Европска комисија објавила је данас годишњи извештај о Србији у којем се оцењује да је дошло до назадовања у областима реформе јавне управе, слободе изражавања, образовања и културе, као и спољних односа. У годишњем Пакету проширења Европске комисије, наводи се да ће напредовање Србије ка приступању ЕУ зависити од напора нове владе да преокрене негативне трендове и да предност фундаменталним стварима, укључујући демократске критеријуме, правосуђе и основна права.
Истиче се да ће Србија морати да обнови демократски дијалог, покаже јасну и недвосмислену посвећеност вредностима ЕУ, укључујући усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и напоре ка помирењу, добросуседским односима и нормализацији.
У извештају о напретку Србије наводи се да она у претходних 12 месеци није остварила никакав суштински напредак у преговорима о приступању и да је тај период обележила друштвена поларизација, укључујући предизборни контекст.
Оцењује се да су, иако је Србија напредовала у усклађивању с правним тековинама ЕУ и техничким стандардима, негативни трендови у основама претприступног процеса били супротни проглашеном циљу власти - приступању ЕУ и вредностима које су у основи пута Србије ка Унији.
У извештају се истиче да је слабо усклађивање Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком Уније и да она треба да спроведе све обавезе које проистичу из дијалога с Косовом којим посредује ЕУ, а које остају "интегрални део њене европске перспективе". Комисија указује и да недавни посланички избори у Србији дају новој влади снажан мандат за реформе.
Како се даље наводи, Србија је од јануара 2014. отворила 22 од 35 преговарачких поглавља, укључујући сва из Кластера 1 (основе) и Кластера 4 (зелена агенда и одржива повезаност), а два поглавља су привремено затворена. Наводи се да ранија оцена Комисије да је Србија испунила почетна мерила за отварање Кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) и даље стоји, као и оцена да је тај кластер технички спреман за отварање, али да ће укупан темпо преговора с ЕУ зависити од напретка у области владавине права и нормализације односа с Косовом.
Додаје се да остваривање циљева за ЕУ захтева снажну политичку вољу, спровођење неопходних реформи, приступ "целог друштва", ефикасније планирање политика и координацију, уз адекватне људске и финансијске ресурсе за све институције укључене у процес приступања.
У извештају се указује на анти-ЕУ наратив, не само у медијима, већ и међу званичницима Србије, укључујући високе, и додаје да њене власти треба да преузму већу одговорност за проактивну и објективну комуникацију о приступању земље ЕУ и борбу против дезинформација и манипулација информацијама.
Наводи се и да је сахрана осуђеног ратног злочинца Ратка Младића у септембру, уз званичну подршку и присуство високих званичника и војске, допринела глорификацији злочинца на начин који је супротан вредностима на којима почива пут Србије ка ЕУ.
Даље се указује на масовне протесте широм земље због навода о владиној корупцији и уоченог недостатка одговорности и транспарентности, посебно због пада надстрешнице у Новом Саду 2024, што је продубило поларизацију српског друштва.
Наводи се да је у извештајном периоду настављен дијалог о нормализацији између Косова и Србије уз посредовање ЕУ, али да су домаће политичке преокупације обе стране омеле одлучне кораке ка спровођењу Споразума о путу ка нормализацији из 2023. и његовог анекса за спровођење, а тиме и напредак на нормализацији односа. Комисија је истакла да је конструктивно ангажовање у процесу нормализације такође захтев у оквиру Програма за реформе и раст за Западни Балкан.
Оцењено је и да је Србија назадовала у области економских односа с иностранством, као и да у области спољне и безбедносне политике није остварила помак. У извештају о напретку Србије Комисија је оценила да је неусклађивање са санкцијама у контексту руског рата против Украјине, заједно са учеталим антиевропским наративима, покренуло питања о стратешкој оријентацији Србије.
У поглављу 31 које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, Србија је умерено припремљена, али свеукупно није остварила напредак током извештајног периода, јер се само делимично усклађивала са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и наставила је са ретроактивним усклађивањем.
Србија се накнадно ускладила са појединим одлукама Савета ЕУ које се односе на руске појединце, Иран, као и са одређеним изјавама ЕУ о Украјини, што представља позитивну промену у погледу праксе усклађивања.
"Ипак, поједини потези и изјаве Србије били су у супротности са кључним ставовима ЕУ, нарочито када је реч о Русији и Кини. Тренутно не постоји усклађивање са рестриктивним мерама ЕУ према Русији, Белорусији и Ирану, које су уведене у контексту руског агресорског рата против Украјине. У комбинацији са учесталим антиевропским наративима, ово је покренуло питања о стратешкој оријентацији Србије", наводи се у извештају.
