Словеначки премијер Јанез Јанша условио је подршку напретку Србије ка ЕУ предајом архива бивших југословенских служби које се односе на Словенију.
Сличне услове Србији су претходно поставиле и Хрватска и Бугарска, тражећи решења за билатерална и мањинска питања
Ни пуна 24 сата нису прошла, а на адресу будуће власти у Србији, која још није формирана, стигао је први, оштар услов - и то из комшилука. Премијер Словеније Јанез Јанша отворено је поручио да од напретка ка ЕУ нема ништа уколико Београд не преда тајне архиве Управе државне безбедности (УДБА) и Југословенске народне армије (ЈНА), што домаћи стручњаци за "Блиц" оцењују као "малициозну нагазну мину".
Јанша је изјавио да ће Словенија да поздрави евентуалну одлуку нових власти у Србији да убрзају преговоре о приступању ЕУ, али да ће та подршка бити условљена предајом докумената из архива бивших југословенских служби који се односе на Словенију.
"Нећемо дати сагласност за било какав напредак"
- Евентуално одлучивање у Србији за убрзање преговора за улазак у ЕУ бисмо дочекали с радошћу. Међутим, нећемо дати сагласност за било какав напредак, док Србија не преда Словенији све архиве Удбе, СДВ, ЈЛА, ЗСНЗ и осталих некадашњих служби СФРЈ, које се односе на Словенију - написао је на твитеру Јанша, ослањајући се на изјаву ЕУ званичнице Марте Кос о Србији да су "врата у ЕУ отворена".
"Свака је шанса да ће ово остати услов"
Игор Новаковић из ИСАЦ центра каже да се чини се да је ово покушај да се са једне стране нова политичка елита погура на клизав терен спољне политике, а са друге да се контрира претходној изјави Марте Кос.
- И свака је шанса да ће ово остати услов, уосталом као и за Хрватску у једном моменту, али такође је питање када ће овакав потез бити повучен, односно на који моменат у процесу преговора се циља - оценио је Новаковић.
"Србија може да неформално напредује ка ЕУ"
Он је додао да не очекује никакву реакцију будуће власти по овом питању, бар не још, пошто је, како каже, крајње очигледно да спољна политика, односно кључна питања неће бити отварана, зато што потенцијално могу да угрозе консензус који постоји.
- Фокус ће остати на владавини права и функционисању институција, што врло лако може да коинцидира са убрзаном транспозицојом правне тековине ЕУ у домаћи правни систем, која нам је свакако у интересу као држави. Другим речима, без обзира на овај услов, Србија може да неформално напредује ка ЕУ кроз имплементацију реформи, стварајући стратегију и позицију око кључних спољнополитичких питања, укључујући ту и потенцијална условљавања држава чланица. Моје уверење је да се до таквих позиција, уз активне дипломатске напоре и јасну комуникацију са јавношћу, може доћи и да се компромиси око таквих условљавања могу постићи - напомиње Новаковић.
У реду и Хрватска и Бугарска
Ово није прва уцена коју смо чули ове године. Стизале су и из других земаља.
- Хрватска:
Током лета, Хрватска је била једна од главних држава која се успротивила отварању Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст) у приступним преговорима Србије са ЕУ. Хрватски званичници су објаснили да напредак Србије директно условљавају решавањем старих билатералних питања - првенствено процесуирањем ратних злочина (захтев за укидање српског закона о универзалној надлежности), расветљавањем судбине несталих лица и обезбеђивањем бољег политичког статуса за хрватску мањину у Србији.
- Бугарска:
Бугарска се у јулу 2026. придружила Хрватској и групи од још неколико земаља у блокирању отварања Кластера 3. Званична Софија свој пристанак и даље условљава решавањем мањинских питања, захтевајући од Београда конкретне доказе о унапређењу права бугарске националне мањине у источној Србији (попут потпуног обезбеђивања уџбеника и медија на бугарском језику), претећи даљим успоравањем европског пута уколико ти захтеви не буду испуњени.
Пут Србије у ЕУ
- Статус кандидата од 2012. године
- До сада је отворено 22 од 35 поглавља (односно два кластера по новој методологији), а привремено су затворена два
- Сада се чека на отварање Кластера 3, а водеће ЕУ институције недавно су истакле да су остварени услови за отварање овог кластера
- Брисел наглашава потребу за реформама у области владавине права, слободе медија, као и усклађивање спољне политике Србије са ЕУ (пре свега када је реч о санкцијама Русији)
