Evropska komisija od Srbije očekuje punu primenu medijskog zakonodavstva, jaču zaštitu i bezbednost novinara i transparentnost sufinansiranja medijskih sadržaja i vlasništva nad medijima, navodi se u novom izveštaju o… Ceo tekst
Evropska komisija od Srbije očekuje punu primenu medijskog zakonodavstva, jaču zaštitu i bezbednost novinara i transparentnost sufinansiranja medijskih sadržaja i vlasništva nad medijima, navodi se u novom izveštaju o napretku Srbije u pristupanju EU.
U izveštaju koji je deo danas objavljenog Paketa proširenja 2026, Komisija ocenjuje da je u Srbiji, u oblasti slobode izražavanja i slobode medija, zabeleženo dalje nazadovanje. Okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije nastavilo je da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se i dalje nedosledno primenjuje, a koncentracija na medijskom tržištu je povećana.
Takođe, pojačana je zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na uređivačku politiku medija.
Kadrovske promene u jednoj medijskoj grupi, pošto je najavljena promena vlasništva, a u vreme izborne kampanje, otvaraju pitanja o pritiscima na uređivačku nezavisnost njenih medija, ukazuje EK u izveštaju.
U izveštaju se navodi i da su slučajevi strateških tužbi protiv javnog delovanja (SLAPP) i dalje prisutni i sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
Dodaje se da novi Savet REM, iako je konstituisan, nije uspeo da obezbedi delotvoran nadzor i blagovremene mere za otklanjanje nepravilnosti na izborima.
Uz ocenu da se „Srbija nalazi između rane faze pripremljenosti i određenog nivoa pripremljenosti u oblasti slobode izražavanja“, Komisija je u izveštaju ukazala da prošlogodišnje preporuke Komisije nisu sprovedene i da ostaju na snazi.
U narednoj godini Srbija bi, „posebno, trebalo da primenjuje medijsko zakonodavstvo na način koji poštuje i njegovu pravnu formulaciju i njegov smisao, uključujući odredbe koje se odnose na nezavisnost regulatornog tela za medije, kao i da ga izmeni kroz transparentan i inkluzivan proces kako bi se uskladilo sa Evropskim aktom o slobodi medija (European Media Freedom Act) i relevantnim evropskim standardima“.
Kao drugo, treba da „ojača zaštitu i bezbednost novinara, naročito tako što će obezbediti da visoki državni funkcioneri prestanu sa verbalnim napadima na novinare i predstavnike civilnog društva koji uključuju zastrašivanje, stigmatizaciju i osporavanje njihovog legitimiteta i bez odlaganja reagovati na sve pretnje, slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja ili napade špijunskim softverom, kao i da javno osudi, istraži ili krivično goni takve slučajeve, u skladu sa okolnostima“.
Takođe „Srbija treba da obezbedi transparentno i ravnopravno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, kao i potpunu transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja“, zaključuje EK.
