Европска комисија од Србије очекује пуну примену медијског законодавства, јачу заштиту и безбедност новинара и транспарентност суфинансирања медијских садржаја и власништва над медијима, наводи се у новом извештају о… Цео текст
Европска комисија од Србије очекује пуну примену медијског законодавства, јачу заштиту и безбедност новинара и транспарентност суфинансирања медијских садржаја и власништва над медијима, наводи се у новом извештају о напретку Србије у приступању ЕУ.
У извештају који је део данас објављеног Пакета проширења 2026, Комисија оцењује да је у Србији, у области слободе изражавања и слободе медија, забележено даље назадовање. Окружење за новинаре, медијске професионалце и медије наставило је да се погоршава, медијско законодавство се и даље недоследно примењује, а концентрација на медијском тржишту је повећана.
Такође, појачана је забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику медија.
Кадровске промене у једној медијској групи, пошто је најављена промена власништва, а у време изборне кампање, отварају питања о притисцима на уређивачку независност њених медија, указује ЕК у извештају.
У извештају се наводи и да су случајеви стратешких тужби против јавног деловања (СЛАПП) и даље присутни и све више ометају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва.
Додаје се да нови Савет РЕМ, иако је конституисан, није успео да обезбеди делотворан надзор и благовремене мере за отклањање неправилности на изборима.
Уз оцену да се „Србија налази између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености у области слободе изражавања“, Комисија је у извештају указала да прошлогодишње препоруке Комисије нису спроведене и да остају на снази.
У наредној години Србија би, „посебно, требало да примењује медијско законодавство на начин који поштује и његову правну формулацију и његов смисао, укључујући одредбе које се односе на независност регулаторног тела за медије, као и да га измени кроз транспарентан и инклузиван процес како би се ускладило са Европским актом о слободи медија (Еуропеан Медиа Фреедом Ацт) и релевантним европским стандардима“.
Као друго, треба да „ојача заштиту и безбедност новинара, нарочито тако што ће обезбедити да високи државни функционери престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва који укључују застрашивање, стигматизацију и оспоравање њиховог легитимитета и без одлагања реаговати на све претње, случајеве физичког и вербалног насиља или нападе шпијунским софтвером, као и да јавно осуди, истражи или кривично гони такве случајеве, у складу са околностима“.
Такође „Србија треба да обезбеди транспарентно и равноправно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и потпуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања“, закључује ЕК.
