на то да је породица највероватније познавала убицу и добровољно га пустила унутра.
• Редослед ликвидације: С обзиром на то да је тело мајке Драгице пронађено у ходнику, сумња се да је она прва убијена.
Убица је потом ушао дубље у стан и пуцао у остале.
У оца Зорана испаљено је највише хитаца, укључујући и хитац у главу, па се претпоставља да је покушао да заштити породицу или да је био примарна мета.
Пронађена је и једна рукавица, за коју се верује да је припадала убици.
Према званичној верзији, убица је позвонио на врата стана, а када је Драгица отворила, испалио је у њу више метака.
Зорана, који је био грађевински предузимач, убио је у дневној соби, а затим усмртио и њиховог сина Жељка и његову девојку Мају, пре него што је побегао с места злочина.
Сумњало се и да је породица, односно Драгица која је отворила врата, познавала убице, јер према речима њених познаника, никада не би отворила непознатој особи.
- У Зорана је испаљено највише метака, а пуцано му је и у главу.
Вероватно је страдао покушавајући да заштити породицу, а могуће је и да је познавао убицу, који је хтео да буде сигуран да Зоран неће преживети - причали су те ноћи шокирани рођаци и пријатељи породице, а нико од њих није знао шта би могао бити мотив злочина.
Наводно су у стану пронађене и шољице за кафу из којих су убица или убице пиле, што додатно компликује злочин.
Зоран и Драгица су остали без посла, он је радио као шеф у "Јумку", а Драгица у "Србијатексу".
После тога су се сналазили, имали су чак и продавницу код Каленић пијаце, а Зоран је одлучио да на плацу у истој улици сруши стару кућу и на њеном месту сазида мању зграду.
- Због тога су у комшилуку изнајмили стан.
По подне су били код мене на кафи, а Зоран је планирао да у недељу отпутује у Лозницу, где живе његови.
Већ увече нису одговарали на телефонске позиве, па нам је то свима било чудно, посебно због тога што је Зоран једном купцу требало да да кључеве стана.
Послала сам сина да види шта се дешава, и он их је пронашао мртве.
Још је у шоку - испричала је тада потресена комшиница Обрадовићевих.
Полиција је након злочина пронашла и Зоранову бележницу, у којој је написано ко му све и зашто дугује новац.
Могући мотиви и судски поступак
Главни правац истраге био је усмерен на користољубље.
Сумњало се да је мотив убиства користољубље, управо јер је Зоран на свом плацу сазидао зграду и продавао станове.
Трагедија се догодила у тренуцима када је породица била у процесу пресељења у свој нови стан.
Због убиства Обрадовића и Маје Гостић били су ухапшени Зоранов пријатељ и комшија Милија В. и бивши припадник МУП Милан П. а Раде Р. и Миломир М. за изнуду.
Убрзо након убиства појавиле су се приче да је Зоранов пословни партнер недуго пре злочина брутално претучен, као и да су данима пре масакра испред зграде виђана двојица мушкараца у тамном аутомобилу, који су, према речима сведока, осматрали улаз.
Полиција је током истраге пронашла Зоранову бележницу у којој је детаљно водио евиденцију о особама које су му дуговале новац.
То је појачало сумњу да је мотив злочина могао бити користољубље, будући да се Зоран бавио грађевином и продајом станова у згради коју је сам саградио.
Због сумње да су повезани са убиством, полиција је ухапсила четири особе, међу којима и Зорановог комшију.
Међутим, током суђења су ослобођени.
Они су се теретили да су од Зорана покушали да изнуде 80.000 евра, али су због недостатка доказа ослобођени оптужбе.
Судски епилог: Услед недостатка доказа, сви осумњичени су ослобођени оптужби за учешће у убиству и изнуди.
Осуђен је само Милан П. на две године затвора због недозвољеног ношења оружја.
Злочин је до данас остао нерасветљен.
Туга породице која чека правду
Мајин отац преминуо чекајући истину
Родитељи убијене Маје Гостић, Тања и Слободан, више пута су истицали да се надају да ће злочин бити решен.
Њена мајка Тања Гостић раније је изјавила да јој је то највећи страх:
- Не губимо наду да ће се открити ко је завио породицу у црно, али не бих да умрем и не сазнам зашто нам неко уби ћерку.
Не прође ни дан да не помислим ко и зашто ју је убио.
Искрена да будем, чини ми се да су у полицији заборавили на ово убиство, али нада ми се буди када чујем да су решили нека стара убиства.
Зато верујем да тамо има полицајаца којима је стало да открију убицу или убице - рекла је раније Мајина мајка.
Према њеним речима, Маја се три дана пре масакра помирила са Жељком, с којим је кратко раскинула, и била је срећна због тога.
Она је поделила и своја сазнања о мотивима свирепог убиства.
А на угаоној гарнитури седела је Маја.
Склупчана, престрављена девојка која је тек схватила шта се дешава, ликвидирана је са два хладна, прорачуната хица у главу из непосредне близине.
Није имала ни промил шансе.