Додаје се да Србија ипак сарађује с ЕУ на сузбијању заобилажења санкција и да је пружила значајну подршку Украјини. Комисија указује и на честе честе билатералне контакте на високом нивоу са Русијом, између осталог и у контексту сталне зависности Србије од руских енергената.
Током извештајног периода, Србија је набавком суперсоничних ракета ваздух-земља из Кине, које се монтирају на борбене авионе руске производње, додатно продубила стратешку зависност од Кине на начин, како се наводи, који није у складу са њеном опредељеношц́у за пут ка ЕУ.
У наредној години, приоритет Србије би требало да буде унапређење усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујуц́и рестриктивне мере, као и избегавање потеза и изјава који су у супротности са ставовима ЕУ. Такође треба да ради на сузбијању манипулације информацијама, дезинформација и мешања страних актера, као и да спречи да трец́е земље користе територију Србије и/или њене грађане за спровођење хибридних операција.
Европска комисија позива Србију и да не даје држављанима Русије држављанство Србије и тиме им омогућава путовање у ЕУ без виза.
У поглављу 30, које се односи на економске односе с иностранством, Европска комисија оцењује да је Србија умерено припремљена.
Забележено је назадовање јер је Србија привремено увела нова трговинска ограничења која нису у складу са Споразумом о стабилизиацији и придруживању, повукла се из активности регионалне сарадње чиме је блокрала напредак целог региона у успостављању Заједничког регионалног тржишта, и јер је наставила са применом постојећег режима увозних дозвола.
Препоруке Комисије од прошле године нису у потпуности спроведене и остају углавном важеће, а Србија наредне године треба да укине сва постојећа трговинска ограничења и да не уводи нова, истиче ЕК.
Србија се позива и да усвоји закон о генетски модификованим организмима у складу са правилима Светске трговинске организације како би напредовала у преговорима о билатералном приступу тржишту и финализовала своје приступање тој организацији.
Такође треба да примени мере из новог акционог плана о заједничком регионалном тржишту и све одлуке усвојене у оквиру Централноевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА), да избегава ометање усвајања одлука и препорука, као и одлагање даљег напретка у регионалној економској интеграцији.
Европска комисија од Србије очекује и пуну примену медијског законодавства, јачу заштиту и безбедност новинара и транспарентност суфинансирања медијских садржаја и власништва над медијима.
У извештају који је део објављеног Пакета проширења 2026, Комисија оцењује да је у Србији, у области слободе изражавања и слободе медија, забележено даље назадовање. Окружење за новинаре, медијске професионалце и медије наставило је да се погоршава, медијско законодавство се и даље недоследно примењује, а концентрација на медијском тржишту је повећана, наводи ЕК.
Такође, појачана је забринутост због политичког и економског утицаја на уређивачку политику медија. Кадровске промене у једној медијској групи, пошто је најављена промена власништва, а у време изборне кампање, отварају питања о притисцима на уређивачку независност њених медија, указује ЕК у извештају.
У извештају се наводи и да су случајеви стратешких тужби против јавног деловања (СЛАПП) и даље присутни и све више ометају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва. Додаје се да нови Савет РЕМ, иако је конституисан, није успео да обезбеди делотворан надзор и благовремене мере за отклањање неправилности на изборима.
Уз оцену да се "Србија налази између ране фазе припремљености и одређеног нивоа припремљености у области слободе изражавања", Комисија је у извештају указала да прошлогодишње препоруке Комисије нису спроведене и да остају на снази.
У наредној години Србија би, "посебно, требало да примењује медијско законодавство на начин који поштује и његову правну формулацију и његов смисао, укључујући одредбе које се односе на независност регулаторног тела за медије, као и да га измени кроз транспарентан и инклузиван процес како би се ускладило са Европским актом о слободи медија (Еуропеан Медиа Фреедом Ацт) и релевантним европским стандардима".
Као друго, треба да "ојача заштиту и безбедност новинара, нарочито тако што ће обезбедити да високи државни функционери престану са вербалним нападима на новинаре и представнике цивилног друштва који укључују застрашивање, стигматизацију и оспоравање њиховог легитимитета и без одлагања реаговати на све претње, случајеве физичког и вербалног насиља или нападе шпијунским софтвером, као и да јавно осуди, истражи или кривично гони такве случајеве, у складу са околностима".
Такође "Србија треба да обезбеди транспарентно и равноправно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса, као и потпуну транспарентност власништва над медијима и оглашавања", закључује ЕК.
