Све вести
Фото из чланка: ИнсајдерИзвештај Европске комисије бележи назадовање Србије у четири области, оцењује новинар Гајић
Шта наводе медији
Годишњи извештај Европске комисије о Србији бележи назадовање у четири области, што новинар Душан Гајић оцењује као један од најнеповољнијих извештаја од почетка преговора са ЕУ.
Ово наводи један извор
Инсајдер, 4. нов, 22:30 (отвара се у новом прозору)
Годишњи извештај Европске комисије оцењује се као никада гори за Србију, јер бележи назадовање у чак 4 области. У ранијим извештајима погоршање није никада било у том обиму. Новинар Душан Гајић из Брисела оцењује да је овогодишњи извештај Европске комисије о Србији један од најнеповољнијих до сада, имајући у виду да се у четири области констатује назадовање. „Откад Србија преговара, не могу заиста да се сетим да се у четири области говори о назадовању“, каже Гајић. Он подсећа да је прошле године назадовање први пут констатовано у оквиру владавине права, конкретно у области медија и слободе изражавања. У овогодишњем извештају, међутим, таква оцена обухвата четири области. „Сада, уместо те једне подобласти, четири области које се односе мање-више на све, осим спољних односа и образовања, и даље су концентрисане у тој кључној области владавине права, око које се највише говори“, наводи Гајић. Због тога, али и због шире оцене стања у Србији, он сматра да је реч о једном од најнеповољнијих извештаја од почетка преговора са Европском унијом.
Гајић каже да се од почетка српских преговора са ЕУ не сећа да је назадовање констатовано у четири области.
Ово наводи један извор
„Откад Србија преговара, не могу заиста да се сетим да се у четири области говори о назадовању“, каже Гајић.
Прошле године је назадовање први пут констатовано у области владавине права, конкретно код медија и слободе изражавања, док овогодишња оцена обухвата четири области.
Ово наводи један извор
Он подсећа да је прошле године назадовање први пут констатовано у оквиру владавине права, конкретно у области медија и слободе изражавања. У овогодишњем извештају, међутим, таква оцена обухвата четири области.
Према Гајићу, четири области назадовања односе се на све осим спољних односа и образовања, и концентрисане су у кључној области владавине права.
Ово наводи један извор
„Сада, уместо те једне подобласти, четири области које се односе мање-више на све, осим спољних односа и образовања, и даље су концентрисане у тој кључној области владавине права, око које се највише говори“, наводи Гајић.
У извештају се констатује назадовање и у областима попут образовања, која су у досадашњим преговорима практично затворена.
Ово наводи један извор
Симптоматично је то што се у извештају констатује назадовање чак и у областима попут образовања, која су у досадашњим преговорима практично затворена. Да ли је и по томе пут евроинтеграције Србије заиста јединствен случај?
Гајић оцењује да је однос власти према универзитетима, средњим школама и студентском покрету током прошлогодишње политичке кризе имао посебно место у извештају.
Ово наводи један извор
Гајић оцењује да је однос власти према универзитетима, средњим школама и студентском покрету током прошлогодишње политичке кризе имао посебно место у извештају Европске комисије о Србији. Како наводи, образовање се не разматра као засебна област у оквиру преговора са ЕУ, али је поглавље које се на њега односи једно од свега два која је Србија до сада затворила - и то практично истог дана када га је отворила. „У нашем специфичном контексту политичке кризе која је потресала земљу прошле године, посебно место су имали универзитети, студентски покрет и однос власти према њима. И то се нашло и у овом извештају“, каже Гајић.
Образовање се не разматра као засебна област у преговорима, али је поглавље које се на њега односи једно од свега два затворена поглавља Србије, отворено и затворено практично истог дана.
Ово наводи један извор
Како наводи, образовање се не разматра као засебна област у оквиру преговора са ЕУ, али је поглавље које се на њега односи једно од свега два која је Србија до сада затворила - и то практично истог дана када га је отворила.
Гајић издваја две кључне поруке из представљања извештаја: прва се односи на драстично назадовање у претходних 12 месеци које земљу удаљава од чланства у ЕУ.
Ово наводи један извор
Гајић оцењује да се из данашњег представљања извештаја Европске комисије могу издвојити две кључне поруке. Прва се односи на стање у Србији током претходних 12 месеци и, како наводи, указује на драстично назадовање које земљу све више удаљава од чланства у Европској унији.
Гајић каже да се Србија приближава земљама које де фацто немају перспективу чланства, попут Грузије и Турске, које обележава назадовање.
Ово наводи један извор
„Србија се у суштини приближава више земљама које практично, де фацто, немају перспективу чланства, као што су Грузија и Турска, и које обележава управо то назадовање“, каже Гајић. Како истиче, Србија се тиме сврстава ближе групи земаља које назадују него државама које су данас издвојене као предводнице у процесу проширења.
Друга порука односи се на нову динамику проширења: Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија добиле су мапу пута ка чланству са временским оквирима.
Ово наводи један извор
Друга порука односи се на нову динамику проширења. Четири земље — Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија — добиле су неку врсту мапе пута ка чланству, са назначеним временским оквирима. Посебно је индикативно, оцењује Гајић, што се за Црну Гору већ у јуну наредне године очекује завршетак преговора, односно потписивање приступног уговора.
За Црну Гору се већ у јуну наредне године очекује завршетак преговора, односно потписивање приступног уговора.
Ово наводи један извор
Друга порука односи се на нову динамику проширења. Четири земље — Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија — добиле су неку врсту мапе пута ка чланству, са назначеним временским оквирима. Посебно је индикативно, оцењује Гајић, што се за Црну Гору већ у јуну наредне године очекује завршетак преговора, односно потписивање приступног уговора.
Гајић наводи да је Србија већ трајно изгубила око 40 милиона евра, јер је рок за испуњавање реформских корака повезаних са тим средствима истекао 30. јуна.
Ово наводи један извор
Гајић указује и на финансијске последице назадовања Србије у процесу европских интеграција. Према његовим речима, Србија је већ трајно изгубила око 40 милиона евра, јер је рок за испуњавање реформских корака повезаних са тим средствима истекао 30. јуна.
Постоји ризик да Србија до краја године изгуби додатних 220 милиона евра, будући да поједини предвиђени реформски кораци нису спроведени у задатим роковима.
Ово наводи један извор
Истовремено, постоји ризик да до краја године изгуби додатних 220 милиона евра, будући да поједини предвиђени реформски кораци нису спроведени у задатим роковима.
Део средстава за испуњене, али још неисплаћене реформе могао би бити доступан Србији ако би се променио однос Европске комисије према стању демократије и владавине права.
Ово наводи један извор
Међутим, део средстава намењених за реформе које јесу испуњене, али још нису исплаћене, могао би да буде доступан Србији уколико би се променио однос Европске комисије према стању демократије и владавине права у земљи. „То је нешто што би у кратком или средњем року могло да се искористи, ако би се заиста показали први потези нове владе који иду у правцу успостављања владавине права и функционисања демократских институција“, каже Гајић.
Гајић закључује да из коментара европских званичника може да се закључи да Европска комисија жели да гради заједнички терен сарадње са новом владом управо на питањима владавине права и демократских институција.
Ово наводи један извор
Како додаје, из коментара европских званичника може се закључити да Европска комисија управо на тим питањима жели да гради заједнички терен сарадње са новом владом.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.