Убици је била само непожељни сведок кога је ваљало прецртати са списка живих.
"Тражили су мог мужа...
Рекли су да је Маја убијена"
Следећег јутра, у дом Гостића стигла је вест која заувек гаси светло у једној породици.
Речи које ниједна мајка не би смела да чује и данас одзвањају у ушима Тање Гостић, болне и тешке као олово.
- Сећам се тог дана.
Полиција нас је пробудила.
Тражили су мог мужа да причају са њим.
Само сам чула да је Маја убијена са два хица у главу у стану код Обрадовића.
Ни дан данас не знам више детаља...
На Свету Петку су се Обрадовићи уселили у тај стан где су и убијени.
Моја Маја је дошла код њих како би прославили усељење.
Рекли су ми да су највероватније познавали убицу јер врата нису била разваљена нити је било преметачине.
Не знам да ли је убица знао да је моја Маја ту.
Није имала шансе да преживи.
Ја и даље не знам мотив.
Биле смо као другарице, да је нешто знала и видела, рекла би ми- каже Тања.
Тања је остала без свог детета, а убрзо је сахранила и супруга, Мајиног оца.
Његово срце није издржало терет сазнања да му је ћерка брутално одузета, а да одговора нема.
Преминуо је у агонији, остављајући Тању да потпуно сама носи крст ове породичне голготе.
Кафанска туча, прекрштене руке и крах на суду
Истрага је лутала лавиринтима грађевинских превара и зеленашких камата.
Помињао се рекет од 80.000 евра, притисци и претње.
Мајка убијене девојке указивала је годинама на детаље који су можда могли да спрече крвопролиће, а који су остали загубљени по полицијским фиокама.
- До нас су допрле разне приче, а једна је да је Зоранов пословни пратнер непосредно пре убиства брутално претучен.
Чула сам да је седео у кафани са двојицом и да су се жустро свађали, након чега су га извели напоље и претукли.
Тада је интервенисала полиција и све легитимисала.
Можда до људи који су радили на овом случају та информација ње допрла, али признајем да је за мене то чудна коинциденција.
Такође сам чула да се по Жаркову прича да су данима испред стана Обрадовића виђали двојицу мушкараца у неком тамном аутомобилу.
Они су наводно смао седели у аутомобилу с јастуцима за врат и осматрали улаз у зграду.
Након убиства, једноставно, нико их није виђао - говорили су раније Тања и Слободан.
Мајин отац веровао је да је Обрадовиће и његову ћерку убио неко ко је био близак са том породицом, али је несрећни човек 2022. године преминуо трагајући за мотивом и убицама своје ћерке.
Буди део Република заједнице.
Две године након злочина, крајем 2009, чинило се да правда куца на врата.
Ухапшени су Зоранов пријатељ и комшија Милија В. и бивши припадник МУП-а Милан П., под сумњом за убиство, док су Раде Р. и Миломир М. приведени због изнуде.
Међутим, судница је убрзо постала место новог пораза.
Поцепани део хируршке рукавице, који је убица оставио на месту злочина и који је требало да буде кључни адут оптужбе, није понудио чист, необорив ДНК профил.
Оружје никада није пронађено.
Оптужница се распршила у прах и сви осумњичени су правоснажно ослобођени кривице за убиство.
Случај је званично постао цолд цасе — још један прашњави број у регистру заборављених трагедија.
Две деценије срамоте и мајка која не одустаје
- Нема где нисам била...
У полицији кажу увек исто: 'Радимо, решићемо...' Чим видим ухапшен неко због убиства, мислим да је и мог детета.
Имам утисак да се свако убиство решило сем Мајиног.
Зар је могуће да убица није оставио ни један једини траг?
Испалио је педесет шест хитаца...
Видите, за сада је све могуће.
Не прође ни дан да не помислим ко и зашто ју је убио.
Чини ми се да су у полицији заборавили на ово, али нада ми се буди када чујем да су решили нека стара убиства.
Верујем да тамо има људи којима је стало- додаје Тања.
Данас, у ери високе технологије, када генетска форензика успева да извуче профиле са микроскопских честица старих деценијама, поцепана рукавица из Спасовданске чека да је се неко сети.
Чека нову анализу, нови поглед и неког инспектора који неће слегнути раменима.
Деветнаест пуних година убица који је сасуо кишу олова у четворо људи дише исти овај ваздух, пролази истим улицама, гледа своју децу како одрастају и слободно хода Србијом.
За то време, Тања Гостић на гробљу пали две свеће - мужу и ћерки.
Нема суза које нису исплакане, нема врата на која није покуцала.
Остала је само тиха, горућа жеља једне мајке која не тражи освету, већ мир који дугује својој двадесетогодишњој девојчици: да крвник напокон погледа истини у очи и да правда, ма колико спора, коначно закуца на његова врата.
Видео: Хапшење у Пударцима, нашли му 21 килограм
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Масакр породице Обрадовић и данас остаје један од најмистериознијих и најмонструознијих злочина у новијој историји Београда.
Упркос бројним траговима и претпоставкама о мотивима, убице никада нису откривене.