Slovenački premijer Janez Janša uslovio je podršku napretku Srbije ka EU predajom arhiva bivših jugoslovenskih službi koje se odnose na Sloveniju.
Slične uslove Srbiji su prethodno postavile i Hrvatska i Bugarska, tražeći rešenja za bilateralna i manjinska pitanja
Ni puna 24 sata nisu prošla, a na adresu buduće vlasti u Srbiji, koja još nije formirana, stigao je prvi, oštar uslov - i to iz komšiluka. Premijer Slovenije Janez Janša otvoreno je poručio da od napretka ka EU nema ništa ukoliko Beograd ne preda tajne arhive Uprave državne bezbednosti (UDBA) i Jugoslovenske narodne armije (JNA), što domaći stručnjaci za "Blic" ocenjuju kao "malicioznu nagaznu minu".
Janša je izjavio da će Slovenija da pozdravi eventualnu odluku novih vlasti u Srbiji da ubrzaju pregovore o pristupanju EU, ali da će ta podrška biti uslovljena predajom dokumenata iz arhiva bivših jugoslovenskih službi koji se odnose na Sloveniju.
"Nećemo dati saglasnost za bilo kakav napredak"
- Eventualno odlučivanje u Srbiji za ubrzanje pregovora za ulazak u EU bismo dočekali s radošću. Međutim, nećemo dati saglasnost za bilo kakav napredak, dok Srbija ne preda Sloveniji sve arhive Udbe, SDV, JLA, ZSNZ i ostalih nekadašnjih službi SFRJ, koje se odnose na Sloveniju - napisao je na tviteru Janša, oslanjajući se na izjavu EU zvaničnice Marte Kos o Srbiji da su "vrata u EU otvorena".
"Svaka je šansa da će ovo ostati uslov"
Igor Novaković iz ISAC centra kaže da se čini se da je ovo pokušaj da se sa jedne strane nova politička elita pogura na klizav teren spoljne politike, a sa druge da se kontrira prethodnoj izjavi Marte Kos.
- I svaka je šansa da će ovo ostati uslov, uostalom kao i za Hrvatsku u jednom momentu, ali takođe je pitanje kada će ovakav potez biti povučen, odnosno na koji momenat u procesu pregovora se cilja - ocenio je Novaković.
"Srbija može da neformalno napreduje ka EU"
On je dodao da ne očekuje nikakvu reakciju buduće vlasti po ovom pitanju, bar ne još, pošto je, kako kaže, krajnje očigledno da spoljna politika, odnosno ključna pitanja neće biti otvarana, zato što potencijalno mogu da ugroze konsenzus koji postoji.
- Fokus će ostati na vladavini prava i funkcionisanju institucija, što vrlo lako može da koincidira sa ubrzanom transpozicojom pravne tekovine EU u domaći pravni sistem, koja nam je svakako u interesu kao državi. Drugim rečima, bez obzira na ovaj uslov, Srbija može da neformalno napreduje ka EU kroz implementaciju reformi, stvarajući strategiju i poziciju oko ključnih spoljnopolitičkih pitanja, uključujući tu i potencijalna uslovljavanja država članica. Moje uverenje je da se do takvih pozicija, uz aktivne diplomatske napore i jasnu komunikaciju sa javnošću, može doći i da se kompromisi oko takvih uslovljavanja mogu postići - napominje Novaković.
U redu i Hrvatska i Bugarska
Ovo nije prva ucena koju smo čuli ove godine. Stizale su i iz drugih zemalja.
- Hrvatska:
Tokom leta, Hrvatska je bila jedna od glavnih država koja se usprotivila otvaranju Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) u pristupnim pregovorima Srbije sa EU. Hrvatski zvaničnici su objasnili da napredak Srbije direktno uslovljavaju rešavanjem starih bilateralnih pitanja - prvenstveno procesuiranjem ratnih zločina (zahtev za ukidanje srpskog zakona o univerzalnoj nadležnosti), rasvetljavanjem sudbine nestalih lica i obezbeđivanjem boljeg političkog statusa za hrvatsku manjinu u Srbiji.
- Bugarska:
Bugarska se u julu 2026. pridružila Hrvatskoj i grupi od još nekoliko zemalja u blokiranju otvaranja Klastera 3. Zvanična Sofija svoj pristanak i dalje uslovljava rešavanjem manjinskih pitanja, zahtevajući od Beograda konkretne dokaze o unapređenju prava bugarske nacionalne manjine u istočnoj Srbiji (poput potpunog obezbeđivanja udžbenika i medija na bugarskom jeziku), preteći daljim usporavanjem evropskog puta ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni.
Put Srbije u EU
- Status kandidata od 2012. godine
- Do sada je otvoreno 22 od 35 poglavlja (odnosno dva klastera po novoj metodologiji), a privremeno su zatvorena dva
- Sada se čeka na otvaranje Klastera 3, a vodeće EU institucije nedavno su istakle da su ostvareni uslovi za otvaranje ovog klastera
- Brisel naglašava potrebu za reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, kao i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU (pre svega kada je reč o sankcijama Rusiji)
